Амерички избори 2020: Шта Трампов пораз значи за „чврсте момке“ са деснице

„Што су они чвршћи и опакији, ја се боље слажем с њима."

Тако је Доналд Трамп у интервјуу са Бобом Вудвордом из Вашингтон поста, убрзо након што је дошао на власт, описао односе које има са другим светским лидерима.

„Лаки су они које можда не волим много или се на слажем с њима добро", додао је он.

Човек на челу најмоћније земље на планети четири године је служио као подстицај за лидере који су важили за „чврсте момке" на светској сцени, честитајући им на успесима и подржавајући њихову политику.

Мимо тога они се прилично разликују, али се зато сви држе национализма, служе се популистичким стилом и, кажу критичари, представљају корак ка ауторитаризму.

Колико ће им недостајати Доналд Трамп када ускоро буде напустио положај?

Покретачка снага

За неке лидере, амерички председник очигледно је служио као покретачка снага.

Председник Бразила Жаир Болсонаро се у изборној кампањи 2018. представљао као „Трамп из тропских предела" .

Међутим, само две године касније, на локалним изборима 15. новембра, две трећине кандидата које је Болсонаро подржао је изгубило трку.

Поклапање између његових губитака и Трамповог пораза није прошло незапажено код политичких аналитичара.

Од одбијања да носи маске док је корона вирус дивљао по Бразилу, до тржишне политике за коју еколози тврде да уништава Амазонију, Болсонаро је увек био посвећени следбеник америчког лидера - почетком године чак је фотографисан како носи капу из Трампове изборне кампање за 2020. годину.

Француски лист Ле Монд написао је да је Болсонаро „један од главних губитника" америчких избора.

Али, далеко од тропских предела, Трампови „чврсти момци" укључују и лидере из магловитих кутака северне Европе.

У Великој Британији, Борис Џонсон је такође представио себе као аутсајдера у традиционалној политици. Доналд Трамп га је поздравио као „чврстог и паметног" након што је овај добио парламентарне изборе прошле године.

„Они га зову британским Трампом", рекао је Трамп, вероватно мислећи то као комплимент британском колеги.

Амерички председник је охрабрио Џонсона да заузме чврст став према Европској унији по питању Брегзита, рекавши да би било какав „меки" излазак из ЕУ „убио" изгледе за брзи споразум између САД и Велике Британије.

Пред америчке изборе, док је Трамп понављао предности подизања зида на мексичкој граници, Џонсонова влада је разматрала слање морнарице на Ламанш да спречава долазак миграната и азиланата.

У неким другим случајевима, међутим, није било толико битно шта Трамп говори о неком лидеру - већ шта не говори.

Нормализовање неприхватљивог

Америка је углавном жмурила док су се индијски лидер Наренда Моди и турски председник Реџеп Тајип Ердоган налазили на мети жестоких критика бораца за људска права због кршења основних слобода у остваривању националистичких циљева.

У случају Пољске, Доналд Трамп је био много више од ћутљивог посматрача. Пољска опозиција каже да је он активно помагао свог фаворита током њихових избора.

Они кажу да је Трамп помогао конзервативном пољском председнику Анджеју Дуди да буде реизабран у јулу, сусревши се с њим и похваливши га непосредно пред гласање, као и тиме што је најавио пребацивање америчких трупа из Немачке у Пољску.

Али савезништво између Трампа и европске деснице више се сводило на узајамну подршку него на некакве конкретне радње, каже професор Кас Муде са Универзитета у Џорџији, аутора књиге Крајња десница данас (2019).

Мађарски премијер Виктор Орбан је на власти од 2010. године и служи се истим политичким уџбеником који анатемише мигранте, потпирује поделе у друштву, напада штампу и спинује лажне вести.

Трампова највећа помоћ Орбану, Дуди и Матеу Салвинију из Италије била је „што их није критиковао, па их је тако нормализовао", каже професор Муде за ББЦ.

„Трампова доминација међународном политичком сценом и његова константна радикализација померила је лествицу, чинећи да политичари и изјаве које су се некада доживљавали као у најмању руку на граници крајње деснице сада делују као политички главни ток", каже он.

„Кад такве ствари говори најмоћнији човек на свету и председник најважније демократије, оне делују нормално."

„Политика увреда"

Трампово опхођење према америчкој крајњој десници чини једну од најоспораванијих епизода његовог председничког мандата.

Председник је прво у септембру, током прве председничке дебате, одбио да осуди све беле супрематистичке групе, да би нешто касније то учинио, али нерадо.

Од њега се упорно тражило да осуди групу Прауд бојс, мушку неофашистичку организацију коју ФБИ сматра „екстремистичком групом".

Сваки пут је одбио да то учини.

Његову кампању из 2020, у великој мери као и ону из 2016, карактерисала је „политика увреда" - стално понижавање и подсмевање противницима, сматра Оскар Винберг, коментатор америчке политике и истраживач са Универзитета Або Академи у Финској.

Међутим, Винберг каже да Трампов пораз сугерише да постоји граница колико далеко тај политички стил може да иде.

„Трампова кампања и његова политика увреда, коју обликују десничарске радио емисије и кабловске информативне емисије, трансформисала је и америчку и међународну политику, најавивши еру неувијене политике", каже он за ББЦ.

Али баш као што је 2016. показала потенцијал Трампове политике да освоји изборе, тако се чини да 2020. година показује њена ограничења.

„И док су десничарски националисти широм планете преузели Трампов стил, многи немају иза себе десничарски медијски естаблишмент који је толико важан за Трампов успех", каже Винберг.

„Чак и са Фокс Њузом и другим десничарским медијима на његовој страни, Трампова тактика показала се сувише суженом за гласаче 2020. године."

Винберг сматра да би Трампов пораз „могао да има одјека широм планете, са лидерима који би сада могли да преиспитају привлачност политике увреда, злоупотребе власти и конфронтацијског стила."

„Као председник, Трамп је пружио параван за лидере свуда. Одлазак Трампа из Беле куће могао би да појача национални критички став према политици увреда широм света."

Сад кад више нема Трампа на глобалној сцени, знак питања виси и над будућношћу ангиглобалистичких, антинаучних циљева који су узели маха протеклих година.

Током његовог мандата, САД је изашла из Париског споразума о климатским променама и Савета за људска права Уједињених нација у Женеви, а била је на путу да изађе и из Светске здравствене организације (СЗО).

Од Џоа Бајдена се очекује да преокрене те одлуке.

Шта даље?

Неки се надају да би Трампов пораз могао да значи „почетак краја" и за десничарске популисте у иностранству.

Док је честитао Бајдену на његовој победи, Доналд Туск, бивши председник Европског савета од 2014. до 2019. године, твитовао је: „Трампов пораз могао би да буде почетак краја тријумфа ултрадесничарског популизма и у Европи."

Али професор Муде се не слаже са тим ставом.

Он каже да Трампов изборни успех из 2016. године има врло „мало паралела" са путањом десничарских партија на другим местима.

Винберг каже да постоји још једна лекција коју би „чврсти момци" из других делова света могли да науче од Трампа - у зависности од тога како се каријера Доналда Трампа буде кретала од сад па надаље.

Шта ако Доналд Трамп успе да тврдње о изборној крађи из маргиналних оптужби пребаци у мејнстрим?

„Већ виђамо како десничарски популисти у земљама од Немачке до Естоније усвајају тај речник и сеју неповерење у демократски процес", каже Винберг.

„Следећа фаза зависи од тога у којој мери ће Трамп и његови савезници наставити да оспоравају изборе и износе непоткрепљене оптужбе."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]