Београд и Приштина у Белој кући: Вучић и Хоти потписали економски споразум

Лидери Београда и Приштине потписали су у Вашингтону споразуме са америчким председником Доналдом Трампом, који треба да помогну регулисању економских односа Косова и Србије.

Председник Трамп је после потписивања договора у Белој кући оценио да су за овакав потез биле потребне деценије, јавља РТС.

„Верујем да ће се десити изванредне ствари, а Америка ће се отворити према обема странама. Привреда може да зближи људе, а ови људи су урадили одличан посао", рекао је Трамп.

Председник Србије Александар Вучић је на Инстаграм налогу објавио фотографију са догађаја уз коментар „последња провера пред потписивање".

Потписивању је уследио кратак састанак са Трампом у Овалној канцеларији.

Газиводе, манастири и повлачење признања

Споразуме са председником САД одвојено су потписали Вучић и премијер Косова Авдулах Хоти.

Председник Србије је изјавио да наредних годину дана Приштина неће тражити чланство у међународним организацијама, док Београд на исти период обуставља кампању за повлачење признања независности Косова.

Вучић је додао да су се две стране сложиле да заједно са САД раде на студији изводљивости поделе Газивода, језера на северу Косова чија вода хлади турбине електране „Обилић".

„Ми у овом тренутку немамо ни киловат струје са Газивода. Како год да то поделимо и ми ћемо да добијемо", навео је председник Вучић.

Договорена је заштита религијских објеката и спровођење судских одлука које се тичу Српске православне цркве, додао је.

"То се односи и на Пећку патријаршију и Дечане".

Амерички председник Доналд Трамп честитао је Вучићу и Хотију на потписивању споразума у Вашингтону, наводећи да су постигли напредак који се чинио немогућим.

Министар финансија Србије Синиша Мали изјавио је након потписивања да ће споразум омогућити привредни напредак.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је да договор подразумева слободан проток робе, људи и капитала, као и директну подршку приватном сектору и отварање нових радних места.

Израел, Кина и 5Г технологија

Србија се обавезала да пресели амбасаду у Израелу у Јерусалим, чиме је прекршен међународни консензус да амбасаде буду у Тел Авиву, пише француски лист Монд (Le Monde).

Трампова администрација сматра Јерусалим главним градом Израела и преместила је амбасаду САД у тај град 2018. године.

Косовски премијер Авдулах Хоти изјавио је да споразум подразумева узајамно признање Косова и Израела, јавља регионална телевизија Н1.

Премијер Израела Бенјамин Нетањаху је захвалио председнику Србије Александру Вучићу на одлуци да „призна Јерусалим као главни град" те земље, а потврдио је и да ће Косово признати Израел.

И Београд и Приштина обавезали су се да забране употребу 5Г опреме за телекомуникације која долази од „непоузданих продаваца".

Косово и Србија се такође обавезују да благовремено уклоне опрему таквих снабдевача, ако је већ поседују.

Не наводи се ко су „непоуздани продавци", али Сједињене Америчке Државе дуже време врше притисак на пријатељске земље да не сарађују са компанијама из Кине, попут Хуавеја, у развоју будућих 5Г мобилних мрежа.

Како је протекао претходни дан преговора?

Први дан дуго очекиваних директних разговора између београдских и приштинских лидера под окриљем администрације америчког председника Доналда Трампа требало је да буде посвећен економским темама, но ипак, у главној улози била је друга - међусобно признавање Србије и Косова.

„Нема те бојазни да потпишем било какав документ који подразумева признање независности Косова", рекао је председник Србије Александар Вучић на крају првог дела разговора.

Вучић је потврдио оно што је претходно медијима пренео министар финансија Синиша Мали - да је у једној од тачака о којима Београд и Приштина треба да разговарају помиње и међусобно признање.

„Ми то не можемо да прихватимо и мислили смо да у причи о економији нема места томе", рекао је Вучић новинарима у Вашингтону.

Бурно у Вашингтону

Прво појављивање српских званичника пред новинарима након почетка разговора изазвало је праву медијску буру, када је Мали рекао да је пред делегацијама „никад гори папир од када су кренули разговори са Приштином."

„Било је 16 тачака на папиру од којих 10. тачка подразумева међусобно признање... Неке ствари су једноставно неприхватљиве", рекао је Мали.

Спекулације о наводним захтевима прекинуо је амерички дипломата Ричард Гренел, Трампов изасланик за преговоре, написавши кратко на Твитеру да нису тачне.

Касније је Вучић додао да су представници Трамповог кабинета „били фер и саслушали" аргументе београдских преговарача да причи о независности нема места у тренутним разговорима.

„Мислим да те одредбе више нема", рекао је Вучић

За Београд је помињана тачка 10 била „формално, али не и суштинско изненађење", рекао је Вучић.

Пут преговора, од Брисела до Вашингтона

У Бриселу је 2013. године потписан споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине, пет година пошто је Косово једнострано прогласило независност од Србије.

Споразуму су претходили бројни преговори које су водили шефови преговарачких тимова Борко Стефановић и Едита Тахири.

Након тога, наредних пет година су се смењивали махом исти преговарачи на обе стране - Александар Вучић и Хашим Тачи.

Тако је било све до 2018. године, када су се ствари закомпликовале јер је Косово увело таксе на увоз српске робе на Косово.

Приштина је ову одлуку образложила тиме што Србија и даље дипломатским путевима покушава да убеди друге земље да повуку признање Косова.

Од те 2018. године, много тога се променило.

Бивша висока представница ЕУ Федерика Могерини више није у институцијама Уније, а на путу дијалога стајале су таксе, кампања Београда за повлачење признања Косова, избори и промене три владе у Приштини, као и вирус корона.

У наредном периоду немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Емануел Макрон организовали су самите о нормализацији односа Србије и Косова.

Истовремено администрација америчког председника Доналда Трампа ступа на сцену, трудећи се да појача улогу Вашингтона у дијалогу.

Трамп је послао такозвана писма намере и Александру Вучићу и Хашиму Тачију 2019. године, у време када су преговори замрли.

Непосредно пред избијање кризе око вируса корона, Вучић и Тачи боравили су у Вашингтону и 2. марта.

Српски председник је сусрет описао као „уобичајен", док је његов косовски колега рекао да је задовољан јер је Америка преузела у своје руке дијалог о Косову и да је за његов завршетак поставила кратак рок.

У међувремену се Тачи повукао са преговарачке позиције јер је специјализовано тужилаштво за ратне злочине почињене на Косову подигло оптужницу којом терети косовског председника.

Погледајте видео о оптужници за ратне злочине против Хашима Тачија

Пре него што је за преговарачки сто довео Александра Вучића и новог косовског премијера Авдулаха Хотија, специјални изасланик САД Ричард Гренел је посредовао у склапању два споразума између Београда и Приштине.

Писма о намерама потписана су о успостављању авио линије између две земље, као и обнови железничког саобраћаја и изградњи аутопута.

Гренел је у јуну 2020. изјавио да најпре мора доћи до нормализације економских односа, док су политички односи тема за следећу фазу преговора.

„Сједињене Америчке Државе су уверене да се двадесетогодишњи сукоб може решити само економском нормализацијом", рекао је Гренел за косовски портал Експрес.

Међу отвореним питањима је и функционисање Заједнице српских општина на Косову.

И даље су нерешени свакодневни проблеми грађана - снабдевање струјом и плаћање електричне енергије на северу Косова, али и проблеми са применом Споразума о слободном кретању.

Срби са Косова који имају српски пасош издат, на пример, у Зубином потоку, не могу да путују ван граница Косова.

Албанци са Косова, када улазе у Србију, морају да покажу личну карту и сачекају израду посебног документа.

Проблем постоји и са аутомобилским таблицама. Постоје две врсте таблица на Косову, једна су 'КС' таблице, које су територијално неутралне и са њима могу да путују и Срби и Албанци.

Друге таблице су 'РКС', а са њима не може да се уђе у Србију. Уместо тога се издају пробне таблице, а та процедура траје од 15 минута до пола сата.

Посебан проблем имају грађани са Косова који покушавају да добију пребивалиште у Србији, рекли су из онлајн портала Коссев за ББЦ на српском.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]