Председнички избори у Америци 2020: Шта Бајденова победа значи за остатак света

После неколико дана неизвесности, Џо Бајден је проглашен победником америчких председничких избора.

Током четири године председничког мандата Доналда Трампа, значајно се променио однос Америке са светом.

ББЦ извештава из свих крајева планете, од Пекинга до Берлина, о томе како ће бити примљена вест о Бајденовој победи и шта би она могла да значи за кључне односе Америке.

КИНА

Победа Џоа Бајдена представља још један изазов за кинески систем, пише Џон Садворт из Пекинга.

Помислили бисте да ће Пекингу бити драго да види леђа Доналду Трампу.

Као водећи критичар Кине, оштетио ју је трговинским ратом, увео јој читав низ санкција и малтретирао је поводом пандемије корона вируса и кривио за њу.

Али неки аналитичари су предвидели да ће кинеско вођство сада можда у потаји ипак бити разочарано.

Не зато што гаје било какве трајне симпатије према Трампу, већ зато што би његове још четири године у Белој кући представљале примамљиву могућност једне још веће награде.

Поларизујући код куће, изолационистички у иностранству - Трамп је Пекингу изгледао као чисто отелотворење дугоочекиваног и жељеног пада америчке моћи.

Управо је то порука коју су преносиле телевизијске вести под контролом Комунистичке партије код куће.

Оне се нису усредсређивале на саме изборе - већ на протесте, непријатељства и све већи број заражених у Сједињеним Америчким Државама.

Кина би могла, наравно, да покуша да изнађе неку корист у спремности Џоа Бајдена на сарадњу по крупним питањима као што су климатске промене.

Али он је обећао и да ће радити на опоравку америчких савезништава, која би могла да се покажу као много ефикаснија у сузбијању кинеских амбиција да буде суперсила него Трампов усамљенички приступ.

А Бајденова победа нуди још један изазов за кинески систем лишен демократске контроле. Далеко од пада америчких вредности, смена власти сама по себи доказ је да те вредности истрајавају.

ИНДИЈА

Корени Камале Харис разлог су за понос у Индији, али Нарендра Моди би могао да наиђе на хладнији пријем код Бајдена него код његовог претходника, пише Раџини Ваидјанатан из Делхија.

Индија је одавно важан партнера Америке - и мало је вероватно да ће се свеукупни правац тог пута променити под Бајденом као председником.

Најмногољуднија нација Јужне Азије остаће кључни савезник америчке Индо-пацифичке стратегије за заустављање успона Кине и борбу против глобалног тероризма.

Упркос томе, лична хемија између Бајдена и индијског премијера Нарендре Модија могла би да се испостави као незгоднија препрека.

Трамп се уздржавао од критиковања Модијеве контроверзне домаће политике - за коју многи кажу да дискриминише домаће муслимане.

Бајден је у томе био много директнији. Интернет страница његове кампање позвала је на поновно успостављање права за свакога у Кашмиру и критиковала Национални регистар грађана (НРЦ) и Закон о амандману на држављанство (ЦАА) - две регулативе које су изазвале масовне протесте.

Будућа потпредседница Камала Харис - и сама полу-Индијка - такође се оглашавала против неких политичких потеза хиндуистичке националистичке владе.

Али њени индијски корени довешће до масовног славља у већем делу земље.

Чињеница да ће ћерка једне Индијке која је рођена и одрасла у граду Ченају ускоро постати други човек Беле куће повод је за огроман национални понос.

ЈУЖНА И СЕВЕРНА КОРЕЈА

Северна Кореја је једном описала Бајдена као „бесног пса" - али сада ће Ким Џонг Ун пажљивије калкулисати пре него што покуша да испровоцира новог америчког председника, пише Лора Бикер из Сеула.

Велика је вероватноћа да би председник Ким више волео још четири године за Доналда Трампа.

Историјски сусрет двојице лидера и накнадни састанци чинили су савршен материјал за невероватне фотографије за историјске књиге, али је заправо потписано врло мало тога од већег значаја.

Ниједна страна није извукла оно што је хтела из тих преговора: Северна Кореја је наставила да гомила нуклеарни арсенал, а САД су наставиле да спроводе строге санкције.

За разлику од њега, Џо Бајден је захтевао да Северна Кореја прво покаже да је спремна да одустане од програма нуклеарног оружја пре него што одржи било какав састанак са Ким Џонг Уном.

Многи аналитичари верује да уколико Бајденов тим не покрене преговоре са Пјонгјангом врло рано, могли би да се врате дани „ватре и беса".

Ким вероватно жели да привуче пажњу Вашингтона повратком на тестирање пројектила дугог домета, али неће желети да појачава тензије до тачке кад би већ ионако осиромашена земља била погођена са још више санкција.

Јужна Кореја је већ упозорила Северну Кореју да не полази стазом провокација.

Сеул је можда у неким тренуцима имао проблема са Доналдом Трампом, али је председник Мун чврсто решен да оконча 70-годишњи рат на Корејском полуострву и хвалио је Трампа због „храбрости" да се састане са Кимом.

Јужна Кореја ће пажљиво мотрити на било какву назнаку да је Бајден спреман да учини исто.

ВЕЛИКА БРИТАНИЈА

„Посебан однос" између Америке и Велике Британије могао би да пође низбрдо са Џоом Бајденом за кормилом, пише политичка дописница Џесика Паркер из Лондона.

Они неће бити доживљени као природни савезници: Џо Бајден, искусни демократа, и Борис Џонсон, бомбастични Брегзитовац.

Ако анализирамо како би њихов будући однос могао да функционише, у разматрање вреди узети прошлост.

Конкретно баш ту преломну 2016. годину, кад је Доналд Трамп ушао у Белу кућу, а Велика Британија гласала да изађе из ЕУ.

И Џо Бајден и његов тадашњи шеф Барак Обама нису крили да би више волели да је исход Брегзита био другачији.

Скорашњи маневри британске владе поводом Брегзита нису прошли добро код кључних демократа и ирског лобија, укључујући новоизабраног председника Америке.

Бајден је рекао да, уколико буде био изабран, неће дозволити да мир у Северној Ирској постане „жртва Брегзита" - изјавивши да ће било какав будући трговински споразум између САД-а и Велике Британије зависити од поштовања Споразума на Велики петак из Белфаста.

Сећате ли се како је једном Доналд Трамп назвао Бориса Џонсона „британским Трампом"? Е, па чини се да се Бајден са тим слаже, једном наводно описавши британског премијера Трамповим „физичким и емотивним клоном".

Могуће је, дакле, да ће Џо Бајден испочетка бити спремнији да преговара са Бриселом, Берлином или Паризом него да обаспе Лондон љубављу.

„Посебан однос" би, врло вероватно, могао да пође низбрдо.

Међутим, њих двојица би на крају могли да пронађу некакав заједнички језик. Две земље које они предводе, на крају крајева, имају дугогодишње и дубоко укорењене дипломатске везе - поготово у областима безбедности и обавештајног рада.

РУСИЈА

Предвидљивија администрација могла би да буде „срећа у несрећи" за Русију после Бајденове победе, пише Стивен Розенберг из Москве.

Кремљ има добар слух. А кад је Џо Бајден недавно Русију назвао „највећом претњом" по Америку, у Москви су то чули јасно и гласно.

Кремљ такође има добро памћење. Потпредседник Бајден је 2011. године наводно изјавио да се, да је он Путин, не би још једном кандидовао за председника: то би било лоше и по земљу и по њега самог. Председник Путин то сигурно није заборавио.

Бајден и Путин нису идеалан геополитички пар. Москва се плаши да би Бајденов председнички мандат донео више притисака и више санкција из Вашингтона.

Са демократом у Белој кући, да ли је могуће да је на ред дошла одмазда за наводно мешање Русије у америчке изборе 2016. године?

Један руски лист недавно је тврдио да су под Трампом америчко-руски односи дотакли „морско дно".

Али је Бајдена поредио са „багером" који ће их „закопати још дубље". Није ни чудо да Москва има тај утисак понирања.

Али за Кремљ ту би могла да се крије „срећа у несрећи". Руски коментатори предвиђају да ће Бајденова администрација ако ништа друго бити предвидљивија од Трамповог тима.

То би могло да олакша постизање споразума о горућим темама, као што је Нови почетак - кључни споразум Америке и Русије о смањењу нуклеарног наоружања који истиче у фебруару следеће године.

Москва ће желети да остави Трампову еру за собом и да покуша да изгради радни однос са новом Белом кућом. Нема гаранција да ће у томе успети.

НЕМАЧКА

Немачка се нада повратку глаткој пловидби са њиховим кључним савезником једном кад Доналд Трамп напусти луку, пише Демијен Мекгинис из Берлина.

Немачкој ће лакнути.

Свега десет одсто Немаца верује председнику Трампу када је реч о његовој спољној политици, према Истраживачком центру Пју.

Он је непопуларнији у Немачкој него у било којој другој анкетираној земљи. У Немачкој се боље котирају чак и руски председник Путин и кинески председник Си Ђинпинг.

Председник Трамп је оптужен за подривање слободне трговине и распад мултинационалних институција од којих директно зависи немачка привреда.

Његове чарке са Кином уздрмале су немачке извознике, а он има нашироко познате лоше односе са канцеларком Ангелом Меркел - тешко је замислити двоје политичара који се више разликују по етосу и личности.

Немачки политичари били су шокирани његовим конфликтним стилом, неконвенционалним приступом чињеницама и честим нападима на немачку аутомобилску индустрију.

Упркос овоме, САД су највећи трговински партнер Немачке, а овај трансатлантски однос кључан је за европску безбедност. Трампов мандат је, дакле, био трновит.

Немачки министри критиковали су позиве председника Трампа на обуставу бројања гласова и његове неосноване тврдње да је дошло до изборне крађе. Министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер назвала је ситуацију „експлозивном".

Овде су свесни да велике политичке разлике између Вашингтона и Берлина неће нестати под Бајденом као председником. Али Берлин се радује раду са председником који уме да цени мултилатералну сарадњу.

ИРАН

Бајденова победа могла би да врати Техеран за преговарачки сто, пише дописник ББЦ Персијског сервиса Карса Наџи.

У недељама пред америчке изборе, председник Трамп је прилично оптимистично изјавио да чим буде био реизабран, први телефонски позив који ће примити биће од иранских лидера са захтевом за преговоре.

Тај телефонски позив Трампу - да је победио - никад се не би десио. Преговарање са Трамповом администрацијом било би немогуће за Иран; то би било исувише понижавајуће.

Под председником Трампом, америчке санкције и политика максималног притиска довела је Иран на саму ивицу економског колапса. Трамп се повукао из нуклеарног споразума.

Што је још горе, наредио је убиство генерала Касема Сулејманија, блиског пријатеља Врховног вође Ајатолаха Алија Хамнеја. Освета за његово убиство остаје у самом врху циљева тврде струје у земљи.

Избор Џоа Бајдена Ирану умногоме олакшава улазак у преговоре са америчком администрацијом. Новоизабрани председник Бајден не носи са собом исти терет.

Он је изјавио да жели да се ослони на дипломатију и да се врати нуклеарном споразуму са Ираном.

Али иранска тврда струја неће сести тако лако за преговарачки сто. Док су Американци излазили на биралишта 3. новембра, Врховни вођа је изјавио да избори „неће имати утицаја" на политику Техерана.

„Иран је следио разумну и промишљену политику на коју не могу да утичу персоналне промене у Вашингтону", рекао је он.

Милиони Иранаца мислили су другачије док су у тишини гледали како се амерички избори одвијају на њиховим илегалним сателитским ТВ пријемницима, убеђени да њихова будућност зависи од резултата и надајући се да ће Бајденова победа значити попуштање санкција.

ИЗРАЕЛ

Очекује се ресетовање највећег дела политике Доналда Трампа према Блиском Истоку, пише Том Бејтмен из Јерусалима.

Председник Трамп је екстремно наелектрисао оба пола на Блиском Истоку. Радио је на награђивању и консолидовању традиционалних америчких савезника у региону, док је истовремено изоловао непријатеље у Техерану.

Новоизабрани председник Бајден покушаће да преспоји америчку политику према Блиском Истоку на оно како ју је оставио као потпредседник под Бараком Обамом: попустивши Трампову политику „максималног притиска" на Иран и покушавши да се поново придружи нуклеарном споразуму из 2015. године који је Бела кућа напустила пре две године.

Та могућност ужасава Израел и Заливске земље као што су Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израелски министар рекао је, реагујући на вероватну Бајденову победу, да ће се та политика завршити „насилним сукобом Израела и Ирана, зато што ћемо бити приморани да деламо".

Резултат такође драматично мења приступ САД-а израелско-палестинском сукобу. Трампов план доживљен је као огромно фаворизовање Израела и омогућавање да се припоје делови окупиране Западне обале.

Од тога се одустало у корист историјских споразума за успостављање односа између Израела и неколико арапских држава.

Овај подстрек на регионалну „нормализацију" врло вероватно ће се наставити и под Бајцденом, али он ће можда покушати да успори контроверзну америчку продају оружја Заливу, а вероватно ће тражити и још уступака од Израела.

Припајање сад дефинитивно делује као да је отказано, а Бајден ће се успротивити и Израеловом даљем подизању насеља.

Али неће доћи до „потпуног заокрета" који је један палестински званичник захтевао ове недеље.

Реторика ће се вратити традиционалном разумевању „решења двеју држава", али шансе за већи напредак у исцрпљеном мировном процесу између Израела и Палестине делују танушно.

ЕГИПАТ

Активисти полажу велике наде да ће Бајденова администрација повећати притисак на Египат због кршења људских права, пише Сали Набил из Каира.

Египатски председник Абдулах Фатах Ал Сиси који ужива подршку војске имао је веома добар однос са Доналдом Трампом. За њега би било боље кад би задржао пријатеља у Белој кући, али сад ће морати да отвара потпуно ново поглавље са Џоом Бајденом.

Критичари председника Сисија оптужили су Трампову администрацију да жмури над наводним кршењима људских права у земљи.

Египат годишње прима америчку војну помоћ у вредности од 1,3 милијарде долара. Године 2017, мала транша ове помоћи била је заустављена поводом забринутости због кршења људских права, али је одобрена наредне године.

Бајденово освајање Беле куће многе локалне групе за заштиту људских права доживљавају као добру вест.

Активисти се надају да ће нова америчка администрација применити притисак на египатску владу да промену робусну политику према опозицији - са наводно десетинама хиљада политичких затвореника по затворима.

Египатске власти одувек су негирале да држе затворенике због приговора савести, оспоравајући аутентичност кључних извештаја о људским правима у земљи.

„Америчко-египатски односи одувек су били стратешки, невезано за то ко седи у Овалној соби", каже Ахемд Сајед Ахмед, политички аналитичар.

„То партнерство ће се наставити, али реторика демократа о људским правима можда неће бити добро примљена међу неким Египћанима, који то доживљавају као мешање у унутрашња питања земље."

КУБА

Након бруталних санкција, победа Џоа Бајдена доноси олакшање, пише ББЦ-јев дописник са Кубе Вил Грант.

Бајден као председник управо је оно чему се већина Кубанаца надала. И заиста, већина људи на острву радије би видела скоро било кога другог у Белој кући него Доналда Трампа.

Његове санкције донеле су праве тегобе и Кубанци су исцрпљени после четири године непопустљивих непријатељстава.

Џо Бајден, с друге стране, оживљава успомене на скорашње висока достигнућа у кубанском-америчким односима под председником Обамом.

Штавише, каже се да је бивши потпредседник био кључан у омогућавању две године детанта.

Комунистичка влада у Хавани несумњиво ће наставити да говори да су сви амерички председници у суштини исти.

Али међу људима који стоје у редовима за основне потрепштине и који једва састављају крај с крајем, главни утисак ће свакако бити велико олакшање.

Једина лоша страна са кубанске тачке гледишта? Бајден је сада свестан како је деловало Трампово сурово поступање према Куби на гласаче на кључном изборном бојном пољу на Флориди.

Они се плаше да ће он сада бити много мање склон попуштању неких од Трампових мера него што би иначе био.

КАНАДА

Џастин Трудо ће у новом суседу видети савезника, пише Џесика Марфи из Торонта.

Канадски премијер се зарекао да ће продубити односе са САД-ом без обзира на то ко добије председничке изборе - али врло је вероватно да се у Отави осетило велико олакшање кад је постало јасно да је демократа Џо Бајден обезбедио победу.

Однос Канаде са САД-ом био је буран под председником Трампом, мада не без својих успеха. Они подразумевају повољно поновљене преговоре за Северноамерички споразум о слободној трговини, заједно са Мексиком.

Али Џастин Трудо је јасно ставио до знања да осећа политичку сродност са бившим председником Бараком Обамом - који га је подржао током недавних канадских федералних избора. Та срдачна осећања преносе се и на човека који је служио као Обамин потпредседник - Џоа Бајдена.

У Бајдену ће Трудоова Либерална странка пронаћи савезника по питањима као што су климатске промене и мултикултурализам. Али то не значи да не постоје прилике за трвљење са његовом администрацијом.

Председник Трамп је одобрио изградњу нафтног цевовода Алберта-Тексас Кистон, a пројекат се доживљава као кључан за намучени канадски енергетски сектор - али новоизабрани председник Бајден му се противи.

А економски план Џоа Бајдена „Купуј америчко" за опоравак америчке индустрије после пандемије корона вируса биће разлог за бригу имајући у виду огромну зависност Канаде од трговине са Америком.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]