Србија, Америка и политика: Напад на Капитол планиран по угледу на 5. октобар, организатори проглашени кривим

Текст је ажуриран 30. новембра

Чланови Чувара завета, групе којој се два месеца судило да је организовала напад на амерички Конгрес у јануару 2021. године у жељи да Доналд Трамп остане председник Сједињених Држава, гледали су снимке и планирали рад проучавајући организацију 5. октобра - демонстрација после којих је смењен режим бившег председника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића.

„Сада морамо да урадимо оно што су људи у Србији учинили када је Милошевић покрао њихове изборе - да не прихватимо резултате и организујемо масовни марш на скупштину", написао је предводник Чувара завета Стјуарт Роудс у групној преписци.

Роудс се теретио за „оружану побуну" са циљем спречавања мирне предаје власти у Америци, а преписка у којој се помиње Србија је објављена уз друге материјале са суђења на сајту Окружног суда америчког Дистрикта Колумбија.

Наоружани демонстранти су 6. јануара 2021. године упали у само седиште америчке демократије, покушавајући да спрече Конгрес да потврди победу Џозефа Бајдена на америчким председничким изборима.

Тада одлазећи председник Доналд Трамп тврдио је да је покраден на изборима одржаним два месеца раније, а тог дана окупио је у Вашингтону присталице, поручивши да се „крађа мора зауставити".

Роудс проглашен кривим, прети му 20 година затвора

После двомесечног суђења и тродневног већања, порота је прогласила Стјуарта Роудса, оснивача Чувара завета, кривим за заверу са циљем да спречи Џозефа Бајдена да преузме дужност председника после избора 2020.

Он је планирао оружану побуну како би зауставио пренос власти са Доналда Трампа на Бајдена, рекли су тужиоци.

Судило се и Џесики Воткинс, Кели Мегс, Кенету Харелсону и Томасу Колдвелу, који су упали у зграду Капитола заједно са Роудсом.

Мегс је у уторак такође проглашена кривом, а она и Роудс се суочавају са максималном 20-годишњом затворском казном.

Остали оптужени су ослобођени кривице по оптужби за побуњеничку заверу, али је свих пет проглашено кривим за ометање службеног поступка.

Роудс, за кога тужиоци кажу да је деловао као „генерал на бојном пољу" током нереда, проглашен је кривим и за манипулисање документима.

Ослобођен је по две друге оптужбе за заверу.

Адвокати Роуса рекли су да нису задовољни исходом, али ни да тужиоци нису остварили јасну победу.

Они намеравају да се жале на осуђујуће пресуде.

Према званичним подацима, за Бајдена је гласало нешто више од 81 милион Американаца, односно 51,3 одсто изашлих бирача, док је Трампа подржало 46,9 одсто или више од 74 милиона гласача.

После Трамповог говора, окупљени су кренули на Капитол.

У нередима је погинуло петоро људи, а укупно је поднето више од 860 кривичних пријава против учесника протеста.

Срђа Поповић, активиста, један од оснивача покрета „Отпор" и организатора петооктобарских демонстрација у Београду, поређење демократских промена у СР Југославији и напад на амерички Капитол сматра „доста неозбиљним", јер су разлике између америчких и српских протеста „безбројне".

„Ови догађаји се разликују суштински и стратешки.

„У првом случају радило се о одбрани изборне воље грађана Србије, док је у другом случају реч о насилним протестима присталица кандидата који је америчке изборе изгубио, па тиме и покушају ометања демократске транзиције власти", објашњава Поповић за ББЦ на српском, који је ректор Универзитета Сент Ендруз и директор Центра за примењену ненасилну акцију и стратегију (ЦАНВАС).

Погледајте снимак упада у амерички Конгрес

Како је петооктобарска стратегија стигла до Капитола?

Џозеф Бајден победио је Доналда Трампа на америчким изборима, одржаним 6. новембра 2020.

Дан касније, Стјуарт Роудс, предводник десничарске групе Чувара завета, послао је члановима линк ка сајту Bitchute.com.

Преписка чланова Чувара завета објављена је током судског поступка против Роудса.

Линк је водио на видео „Процедура корак по корак, како смо победили када је Милошевић покрао изборе".

На снимку, који је објавио корисник именован као Александар Савић, мушкарац говори у камеру о томе како је наводно организован протест 5. октобра.

Роудс је написао да је у „директном контакту" са Савићем, као и да су снимци које је објавио „изврсни".

Новинари ББЦ-ја нису успели да ступе у контакт са особом која је објавила видео, нити да утврде његов идентитет.

Нико ко се зове Александар Савић, или изгледа као човек са снимка, није имао значајну улогу у протестима против власти Слободана Милошевића, каже Срђа Поповић.

„Господина Савића нико од нас никада није видео и наравно да он није био међу организаторима протеста 2000. године", додаје оснивач „Отпора".

Шта је Савић саветовао Трамповим присталицама?

Лидер Чувара завета навео је и писане савете и тврдње, које је Савић наводно упутио овој организацији са освртом на петооктобарске демонстрације:

„Мирни протести, добро организовани.

„Потпуна грађанска непослушност, они нису ваши представници. Они су влада под страним утицајем.

„Повежите се са локалном полицијом и организујте се у локалним заједницама да бисте остали безбедни (овај корак нам не треба).

„Ми смо изашли на улице и почели да се супротстављамо противницима. Знам, то није пријатно, али то мора да се уради када институције престану да постоје.

„Милиони људи су изашли на улице у нашој престоници. Барикаде нису могле да их зауставе, а ни полицајци нису били довољно одлучни да то ураде.

„После неколико сати голоруке борбе, полиција и војска су се удружили са људима.

„Улетели смо у скупштину.

„И запалили лажну државну телевизију.

„ПОБЕДИЛИ СМО."

Роудс је објавио овај план „Шта ми, као народ, морамо да урадимо" у одељку „Позив на акцију" на сајту Чувара завета Касније 10. новембра 2020. године, додаје се у записима са суђења.

Два месеца касније, у зграду америчког Капитола упало је између 2.000 и 2.500 људи, међу којима су поред Чувара завета (Oath Keepers) били и припадници десничарских организација Поносни момци (Proud boys), а многи демонстранти носили су и оружје, о чему је извештавао ББЦ.

Да ли су протести у Београду и напад на Капитол упоредиви?

Избори у Србији 2000. и они у Сједињеним Државама 2021, одржани су у потпуно другачијим условима,

„Трамп је популиста и недемократски лидер који је деловао у демократском систему и радо би урушио институције, само да је то могао.

„Међутим, реч је о старој демократији са јаким установама и владавином права, чак су и многи из Републиканске странке одбили да учествују у томе", каже Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Погледајте детаљнију причу о петооктобарским демонстрацијама у Београду:

Исте године када је Слободан Милошевић одбио да прихвати резултате председничких избора, вођена је трка за место председника Америке између републиканца Џорџа Буша и демократе Ала Гора.

Одлуку о победнику донео је Врховни суд 12. децембра - Буш је постао председник тесном победом у савезној држави Флорида, а Гор је већ сутрадан честитао противкандидату, рекавши да „прихвата одлуку суда, иако са њом није сагласан".

Срђа Поповић истиче да је Гор признао пораз иако је изгубио „изборе са десетинама милиона бирача за невероватних 360 гласова" и да је то најбољи пример разлике између демократске културе у Србији и Америци.

„Тако се поштују институције", додаје активиста и професор.

Јединство и друштвени консензус још су неки од важних фактора по којима се разликују београдски и вашингтонски протести, каже Поповић.

Док су се у Србији студенти, опозициони политичари, рудари, пољопривредници и људи из других друштвених група удружили у одбрани изборних резултата, марш на Капитол предводили су представници „идеолошке маргине" у америчкој политици, каже професор.

„Историјски, ниједан друштвени протест који није постигао шире јединство није имао шансу за успех, чиме је ова разлика још битнија", додаје.

Професор Владисављевић увиђа „велику разлику" у масовности протеста у Србији 2000. и Америци 2021. године.

„Често се дешава да они који протестују покушавају да надоместе одсуство великог броја учесника радикализацијом облика деловања.

„Очигледно је било да су они у Америци и недемократски усмерени и да су користили насилна средства, што је потпуно супротно од петооктобарских демонстрација", оцењује он.

У нападу на Капитол Срђа Поповић је видео „читаво изобиље насилне кореографије, тактичке опреме и акције, као и оружја", што у Србији две деценије раније није био случај.

Он каже да за насиље у Београду нису били одговорни лидери и организатори протеста, који су „и пре и за време петооктобарских догађаја јасно и непрекидно апеловали на ненасилно решење и избегавање конфронтације са полицијом".

Професор Владисављевић сматра да су у Београду демонстранти били и испровоцирани деловањем полиције, док је у Вашингтону слика била другачија, па су „више демонстранти провоцирали полицију".

„Вандализама је наравно било и приликом упада у скупштину у Београду, али је то био само врх леденог брега, где је само групица од укупног броја људи улетела у зграду, а у Вашингтону је то практично била главна ствар", објашњава.

Трамп није присуствовао нередима у америчком Конгресу.

То је још једна и „вероватно најбаналнија разлика", у поређењу са сценама виђеним у октобру 2000. године на београдским улицама, примећује Срђа Поповић.

„Лидери опозиције и ми из 'Отпора' у Србији били смо петог октобра раме уз раме са грађанима, док је лидер митинга 'Зауставите крађу' његове присталице послао у марш на Капитол, а развој догађаја пратио путем ТВ екрана из Беле куће", закључује он.

Погледајте фотографије настале 6. јануара у Вашингтону:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]