Америка: Може ли истрага против Трампа да га спречи да се поново кандидује за председника

Драматични претрес агената Федералног истражног бироа (ФБИ) куће Доналда Трампа на Флориди у понедељак означио је изненадну ескалацију истрага о бившем америчком председнику и поставила нова правна питања која би, у теорији, могла да промене ток председничких избора.

Ако истрага, која је наводно повезана са начином на који је Трамп руковао поверљивим председничким документима, буде завршена подизањем кривичне пријаве и осудом, неки сугеришу да би он могао бити законски онемогућен да се поново кандидује за председника.

Други правници, међутим, сматрају да му Устав, чак и ако буде осуђен, дозвољава не само да се кандидује, него и да обавља председнички мандат, ако би био изабран.

Одмах пошто су агенти ФБИ извршили претрес његовог имања Мар-а-Лаго, Трамп је прокоментарисао да желе да га онемогуће да се поново кандидује на председничким изборима.

Шта претрес без преседана показује о текућим истрагама против Трампа и да ли би заиста могао да буде спречен да се кандидује 2024. године?

Џозеф Морено, бивши тужилац у Министарству правде, каже да природа и осетљивост претреса Трампове вили Мар-а-Лаго у Палм Бичу сугерише да се истрага креће у правцу потенцијалних оптужби.

„Неко у ФБИ-ју и федералном тужилаштву верује да је прекршен Закон о председничкој евиденцији, према којем председник мора да достави све документе и мејлове у Национални архиви или других аката који регулишу питање поверљивих списа, и зато су покренули истрагу", каже Морено.

Велики део анализе после претреса - и кључног елемента који се односи на изборе 2024. - има везе са чланом 2071 савезног кривичног закона САД.

У њему се наводи да свако коме су поверени владини документи и који „намерно и противзаконито прикрива, уклања, брише или уништава... било који запис, поступак, мапу, књигу, папир, документ или другу ствар, заведен или депонован... на било којој јавној функцији" може бити кажњен новчано или затвором до три године.

Оно што је најважније, у том члану пише да ће свако ко је осуђен по том закону „бити дисквалификован за обављање" савезне функције.

Због тога неки сугеришу да би осуђујућа пресуда могла да прекине Трампове наде о повратку у Белу кућу.

„То је закон, и ако га је Доналд Трамп прекршио, суочиће се са казном, а једна од њих је и чињеница да он можда никада више неће моћи да служи у савезној канцеларији", рекао је историчар Мајкл Бешлос за МСНБЦ.

Неки правни стручњаци, међутим, сматрају да је мало вероватно да ће закон бити примењен или да би евентуална жалба у потенцијалном судском процесу била одбијена, јер су једина ограничења за председничку кандидатуру држављанство, пребивалиште и старост.

„Закон не би прошао било какву уставну оцену", каже Брајан Калт, професор уставног права на Универзитету у Мичигену.

Правни и уставни стручњаци кажу за ББЦ да не постоји општа забрана да се осуђени криминалци кандидују за председника.

Најсвежији пример је Џорџ В. Буш, који је био осуђен за лакше дело - вожњу у алкохолисаном стању, али је био председник САД у два мандата.

Критеријуми ко може да се кандидује за председника утврђени су Уставом САД.

Услови су једноставни: кандидат мора да има најмање 35 година и да је држављанин САД најмање 14 година.

Дакле, постоји сукоб између савезног закона према којем би осуђенима према горе наведеном члану требало забранити обављање дужности и Устава, који поставља јасне услове о томе ко има право да се кандидује за председника и не помиње кривичне осуде.

„Основни принцип уставног права је да је Устав врховни, а сваки закон који је у супротности са Уставом је ништав", додаје Калт.

Одређени број правних стручњака сугерише да Конгрес може да дисквалификује кандидата са функције кроз процес опозива, али Устав САД не даје таква овлашћења за осуде донете по редовном кривичном закону.

„Једини начин на који би му могло бити забрањено да се кандидује је да му Конгрес забрани [користећи овлашћења за опозив], али то би било веома необично", каже Морено, бивши тужилац Министарства правде.

Неки стручњаци сугеришу да би, ако би Трамп био оптужен и осуђен по члану 2071, тужиоци могли да затраже од Врховног суда, којим доминирају конзервативци, да размотри питање квалификованости.

Професор Калт, међутим, каже да је мало вероватно да би бившем председнику било забрањено да обавља функцију у таквом случају.

„Када бих саветовао господина Трампа, рекао бих му да не треба да брине у вези са овим. Рекао бих му да је све у реду", каже Калт.

Иако правни стручњаци верују да би забрана Трампу да се кандидује на основу поменутог члана закона била на дугом штапу, могло би да има велики утицај на његове изборне изгледе и перцепцију бирачког тела.

Бес Трампових сарадника и присталица

Први пут у америчкој историји, органи за спровођење закона претресли су кућу неког америчког председника.

Републиканци су оценили да је истрага политички мотивисана.

Мајк Пенс, бивши потпредседник у Трамповој администрацији, позвао је државног тужиоца да пружи „потпуно објашњење" о претресу.

„Ниједан бивши председник Сједињених Држава никада у америчкој историји није био предмет овакве рације нити је извршен претрес у њиховим личним резиденцијама", написао је он на Твитеру.

Трампови савезници у Конгресу су обећали да ће покренути истрагу ако поново освоје већину у Представничком дому и Сенату на новембарским изборима.

Портпаролка Беле куће Карин Жан-Пјер рекла је новинарима у уторак да ФБИ није унапред обавестио председника Џозефа Бајдена о рацији и да је „он о томе сазнао из медија".

„Председник није био обавештен и није знао. Нико у Белој кући није обавештен", рекла је она.

Она је новинарима рекла да је Бајден „учинио много да сачува независност министарства правде", додајући: „Председник Бајден верује у владавину закона".

Линдзи Халиган, Трампова правна заступница, рекла је да је добила позив око 10 сати по локалном времену да ФБИ има налог за претрес Мар-а-Лага и да она треба да дође на имање.

Рекла је да је видела 30 до 40 ФБИ агената у рукавицама, неке у оделима, а друге лежерно обучене, и око 10 до 15 ФБИ возила, као и изнајмљени камион.

Халиган је рекла за ЦБС да је њој и још једном Трамповом адвокату био забрањен улазак у комплекс и да је претрес подељен на три дела: спаваћу собу, канцеларију и оставу.

„Било је то потпуно претерано. Да су тражили само документа, могли су да питају", додала је.

Трамп: „На мети сам јер доминирам у анкетама"

У мејлу за прикупљање средстава присталицама у уторак, Трамп, који је тренутно у његовом голф клубу у Бедминстеру у Њу Џерсију, навео је да су он и други републиканци на мети због његовог политичког утицаја и „моје доминације у свим анкетама".

„Они још једном покушавају да зауставе Републиканску странку и мене.

„Безакоње, политички прогон и лов на вештице морају бити разоткривени и заустављени", написао је он.

Док су многи чланови Демократске странке поздравили рацију, неколико их је позвало Министарство правде да пружи више информација.

Неки су изразили забринутост да би то могло да повећа подршку бившем председнику.

„Ово би Трампу могло да буде од велике користи јер му многи сада дају подршку", рекао је Дејв Аронберг, државни тужилац Палм Бича, где је седиште Мар-а-Лаго, за ББЦ.

„Трамп ће ово искористити да поврати статус мученика", додао је.

Председница Представничког дома, висока чланица Демократске странке Ненси Пелоси, рекла је да је за „посету" агената ФБИ-ја сазнала информишући се преко медијских извештаја које је читала на телефону.

„Да бисте имали налог, потребно вам је оправдање", рекла је она за НБЦ Њуз.

„А то говори да нико није изнад закона, чак ни председник или бивши председник Сједињених Држава", додала је.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]