Америка, Трамп и насиље: Осам кључних тачака саслушања о упаду на амерички Капитол

Комисија која истражује нереде у америчком Капитолу довела је у жижу јавности понашање бившег председника Доналда Трампа док су наоружани демонстранти 6. јануара 2021. године упадали у само седиште америчке демократије.

Конгресна комисија - састављена од пет демократа и двоје републиканаца - истражује планирање и извршење напада који су шокирали читав свет.

Њени чланови позвали су десетине сведока, све са циљем поткрепљивања аргумената да је Трамп покренуо противзаконити покушај поништења властитог пораза од Џоа Бајдена на председничким изборима 2020. године и задржавања власти по сваку цену.

Комисија је сугерисала да има сасвим довољно доказа да се подигне кривична оптужница против Трампа.

Докази против седамдесетшестогодишњег милијардера представљени су методично, у осам драматичних претреса као прављеним за телевизију.

Ево осам највећих открића до сада:

1. Сарадници су упорно говорили Трампу да је изгубио

Неколико Трампових главних саветника тврдило је да су саопштили бившем председнику да је изгубио изборе и позивали га да призна пораз, али да њихов савет није био услишен.

На првом претресу комисије у јуну, бивши државни тужилац Бил Бар испричао је како је обавестио Трампа да његове оптужбе о широко распрострањеној превари на изборима лако могу да се оповргну и да су његове тврдње о изборној крађи „сулуде".

Иванка Трамп, која је била утицајан глас у Белој кући током читавог Трамповог председничког мандата, рекла је пред комисијом током снимљеног сведочења да је прихватила мишљење главног тужиоца.

„То је утицало на мој став", рекла је она.

„Ја поштујем тужиоца Бара, тако да сам прихватила то што он говори."

А Џејсон Милер, виши саветник Трамповог штаба за реизбор, рекао је да је председнику интерно саопштено да је изгубио на изборима.

Он је посведочио да је тим за податке изборне кампање рекао Трампу убрзо након што су биралишта затворена „на прилично директан начин, да ће изгубити".

2. Пијани Руди Ђулијани наговарао је Трампа да прогласи победу

Већина чланова Трамповог најужег круга, укључујући шефа његовог изборног штаба Била Степијена, тражила је од њега да не прогласи победу у изборној ноћи.

Али обелодањено је да је пијани Руди Ђулијани, бивши градоначелник Њујорка и тадашњи Трампов саветник, наговарао председника да преузме иницијативу.

Милер је испричао комисији да је Ђулијани био „дефинитивно под дејством алкохола" док је саветовао Трампа да тврди да је победио.

Он је рекао да је, иако су изборни резултати још увек пристизали, Ђулијани предлагао председнику да „изађе и прогласи победу, и каже да смо већ победили".

У свом сведочењу, Степијен је описао издвајање „нормалног тима", који се састојао од оних који су прихватали изборне резултате, и „Рудијевог тима", који је слушао лажне тврдње о изборној краћи које је износила неколицина Трампових неформалних саветника.

Ђулијани је негирао да је у изборној ноћи био под дејством алкохола.

3. Бивши изборни званичници платили су високу цену за пружање отпора

У емотивном сведочењу у јуну, неколико изборних радника које су издвојили Трамчпови сарадници у неоснованим тврдњама о изборној крађи говорили су о злостављању којем су били изложени после избора.

Изборна радница из Џорџије Шеј Мос трудила се да не заплаче док је причала члановима комисије како јој је живот „окренут наглавачке" након што ју је Трампов изборни штаб оптужио за преваре током пребројавања изборних гласова.

„Преиспитујем све што радим", рекла је она. „То је утицало на мој живот на веома крупан начин - на сваки начин. И све због лажи."

А изборни шеф у Аризони Расти Бауерс присетио се како су га на зуб узели Трампови следбеници зато што је одбио да прогласи изборе намештеним.

Он је испричао да је група људи, чији су неки чланови били наоружани, окупила да протестује испред његовог дома, док је у кући боравила његова тешко болесна ћерка.

Она је умрла неколико недеља касније.

Он је додао да га је ова група оптужила да је „педофил, перверзњак и корумпирани политичар".

4. Званичници Беле куће знали су да су демонстранти наоружани

Кесиди Хачинсон, бивша главна саветница шефа протокола Беле куће Марка Медоуза, сведочила је изневши експлозивне тврдње како је Трамп знао да су многи од његових присталица наоружани пре него што им се обратио 6. јануара.

Појавивши се као сведокиња изненађења на шестом претресу, Хачинсон је рекла да је Трамп лично знао да су чланови масе на његовом јутарњем митингу близу Беле куће наоружани зато што су их одвраћали припадници Тајне службе.

„Баш ме брига што имају оружје. Нису дошли да ме повреде", чула је Хачинсон како је изјавио председник.

„Пустите моје људе да уђу. Могу да марширају на Капитол одавде."

Њено сведочење пружило је комисији нешто што је она желела да утврди од самог почетка поступка - да је Трамп знао да они представљају веома стварну претњу насиљем и да није учинио ништа да то спречи.

5. Трамп је намеравао да поведе руљу на Капитол

Нека од сведочења Кесиди Хачинсон из друге руке била су једнако експлозивна.

Она је испричала како јој је један званичник Беле куће рекао да је председник инсистирао да се упути на Капитол после његовог митинга пред Белом кућом - што је и најавио да ће урадити током свог говора.

Али кад је сазнао да се његова колона возила враћа у Белу кућу из безбедносних разлога, добио је напад беса и покушао је да зграби волан похрвавши се са припадником Тајне службе, тврдила је она.

„Ја сам [псовка] председник", изјавио је Трамп, према тврдњи Хачинсон. „Возите ме сместа на Капитол."

После сведочења Кесиди Хачинсон, извор близак Тајној служби изјавио је за ЦБС Њуз да су и агент и шофер који су се налазили у колима са Трампом спремни да сведоче под заклетвом како бивши председник није физички напао ниједног од њих и да никад није покушао да преотме волан.

6. Званичници правосуђа добили су наређење да заплене гласачке машине

Џефри Розен, који је постао вршилац дужности државног тужиоца након што је Бар поднео оставку љут због председниковог понашања, сведочио је да му је Трамп наредио да заплени гласачке машине.

Розен је тврдио да није послушао председника, рекавши му да он нема законско овлашћење да изда једно такво наређење.

У каснијем сведочењу, бивши саветник у Белој кући Пет Чиполоне изјавио је да је Сидни Пауел, правник и теоретичар завера, наговарао Трампа да заплени гласачке машине током састанка у Белој кући 18. децембра.

„То је јако лоша идеја за ову земљу. Ми то не радимо тако у Сједињеним Државама. Нема законског овлашћења да се то уради. Постоји начин да се оспоре избори, знате, то се све време ради", рекао је тада Чиполоне.

7. Трамп је покушао да контактира сведоке комисије

Током њеног завршног изјашњавања 12. јула, Ли Чејни, једна од два републиканска члана комисије, шокирала је присутне изјавивши да је Трамп покушао да контактира сведока који је требало да се појави пред комисијом.

„После нашег последњег претреса, председник Трамп покушао је да позове сведока у нашој истрази. Сведока кога још нисте видели на овим претресима", рекла је Чејни.

„Та особа је одбила да се јави или одговори на позив председника Трампа и уместо тога је скренула пажњу свог адвоката на тај позив. Њен адвокат је позвао нас."

Наговестивши могућност подизања оптужнице против Трампа због утицање на сведоке, Чејни је рекла да су ови наводи пренети Министарству правде.

„Дозволите ми да још једном поновим: схватићемо сваки покушај утицања на исказе сведока веома озбиљно", упозорила је она.

8. Главни савезници су тражили амнестију

На претресу од 24. јуна, комисији је речено да је неколико главних заговорника који су тврдили да су избори покрадени, укључујући Моа Брукса, Мета Геца, Ендија Бигза, Луија Гомерта и Скота Перија, били међу републиканским конгресменима који су тражили амнестију од Трампа у последњим данима његовог председничког мандата.

Комисија је пустила снимљено сведочење неколико бивших чланова особља Беле куће који су говорили о напорима републиканаца да добију имунитет од кривичног гоњења после нереда на Капитолу.

Хачинсон је навела да су Гец и Брукс тражили „бланко амнестију" за учеснике децембарског састанка на којем су планирани догађаји од 6. јануара.

„Једини разлог за који знам да неко тражи амнестију је зато што мисли да је починио неки злочин", изјавио је члан комисије Адам Кинцингер, републиканац.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]