Председнички избори у Америци 2020: Ко су „Срби за Трампа" и зашто га подржавају

Присталице америчког председника су се почетком октобра окупиле испред војне болнице у којој је лечен Доналд Трамп због заразе вирусом корона.

Међу бројним транспарентима вијорио се и један са натписом „Срби за Трампа 2020".

Исти транспарент, уз заставе Србије, Републике Српске и поруке подршке полицији, виђен је и овог викенда на митингу Чикагу, али и на претходним окупљањима републиканаца чији ће се председнички кандидат Трамп суочити са демократом Џоом Бајденом на изборима 3. новембра.

Амерички Срби за Трампа 2020 су једна од 40 коалиција - попут Жене за Трампа, Гласови црнаца за Трампа, Италијани за Трампа, Албанци за Трампа, Грци за Трампа - које су део званичне кампање чији је циљ да мотивишу своје заједнице да Трампу осигурају победу.

„Као српска заједница, ми смо добро интегрисани у америчко друштво и све што видимо да је добро за ту традиционалну, породичну, радну Америку, добро је и за нас", за ББЦ каже оснивачица и председница ове иницијативе Олга Раваси.

Према последњем попису становништва у Америци пре десет година, око 190.000 људи изјаснило се да је српског порекла, али организације у дијаспори тврде да их има много више.

Ставови српске дијаспоре око ових избора подељени су као и у остатку Америке, а у центру битке за 46. председника испреплетана су национална осећања и различите идеологије.

Политиколог Милан Крстић сматра да је потписивање „вашингтонског споразума" између Београда и Приштине у Белој кући у септембру индиректно учешће државе Србије у кампањи Доналда Трампа.

„То би могло привући српске бираче" сматра Крстић.

Катарина Лаувер која у Америци живи 30 година, није међу њима.

„Споразум који је Србија потписала са Косовом (у Вашингтону) је више у корист Израела и Уједињених Арапских Емирата него за промену нашег статуса у региону", каже Лаувер за ББЦ.

Она актуелног председника види као националисту „који води Америку у грађански рат".

Трамп је својим изјавама „створио климу нетолерантности штетну и опасну по друштво", сматра она.

Погледајте видео: Зашто су ови амерички избори јединствени

Бајден и Трамп у очима српске емиграције у Америци

Олга Раваси сматра да Трампова администрација има другачији приступ од демократа у погледу односа према Србији и решавању питања Косова.

„Не уцењују, не врше притиске и не желе да се баве политиканством и празним обећањима, већ нуде економску мобилност", објашњава она.

Каже да не зна шта би амерички „Срби могли да траже у Бајденовом кампу када су познате његове политике по питању Косова и Републике Српске".

„За нас је гласање за Трампа прагматичан потез и потез здравог разума", каже Раваси.

Заједници окупљеној око групе Срби за Трампа, међу којима има и предузетника, одговара његов економски приступ - ниски порези, олакшице у пословању и обећања нових радних места.

„Не смемо занемарити тај рационални моменат припадника средње класе који је најбољи показатељ шта је њему у животу важно - како ће прехранити породицу и послати децу у школу. А Трамп се бави тим темама", каже Раваси, која каже да припада конзервативном крилу Срба у Америци.

Сматра и да су Срби, по традицији и култури, ближи „традиционалним вредностима" за које се Трамп залаже, и са њим деле и начела попут очувања породице и верских слобода.

Председница групе Срби за Трампа каже да су људи из конзервативног крила врло рационални и да „размишљају својом главом", док за демократе тврди да се баве темама великог емотивног интензитета.

„Данас је субверзивно и панк бити конзервативан", каже Раваси.

Лаувер каже да ће гласати за Бајдена и демократе јер верује да ће бити бољи за унутрашњу политику Америке.

Она верује да би кандидат демократа нормализовао односе између конзервативаца и либерала у Конгресу и Сенату, али и међу породицама и пријатељима које је удаљила политика.

„Имам обавезу да гласам за кандидата који ће бити одмерен, слушати експерте, бити председник и за демократе и за републиканце и који ће обновити и сачувати идеале на којима је изграђена ова земља", каже она.

Она мисли да је, са Трампом на челу државе, „Америка на путу ка тоталитаризму где конзервативна мањина влада целом земљом".

„Његове законске промене угрожавају природу, грађанска права и стварају још већи јаз између богатих и сиромашних, између раса и религија", каже Катарина Лаувер.

Политика републиканаца је у односу на политику демократа ближа једном делу српске заједнице у Америци јер имају „уравнотеженији поглед" према одговорности Србије у дешавањима 1990-тих на овом простору, оцењује Милан Крстић, сарадник на Факултету политичких наука и уредник сајта амерички-избори.рс.

„Сваки амерички избори су важни за читав свет, а ови су посебно важни и за Србију због чињенице да се због приближавања Србије и Америке ове године створио утисак да од исхода избора зависи какви ће бити будући српско-амерички односи", каже Крстић за ББЦ.

Да би се домаћој јавности приближили амерички избори и њихов утицај, Центар за друштвени дијалог и регионалне иницијативе (ЦДДРИ) у чијем је одбору и Крстић, покренуо је први сајт на српском језику који кроз анализе и вести разјашњава овај сложени изборни процес.

„Републиканци су отворенији за неке флексибилније опције, али то не значи да ће повући признање Косова или одобрити независну Републику Српску, како се неки таблоиди у Србији надају", објашњава политиколог.

Није свима национално порекло пресудно у хијерархији политичких вредности - има и гласача спрског порекла који су можда били за Трампа, али су незадовољни како је управљао кризом током пандемије корона вируса, па се на крају ипак одлуче за Бајдена - или уопште не гласају.

Постоје и они који ће гласати за Бајдена из политичких уверења.

„Занимљиво је да Бајден ни не покушава да придобије српско-америчке гласаче - делује да је одустао", истиче Крстић.

Шта је о Србији говорио Трамп, а шта Бајден

„Требало је послати и војне трупе на земљу у неком тренутку, јер иако би тако можда било више смртних случајева, мање људи би могло да побегне преко границе, али би се смањио терор који се управо догађа" - Трамп о НАТО бомбардовању 1999.

„Имам помешана осећања према договору са Милошевићем, зато што верујем да он једино разуме силу и верујем да је он крајњи проблем, као и да ће ово морати да буде решено силом, и искрено, желео бих да смо сада искористили силу" - Бајден после споразума Ричарда Холбрука и Слободана Милошевића 1995.

„Док српски народ не буде погледао себе у лице и разумео шта су његови лидери урадили, и у шта су њих убедили, српски народ неће моћи да се отргне од идеје да су жртве, од идеје коју сви политичари користе и којом манипулишу" - Бајденпред Лигом албанских Американаца 2002

„Сједињене Државе неће, наглашавам неће, очекивати од Србије да призна независност Косова. То није предуслов за нашу подршку намери Србије да постане чланица Европске уније" - Бајденприликом посете Србији 2009

„САД и Србија, наравно, не слажу се око сваког питања, има многих ожиљака и рана које су живе из деведесетих година, али ја се надам да ћемо предузети кораке и да ће то учинити нове генерације" - Бајденприликом друге посете Београду 2016.

Колико су амерички Срби укључени у изборни процес

Из кампање Срби за Трампа тврде да 90 одсто Срба у Америци подржава тог кандидата, међутим, нема доступне статистике или анкета које би могле да то потврде или дају увид да ли и како српска дијаспора гласа.

„Постоје Срби који историјски гласају за демократе, а у овом изборном циклусу ни сама Републиканска странка није хомогена и постоје републиканци који нису наклоњени Трампу", каже Олга Раваси.

Око групе Срби за Трампа је до сада окупљено неколико хиљада људи, каже Раваси, која је ову иницијативу покренула са Памелом Латковић Колинс чија породица живи у Америци неколико генерација.

Имају своје тимове у двадесетак држава широм САД у којима живе људи српског порекла. Уочи избора су их позивали да се региструју и гласају за републиканске кандидате, на локалном и државном нивоу.

Кампању су искористили и да анимирају дијаспору да се на овогодишњем попису становништва изјасне као Американци српског порекла, да би се добила боља слика о присутности српске дијаспоре.

„Трамп je отворио врата за српску заједницу, учинио је да се први пут и ми чујемо и да смо препознати као озбиљан политички субјект", каже Раваси.

И специјални изасланик Трампове администрације за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел поклања овој групи посебну пажњу, па их је у фото-финишу кампање више пута посећивао, а присуствовао је литургији у храму Светог Саве у Милвокију.

„Трамп је да сада радио за вас, и сада је време да радите за њега", поручио је Гренел уочи посете цркви Светог Саве у Милвокију неколико дана пре избора.

Могу ли Срби за Трампа имати утицај на (српске) гласаче у њиховим заједницама

Индиције да су Срби у Пенсилванији, Висконсину и Мичигену помогли Трампову победу 2016. гласајући против Хилари Клинтон представљају нагађања јер не постоји поуздани извор који то може да потврди, оцењује Милан Крстић.

Тачно је да је у тим државама разлика начелно била мала и сваки глас битан, објашњава он, али није било организоване српске кампање нити анкета на основу којих би се знало да се одређени проценат Срба гласао за њега.

Али ни тада не бисмо могли да кажемо да су само Срби допринели победи, каже Крстић, већ да су били „само језичак на ваги".

Коалиције не могу да буду кључ победе, сматра Крстић, али јесу један од фактора који доприноси победи у оним државама где је трка неизвесна.

Шта ако победи Бајден?

Како је Бајден добро упознат са овим регионом, сматра Крстић, а у време потпредседничког мандата имао је интензивну сарадњу са Србијом и слао сигнале да је спреман да помогне да се убрза њен пут у ЕУ и помогне у довођењу инвестиција и развоју , могуће је да такву подршку Србија може очекивати.

Могуће је и да ће Бајден по питању Косова имати приступ из наслеђа деведесетих у којем се очекује од Србије да „призна реалност" и попусти, док Трампова администрација оставља више простора за неко „креативно деловање".

Крстић мисли да је у том смислу боље за Србију да Трамп остане на месту председника, али да треба имати на уму и глобалне последице ако остане на тој позицији.

„Показао се добро за свет јер није започео ни један велики рат, али као неко ко је популиста и као такав води једну од највећих светских сила шаље негативну поруку и помаже да се талас популизма ојача и прошири даље", закључује политиколог.

Држава Србија и подршка кампањама

Док није спорно да организације у дијаспори буду политички активне, сама држава Србија не би смела да се изјашњава и директно учествује у председничкој кампањи, сматра Крстић.

Указује да је била грешка када је министар спољних послова Ивица Дачић у августу прошле године изјавио да ће организовати Србе у Америци да гласају за Трампа, јер то може имати негативне последице по Србију уколико победи Бајден.

Крстић сматра је одласком српске делегације у Вашингтон у септембру и потписивањем споразума Србија индиректно учествовала у кампањи.

То је само круна једног процеса који је започет пре годину дана, именовањем Гренела за специјалног изасланика, оцењује Крстић, неколико месеци пошто је Трамп и званично започео кампању за други председнички мандат.

Србија је на сличан начин 2016. дала подршку кампањи Хилари Клинтон, подсећа Крстић, када је тадашњи премијер Александар Вучић учествовао на панелу на конференцији Клинтон фондације са бившим начелником Општине Сребреница Ћамилом Дуралковићем и Билом Клинтом.

Упитан зашто прави партнерства са Клинтоновима који се од 1999. у Србији памте по бомбардовању, Вучић је одговорио: „Зато што сам паметан."

„Хоћете ви да ми гарантујете да неће да победи Хилари Клинтон? Треба Америка онда да води политику против Србије овде. Хоћете то?", изјавио је тада Вучић .

Подршку Трампу 2016. године дао је и Војислав Шешељ, а ове године је поред Дачића и потпредседник Двери Иван Костић рекао да је за Србију важно да Трамп победи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]