Политика и ЕУ: Шта се за Србију и Балкан мења избором нове Европске комисије

Проширење је приоритет, „морална, историјска и политичка одговорност" Европске уније, казала је Урсула фон дер Лајен пред Европским парламентом у Стразбуру, само неколико сати пре него што је званично освојила други петогодишњи мандат на челу Европске комисије.

Најавила је да ће ресор за проширење и суседе ЕУ бити подељен на два нова - један ће се бавити политиком проширења на Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију, а други „комшијским", односно афричким и блискоисточним регионом Медитерана.

Овакав сигнал немачке политичарке „показује да постоји воља да се процес интеграције убрза због гаранција безбедности у будућности" у региону, каже Милан Нич, политиколог из Немачког савета за међународне односе (ДГАП), за ББЦ на српском.

„Пут до Брисела за земље Западног Балкана делом води преко Украјине, а чини ми се да су то у Црној Гори најбоље разумели и они су најближи чланству.

„Позитивна страна је и што ће ресор проширења бити одвојен од политике према 'јужним суседима' у Медитерану, јер тренутна методологија за земље које су одмакле на путу ка чланству не функционише", сматра Нич.

Упркос позитивним сигналима Фон дер Лајен и „стабилности и континуитету" који носи њен реизбор, није реално очекивати да ће било која од земаља Западног Балкана постати пуноправна чланица ЕУ током њеног петогодишњег мандата, каже Страхиња Матејић, политиколог и помоћник директора Еуразија групе, за ББЦ на српском.

„Неће бити суштинске промене у односу према Балкану, поготово што ће на локалном, државном нивоу партије радикалне деснице, које су ушле у парламент, а у неким земљама, попут Холандије, формирају и власт, бити изричито против проширења.

„Фон дер Лајен јесте навела проширење као један од највећих приоритета, али бих рекао да то говори у контексту смањења утицаја Русије у региону", оцењује Матејић.

Да ли се Западном Балкану отварају врата ЕУ?

Иако Србија већ целу деценију формално преговара о приступу ЕУ, досад је успешно затворила само два поглавља, а пре три године се са поглавља прешло на такозване кластере - поглавља груписана по сличности - али ни то није донело помаке.

Председник Србије Александар Вучић увек има речи хвале за Фон дер Лајен, наглашава да је велика вест кад она долази у Србију и то не само у Београд, и декларативно поручује да не одступа од европског пута.

Ипак, у више наврата је рекао и да не очекује скори пријем ни Србије, ни других земаља Западног Балкана у пуноправно чланство ЕУ.

Северна Македонија је статус кандидата стекла 2005, али је пут некада најјужније југословенске републике ка ЕУ запао у ћорсокак услед блокаде Грчке, а потом и Бугарске, која је још на снази.

Албанија је 2022. отворила приступне преговоре, Босна и Херцеговина је статус кандидата добила исте године када је и Косово аплицирало за кандидатуру, али покушај Приштине да постане кандидат за чланство још није уродио плодом.

Црна Гора већ 12 година преговара о уласку у европски блок и после вишегодишње блокаде преговора у јуну 2024. усвојен је Извештај о процени испуњености привремених мерила у поглављима владавине права (ИБАР), чиме је дијалог настављен.

Иако је Подгорица досад отворила сва поглавља у преговорима, привремено су затворена три.

Црна Гора, која је највише напредовала, вероватно ће наставити да се суочава са „калкулацијама у ЕУ" око пријема у пуноправно чланство, оцењује Страхиња Матејић.

„Вага се да ли би такав потез поново запалио искру код осталих земаља у региону да је европска будућност могућа или би се створио преседан, који би у Србији и међу српским становништвом у другим државама подигао обрве", додаје Матејић.

Словачки политиколог Милан Нич сматра да би „реалан сценарио" за Подгорицу било привођење преговора крају током мандата ове комисије, али не и достизање пуног чланства.

„Не очекујем потпуно чланство земаља Западног Балкана током мандата ове Европске комисије и Европског парламента, али је могуће да ћемо видети други, постепени тип приступања - у Бриселу ће се више усредсредити на заједништво, увођење у јединствено тржиште, веће количине новца за пројекте и транспорт", додаје он.

Шта кадровске промене у врху ЕУ значе за Балкан?

Нови мандат за Урсулу фон дер Лајен не значи да неће бити промена у Европској комисији, што неће бити новост у политичком животу Европске уније.

У другом мандату Жозеа Мануела Бароза у ЕК, који је започео 2009. године, промењено је 51,8 одсто комесара у односу на први мандат.

Његов наследник Жан Клод Јункер одлучио се за 78,6 одсто нових лица у комисији којом је руководио између 2014. и 2019, да би Урсула фон дер Лајен доласком на ту функцију сарађивала са 70,4 одсто нових лица у овом телу.

Када се упореде 2019. и 2014. година, „интереси Европе и агенде држава чланица су се веома променили", каже Анђелика Ваското, стручњакиња из Европског савета за међународне односе (ЕЦФР), за ББЦ на српском.

„То ће извесно утицати и на састав нове Европске комисије, али можемо да очекујемо и одређен ниво континуитета", каже политиколошкиња из Рима.

Иако још није познато који ће комесари бити промењени, смене се очекују на две важне позиције у политичком систему ЕУ.

Антонио Кошта, бивши председник Владе Португала, замениће Шарла Мишела на позицији председника Европског савета, док је естонска премијерка Каја Калас поднела оставку у домовини како би постала висока представница за спољну политику ЕУ, и треба да наследи Жозепа Бореља.

Долазак естонске политичарке за Србију би могао да значи „чешћа подсећања на немогућност балансирања између Русије и Европе" у контексту рата у Украјини, верује Страхиња Матејић.

„Као представница Естоније, Балтика и источног крила НАТО, Каја Калас је изузетно оштра према Русији због агресије на Украјину", каже стручњак из Групе Еуразија.

За Анђелику Ваското долазак естонске политичарке могао би да буде пут ка безболнијој и бржој интеграцији Западног Балкана у блок.

„Њено добро познавање контекста и осетљивост на могуће ризике у вези са руским утицајем у региону дефинитивно би могло да јој помогне да брзо препозна узроке небезбедности на Балкану", додаје стручњакиња из Италије.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Србија између Брисела и Москве: Следи ли 'или-или' за Београд?

У говору у Европском парламенту, Фон дер Лајен је рекла да ће се у новом мандату усредсредити на „изградњу заједничких демократских снага" са „свима који су за Европу, Украјину и владавину права".

Две и по године после почетка руске агресије на Украјину, Србија је, уз Белорусију, једина европска држава која није увела санкције Москви док истовремено преговара о придруживању Европској унији.

Због такве одлуке Београда преговори са Бриселом су у замрзнутом статусу.

Анђелика Ваското сматра да ће позиција Брисела по питању рата у Украјини остати „чврста" и да би оклевање Београда да усклади спољну политику са блоком у наредном периоду могла да изазове „конкретнију реакцију".

Док очекује да се „притисак и јавна реторика" према Србији пооштре због другачије политике према Русији, Страхиња Матејић не сматра да је извесно да ће Брисел вући конкретније потезе против балканске државе.

„Можда буде и запаљивије реторике, али не бих рекао да ћемо доћи до парадигме 'или-или' за званични Београд", закључује политиколог.

Шта нови мандат ЕК значи за Хрватску и Словенију?

Док земље Западног Балкана ослушкују сигнале из Брисела који се односе на политику проширења, на животе становника Словеније и Хрватске директан утицај могла би да имају најављена улагања у већи ниво војне независности ЕУ и транзицију ка одрживом развоју.

Анђелика Ваското, стручњакиња из Рима која изучава политичке односе на Балкану, указује на то да су ове две земље и у претходне две године издвајале већа средства за ту намену.

„Посебно је видљива промена у Словенији, која је 2022. била међу чланицама НАТО-а са најмањим доприносом, а сада планира да током 2024. уложи у војску 1,4 одсто БДП-а.

„У обе земље ће тај удео остати испод два одсто, али можемо да очекујемо да ће производња и модернизација постојећих наменских индустрија у Словенији и Хрватској додатно ојачати", оцењује Ваското.

Европску унију средином наредне године очекује и расправа о буџету, где ће једна о важних ставки бити издвајања за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште.

„Неке велике земље покушаваће да смање допринос који сада имају, биће тешко усвојити буџет и Хрватска и Словенија морају да пронађу начин да се изборе за њихове интересе", сматра Милан Нич.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]