Председнички избори у Америци 2020: Шта јесте, а шта није о Србији говорио Џо Бајден

Новоизабрани председник Америке Џо Бајден припрема се за полагање заклетве и преузимање функције, док одлазећег председника Трампа чека поступак опозива пред Сенатом.

Бура око америчких избора не стишава ни два месеца од када је Бајден изабран, а на друштвеним мрежама у Србији и даље круже клипови, слике и текстови са цитатима који се приписују новоизабраном председнику.

Бајден, сенатор за време администрације председника Била Клинтона, омражен код дела јавности у Србији због заговарања војне интервенције против режима Слободана Милошевића, подршке независности Косова и лобирања за босанске муслимане у борби против Војске Републике Српске.

Многим цитатима који му се приписују може се ући у траг, али поједине објаве, које су се делиле на друштвеним мрежама током кампање, није могуће поткрепити изворима и утврдити да је такве реченице заиста изговорио.

Од заговарања НАТО војне интервенције на Косову до пружања руке помирења у Београду, ББЦ је проверавао шта је Бајден говорио о Србији током претходних година.

„Концентрациони логори" за „дегенерике" Србе?

„Све Србе треба ставити у нацистичке концентрационе логоре. Срби су неписмени дегенерици, убице беба, касапи и силоватељи".

Ове две реченице су посебно у данима уочи председничких избора у САД, у формату текста или слика, интензивно кружиле Фејсбуком, Инстаграмом, Твитером и другим друштвеним мрежама.

У српским медијима оживљавају изјаве Бајдена, уочи његове посете Србији 2009, између осталог и у листу Ало, са насловом „Србомрзац долази да се наслађује".

Уочи посете Београду пре 11 година, председник Извршног одбора Демократске странке Србије Јован Палалић је рекао новинарима да су тадашњем министру спољних послова Вуку Јеремићу предата докумената која указују „шта је говорио и какву је политику водио потпредседник САД Џозеф Бајден".

Међутим садржај тих докумената није обелодањен.

После Бајденовог одласка другу реченицу у листу Политика цитирао је Драган Бујошевић, тадашњи главни и одговорни уредник овог листа, не наводећи извор.

Међутим, Гугл претрагом долази се до једног од најстаријих уноса из 2007. где се ове две реченице помињу.

У питању је сада неактивни, али архивирани блог сајта byzantinesacredart.com, чија је ауторка, према подацима доступним на сајту, сликарка Светлана Новко из Канаде која се у то време бавила иконописом.

У барем два текста на њеном блогу понавља се да је Бајден за време расправе у Сенату 1999. о НАТО интервенцији у Србији изговорио да „све Србе треба ставити у нацистичке концентрационе логоре".

Реченица у којој наводно назива Србе „неписменим дегенерицима, убицама беба, кољачима и силоватељима" приписује се гостовању у емисији Лерија Кинга Лајв на телевизији ЦНН, 1993. године.

До сада ни једна, ни друга реченица нису поткрепљене изворима.

Портпаролка ЦНН-а је, одговарајући на упит сајта за проверу чињеница Раскринкавање.ба одговорила:

„Наш тим је прегледао нашу архиву. Лери Кинг није имао емисију на дан за који сте питали [1. аугуст 1993.]. У архиви нисмо нашли никакав доказ о цитату којег сте описали у свом упиту", наведено је у одговору.

„Предлагао сам да бомбардујемо Београд"

Клип у ком Бајден изговара: „Предлагао сам да бомбардујемо Београд, предлагао сам да бомбардујемо мостове на Дрини", протеклих недеља се умножава и масовно дели на друштвеним мрежама српског говорног подручја као реакција на његову победу - али без контекста у којем су ове речи изговорене.

Реч је о расправи у Одбору за спољне послове америчког Сената из 1998. на тему решавања кризе и сукоба на Косову.

У том делу расправе, Бајден пита члана Представничког дома САД Џоа Диогвардија, председника Албанско-америчке грађанске лиге, какве би конкретне кораке предузео за решавање конфликта на Косову.

Републиканац Диогварди је претходно означио Слободана Милошевића као „архитекту неких од најбруталнијих, невероватних злочина почињених још од времена нациста, у Босни" и указао да је његова амбиција стварања „Велике Србије" узрок уништења Југославије и сукоба

Говорећи о „Милошевићевој десетогодишњој окупацији Косова" и „етничком чишћењу какво је већ виђено у Босни", Диогварди је рекао да је очигледно да преговори не дају резултате, али да ни санкције не представљају проблем властима у Београду.

Он је позвао САД да, као једна од најмоћнијих држава на свету, предузме мере као што су забрана летења на територији Косова и опкољавање граница Србије НАТО трупама.

Слање НАТО трупа у суседну Албанију, Бугарску и Румунију за Џоа Бајдена није била реалистична и изводљива идеја.

Говорећи о спречавању насиља над косовским Албанацма, Бајден је од колеге захтевао конкретније предлоге.

Као што се у клипу чује, објашњавао је да је 1993. године, у јеку рата у Босни, предлагао војне интервенције, а међу њима и рушење мостова на Дрини који воде у Србије како би се спречило етничко чишћење муслимана.

Током исте расправе, сенатори из редова републиканаца, као и демократа, означавају Милошевића као одговорног за ратове у Босни и на Косову, а сумњиче га и за ратне злочине и злочине против човечности.

Републикански сенатор Алфонс Дамато поднео је тада резолуцију према којој треба подићи оптужницу Међунарoдног суда за ратне злочине против Милошевића, рекавши да му је жао што су га „називали председником".

Транскрипт ове расправе у потпуности је доступан на платформи Гугл књиге.

„Требало је окупирати Србију" (као Немачку и Јапан после Другог светског рата)

Гостујући у емисији Meet the Press на телевизији НБЦ 9. маја 1999. године Бајден је рекао да је сматрао да је САД требало да пошаљу трупе на терен и најавио да ће бити америчких жртава.

„Треба да одемо у Београд и да окупирамо ту земљу у јапанско-немачком стилу", рекао је, мислећи под тиме да је Србија требало да буде окупирана као Немачка и Јапан после Другог светског рата због почињених злочина.

„И требало је да имамо јавна суђења да бисмо уклонили ову маску ове српске виктимизације како би људи у Србији знали шта се догађа. То је је једина ствар која ће на крају успети" наставио је Бајден.

Кратки клип са овом изјавом кружи на друштвеним мрежама, где се често тумачи да се Бајден наводно залагао за нацистичку окупацију Србије.

„САД неће очекивати од Србије да призна независност Косова"

Свечаним дочеком 20. маја 2009. пред Палатом Србија званично је почела посета тадашњег другог човека Беле куће Београду.

Централна порука Бајденове посете била је да САД не захтевају од Србије да призна Косово, али да желе да изграде нове и позитивне односе са Београдом.

„Сједињене Државе неће, наглашавам неће, очекивати од Србије да призна независност Косова. То није предуслов за нашу подршку намери Србије да постане чланица Европске уније."

Тадашњи потпредседник САД је изјавио да Бела кућа у у потпуности подржава напоре Србије да постане део Европске уније и да тражи заједнички језик око питања око којих се две земље не слажу.

„Сједињене Државе желе да продубе сарадњу са Србијом како би помогле у решавању проблема у региону, како би joj помогле да постане снажна, успешна демократска чланица евроатлантске заједнице", рекао је Бајден.

„Једноставно речено", наставио је, „регион не може у потпуности успети без да Србија игра конструктивну и водећу улогу."

Саучеће породицама жртава бомбардовања 1999.

Бајденов домаћин током посете 2016. године био је Александар Вучић који је тада био председник Владе Србије.

Уочи друге посете Београду, потпредседник САД је упутио је саучешће свим породицама чији вољени су изгубили животе током ратних сукоба.

„Желео бих да искажем саучешће породицама оних који су изгубили животе у ратовима деведесетих година, укључујући и оне који су страдали у НАТО бомбардовању", рекао је Бајден.

„Успомене на губитак вољених су и даље свеже. САД и Србија, наравно, не слажу се око сваког питања, има многих ожиљака и рана које су живе из деведесетих година, али се надам да ћемо предузети кораке и да ће то учинити нове генерације", додао је.

Тада је поновио да САД подржавају европски пут Србије.

„У интересу је Сједињених Држава да Срби напредују и ја у то стварно верујем", рекао је Бајден.

Изјавио је и да има много тога из историје што се треба превазићи, а да ће то питање покренути и са лидерима у Приштини током посете наредног дана.

„Биће потребно јако пуно рада и политичке воље".

Бајден је поручио тадашњем премијеру Вучићу да је прешао „огроман пут да бисте своју земљу учинили победником на многим пољима".

„И председник Обама и ја поштујемо лидерство које сте показали у неким веома изазовним ситуацијама, посебно када је реч у односима са Хрватском", рекао је Бајден, који је више пута нагласио да се он и Вучић знају дуго и да су постали пријатељи.

О одговорности и ратним злочинима

Говорећи пред Албанско-америчком грађанском лигом 2002, Бајден је изјавио:

„Док српски народ не буде погледао себе у лице и разумео шта су његови лидери урадили, и у шта су њих убедили, неће моћи да се отргне од идеје да су жртве, од идеје коју сви политичари користе и којом манипулишу".

О Југославији и Титу

Џо Бајден је 1979. као млади сенатор из Делавера и члан Одбора за спољну политику присуствовао сахрани југословенског политичара Едварда Кардеља.

У мемоарима „Promises to Keep" који су објављени 2007. „са нескривеним симпатијама je говорио о тадашњој Југославији", преносе домаћи медији. као и Фејсбук страница посвећена Јосипу Брозу Титу.

Бајден је наводно писао похвално о Титовој политици несврстаности, док је сматрао како је стање у Југославији боље него у другим комунистичким земљама.

„Већ је почела да ми се свиђа Југославија, није била оно што сам очекивао. Очекивао сам комунистичко сивило и досаду", наводно пише Бајден појашњавајући да Загреб и Сплит, које је тада посетио, уопште нису били такви.

„Од 1945. до 1980. Јосип Броз Тито владао је Југославијом личношћу, одлучношћу и ефикасном тајном полицијом. Лукави стари комуниста одржао је заједно етнички и религијски помешану федерацију", објашњава Бајден.

„Био је потребан одређени геније како би се одржала та мултиетничка федерација заједно, и тај одређени геније био је Тито", преносе медији одломак из мемоара.

Демократски кандидат Џо Бајден нови је председник Америке, показује ББЦ пројекција резултата председничких избора који су одржани у уторак.

Бајден је, према тој пројекцији, до сада сакупио 279 електорских гласова, док актуелни председник, републиканац Доналд Трамп има 214.

За победу на председничким изборима потребно је 270 електорских гласова.

Трамп је најавио да неће признати ове резултате, рекавши да је било бројних неправилности, али није понудио доказе за те тврдње.

„Ови избори још нису готови", наводи се у Трамповом саопштењу достављеном медијима.

Међутим, од тада су многи светски званичници честитали Бајдену на изборној победи, а честитке је упутио и председник Србије, Александар Вучић.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]