Преговори Београда и Приштине: Три препреке сарадњи бизнисмена Србије и Косова

Када би предузетник из Београда хтео да сарађује са колегом у Приштини, између њих би се испречиле бројне препреке.

Председник Америчке привредне коморе на Косову Ариан Зека назива те сметње „техничким баријерама".

„Косово и Србија су потписнице споразума о слободној трговини - ЦЕФТА - међутим обе државе и даље намећу техничке баријере, ометајући слободан проток робе", каже Зека за ББЦ на српском.

Уочи дводневног састанка делегација Србије и Косова у четвртак и петак у Вашингтону, српски и косовски званичници потврдили су да ће економски проблеми бити главна тема.

Економисти из Србије и са Косова за ББЦ на српском покушали су да објасне које су три највеће препреке сарадњи привредника Београда и Приштине.

Имовина Србије на Косову: „Имате кућу на Сењаку, али су дугови већи од те куће"

„На питање ко теже ради - српски или косовски бизнисмен - одговор је вероватно да се не зна коме је горе", каже за ББЦ Љубомир Маџар, економиста из Србије.

„По правилу, препреке више сметају на мањој територији, али смо сви као мишеви у тикви - стегнути између постојећих прописа".

Срби и Албанци на Косову заједно су се супротставили изградњи малих хидроелектрана:

За Маџара, највећи проблем у привредној сарадњи Београда и Приштине су „лоши политички односи".

„Приштина има склоност да привреду користи у политичке сврхе, као што се догодило са увођењем такси на српску робу и после препирањем око тога", сматра он.

Препрека који временски можда и дуже траје је, каже, питање својине Србије на Косову.

„То је неспоразум око фирми које су настале у социјалистичком периоду за време СФР Југославије на Косову.

„Те фирме су много мање вредне него што се у широј јавности перципира", каже Маџар.

Маџар описује ово метафором.

„То вам је оно - имате кућу на Сењаку која вреди 500.000 евра, али су ваши дугови већи од те куће.

„У многим од тих фирми су остале само грађевине и опрема, али у економском смислу - оне су безвредне", мисли економиста.

Ипак, Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду каже да је та заробљена српска имовина, по његовој рачуници вредна 12,5 милијарди долара.

„Трепча је највећи проблем, јер је за њу Србија узимала кредите Фонда за развој, а дугови овог предузећа су и даље највећи према држави Србији", додаје Савић.

Трепча је велики индустријски комплекс у близини Копаоника - то је рудник олова и цинка који је током социјализма у СФРЈ запошљавао 23.000 људи. Када је била на врхунцу, Трепча је имала 40 рудника, махом на Косову, али и у Црној гори. У тада једној од највећих компанија радили су махом становници Косовске Митровице и окружења.

„Тај концепт не мора да буде стриктно везан за питање државности.

„Имате ви, на пример, фабрике у Србији које су власништво неке друге фирме, која је опет у власништву стране државе".

Маџар ипак каже да постоје различита мишљења о томе каква треба да буде судбина онога што је била друштвена својина на Косову.

„Ако би важило правило које је важило када се распала Југославија, да државе носе са собом и друштвену својину, онда би рудници Трепча, и сва слична имовина, припала Косову.

Али пошто Србија не признаје државу Косово, то су „непомирљиве концепције".

„Једноставан" прелазак линије

Трећи проблем за Маџара је - „једноставан прелазак линије", односно проблеми на граници.

„Када би привредник из Београда хтео да сарађује са привредником из Приштине, он би сa жаљењем морао да гледа дуге колоне при преласку границе за шлепере робе и бескрајну папирологију која све отежава", додаје он.

„То свакако отежава било какву сарадњу. Пре ћете онда изабрати неког другог".

Како су косовске таксе утицале на привредницу у Босни:

Зека: „Постоје препреке за многе косовске компаније"

На листи проблема између Приштине и Београда и за економисту са Косова су увек - папири.

„Србија не признаје косовске документе, а то доводи до потребе за међусобним признавањем документације, попут фитосанитарне и друге, која би олакшала несметан проток косовске робе у Србију", каже Ариан Зека, председник Америчке привредне коморе на Косову.

Зека додаје да постоје препреке и за многе косовске компаније које покушавају да користе Србију као транзитну руту.

„Због тога су принуђене да користе друга, мање ефикасна превозна средства и руте", каже он.

Компаније из обе земље не могу да користе друга превозна средства осим за размену робе, па је на листи проблема и саобраћај.

„Између две земље не постоји железнички или ваздушни саобраћај", каже Зека.

„А што се тиче друмског превоза, морам да поменем кашњење у примени интегрисаног система управљања границом између Косова и Србије, упркос улагањима у развој инфраструктуре граничних прелаза, па је процес царињења дужи".

Шта се догађало током посете Александра Вучића Косову:

И „слободно кретање људи" поред робе, услуга и капитала за Зеку је битна економска ставка.

„То би на крају повећало економску сарадњу и помогло у отварању нових радних места", каже он.

Првог дана преговора политика опет засенила привреду

Упркос најавама да ће се посветити привредним темама, у изјавама званичника Србије и Косова у четвртак доминирала је политика.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да неће потписати „било какав документ у којем стоји признање независности Косова", док је косовски премијер Авдулах Хоти рекао да „нећемо разговарати о другим темама, осим о признању", јавља РТС.

Специјални изасланик америчког председника за преговоре Београда и Приштине Ричард Гренел демантовао је да је од Вучића тражио да Србија призна независност Косова:

Касније је Вучић додао да су представници Трамповог кабинета „били фер и саслушали" аргументе београдских преговарача да причи о независности нема места у тренутним разговорима.

Упркос свему томе, разговори о привреди можда ипак донесу неке резултате пошто су из Беле куће саопштили да ће амерички председник Трамп примити Вучића и Хотија и присуствовати потписивању споразума. Није појашњењо шта је садржај тог споразума.

Саветник за националну безбедност председника САД Роберт О'Брајан изјавио је првог дана састанка у Вашингтону да представници Београда и Приштине „већ напредују" у преговорима око економије.

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж рекао је новинарима у Вашингтону да су преговори тешки, али да има добрих предлога у вези привреде.

Казао је да се не ради само о инфраструктурном повезивању већ и о „конкретним пројектима за подршку привредном сектору".

„Предлози који су на столу су пројекти за будућност, који могу да направе разлику, помогну креирању радних места и да млади планирају породице у својој домовини, а не негде другде".

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]