Србија између ЕУ и Русије: Шта ако Београд уведе санкције Москви, а шта ако одбије

Некада су најтеже речи неизговорене.

Током осам месеци рата у Украјини, Европска унија увела је осам пакета санкција Русији и фирмама и појединцима блиским председнику Владимиру Путину. У Србији су у међувремену одржани избори и изабрана нова Влада.

Премијерка Ана Брнабић у експозеу није изнела став о увођењу санкција Москви, али су то питање поменули сви који су протеклих пола године долазили у Београд, а било их је и са Запада и са Истока.

Србија је уз Белорусију једина земља у Европи која се није прикључила слојевитим санкцијама Москви, а притисак Брисела и Вашингтона да то учини одавно се не скрива иза протоколарних саопштења и дипломатских углађености.

„Србија мора да уложи напоре да се усклади са спољном политиком ЕУ и да уведе санкције Русији", наводи се у извештају комесара ЕУ за проширење Оливера Вархељија.

Које су последице неувођења санкција Русији?

Србија још нема формалну обавезу да спољну политику усагласи са рестриктивним режимом Брисела према Русији, јер у приступним преговорима са Европском унијом није отворила кластер шест, који се односи на спољну и безбедносну политику, каже политиколог Петар Милутиновић са београдског Института за европске студије.

„Постоји вид политичке и моралне обавезе, јер ви када имате статус кандидата би требало да ставове и вредности заједнице којој желите да припадате", додаје он.

На путу ка ЕУ постоји нови модел преговора, објашњава политиколог, бриселским бирократским речником назван „ревидирана методологија".

Овај модел подразумева систем награде и казне.

Ако се у неким областима напредује брже, земља кандидат добије шаргарепу у виду приступа додатним фондовима које користе државе чланице за пољопривреду или запошљавање, поред постојећих претприступних ИПАРД фондова.

„Западна страна има још много тога да понуди Србији, упркос њеним мањкавостима и манама", каже Џејд Мекглин, истраживачица на одељењу за студије рата на Kраљевском колеџу у Лондону која се бави културом сећања и ратном пропагандом посебно савремене Русије.

Такође, ако нема напретка, онда може доћи до прекида развојних пројеката или чак преговора.

„Ако Србија настави да седи на две столице, ризикује да јој се европски партнери супротставе и зауставе процес преговора", каже Наташа Вунш, професорка европских интеграција на Факултету политичких наука Универзитета у Паризу.

Погледајте видео: Колико су санкције делотворне

Ипак, све и да Београд настави са политиком неувођења санкција, није реално очекивати да ће Брисел прекинути преговоре са Србијом, сматра Милутиновић.

„Никоме се дугорочно не би исплатило замрзавање преговора.

„У том смислу врло често од немачког канцелара Шолца се чује да је он за то да се убрза проширење и да се земље Западног Балкана приме, јер је то геополитичка одлука", каже он.

Ипак, упозорава, на геополитичкој сцени дешавају се тектонске промене и Србија не би требало да „поново преспава пад Берлинског зида".

„На Европу пада нова гвоздена завеса и јавља се блок земаља који је потпуно одвојен од Русије и Белорусије и једним делом од Украјине", каже Милутиновић.

Циљ осам пакета санкција јесте да максимално изолују Русију и прекину ланце снабдевања.

Како је Европа принуђена да нађе друге видове снабдевања првенствено гасом, све чешће се помиње течни нафтни гас из Америке, склапају се уговори са земљама са Блиског истока и са севера Африке, Азербејџаном и Норвешком.

Исто то очекује и Србију.

Шта ако Београд „разочара" Москву?

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко изјавио је средином октобра да би Москва била разочарана ако би јој Србија увела санкције, као и да је уверен да свака влада која се руководи националним интересима неће вршити такав политички харакири.

„Кад на Западу уводе против нас санкције они фактички уводе санкције против себе.

„Био бих неискрен ако бих рекао да бисмо били равнодушни према томе да нам Србија уведе санкције. Наравно да бисмо били разочарани", рекао је Грушко током посете Београду за Спутњик.

Информацију о састанцима које је Грушко имао у Београду прво је објавило руско министарство спољних послова.

„За све време боравка уваженог руског госта српске власти о овоме нису проговориле ни реч", објавио је руски лист Kомерсант 17. октобра.

„Оштри западни захтеви Србији да уведе санкције Русији изгледа да су имали ефекта, пошто се Београд спрема на неминовно увођење казнених мера Москви", пише у овим московским новинама.

Приметили су да су из саопштења са састанка изостала раније редовна уверавања да „братској Русији" неће бити уведене санкције, а тај тон се задржао и касније на Инстаграму.

Руско евентуално „разочарање" Мекглин не тумачи као нешто „страшно, јер Москва тренутно нема много пријатеља и навикла је на дипломатске критике".

„У претходним препиркама између Москве и Београда, као и 2017, одговори Москве су били да откаже или не организује традиционалне билатералне сусрете (нa пример нема посета поводом обележавања годишњице ослобођења Београда) и да даје запаљиве историјске изјаве, попут Путинових коментара о Сребреници из 2017. године", подсећа научница.

Пре пет година, хрватски медији су објавили да се Хрватска уз помоћ руске амбасаде снабдевала оружјем током сукоба деведесетих. Из Москве су то демантовали.

Потенцијална одлука о увођењу санкција, међутим, могла би да има и шире последице.

„Ако Вучић одлучи да уведе санкције, Русија је и даље у позицији да подстакне пропутиново расположење у Србији и окрене га против Вучића", каже Мекглин.

Као један од примера наводи, покушај Русије да утиче на исход избора у Црној Гори, што Москва редовно негира.

„Свакако, Русија би одлучила да на неки начин казни Србију, највероватније у вези са Косовом или јачањем веза са десничарским и политичким групама босанских Срба, што може задати главобоље Вучићу", оцењује истраживачица.

Ипак Русија економски, геополитички и безбедносно није моћна као пре, додаје.

Питање Косова

Окосница српско-руских односа су поред словенског братства и културне повезаности кроз православље и употребу ћирилице, енергетска зависност и подршка око Косова.

Милутиновић каже да се Москва по том питању води сопственим интересима.

Па тако наводи да је Русија одлучила да пружи подршку Србији у Савету безбедности УН-а пошто је НИС, фирма која има монопол на српском тржишту нафте и гаса, испод цене продат руском Гаспромњефту, ћерки-фирми Гаспрома, 2009.

„То је пословни однос, чисто рационалан, нема емоција, нема братског и вишевековног пријатељства, напротив", каже Милутиновић.

Продаји је претходио међудржавни споразум Србије и Русије из децембра 2008, склопљен у години када је Косово једнострано прогласило независност од Србије.

„Руси нису заиста заинтересовани да пронађу решење за Косово, посебно оно које њих не укључује, а Србија реално не може да напредује ка ЕУ ако ту не направи неке уступке.

„Има Србија још корисних савезника, попут Шпаније и тренутно Украјине, које би подржале њен став о Косову, а тражиле би много мање заузврат", наводи Мекглин у писаној изјави за ББЦ на српском.

Француско-немачки предлог који подразумева да Косово постане чланица УН, а да Србија добије бржи пут ка ЕУ, можда би могао да буде решење.

Ипак, треба га узети с резервом, каже Мекглин.

„Највећи проблем је што тренутно западне земље ЕУ не желе да прошире чланство у ЕУ.

„Ако Србија направи било какав уступак по питању Косова, то би требало да буде ради конкретних гаранција, јер у супротном ће код Срба изазвати огорченост и цинизам у вези са ЕУ и, што је још важније, са неким њеним пратећим карактеристикама, попут либералне демократије", каже Мекглин.

Без рукавица - изјаве амбасадора у Србији

Шеф Делегације Европске уније (ЕУ) Емануел Жофре:

„Не постоји никакав рок који је дат Београду (да уведе санкције Русији), али то питање привлачи велику пажњу у европским престоницама, у Европском парламенту и уопште у Бриселу, јер је то питање које се тиче будућности целог континента, наше безбедности и нашег просперитета."

АмбасадорСједињених Америчких Држава Кристофер Хил:

„Србија има дугу и тешку историју санкција и имамо разумевања за посебан однос према санкцијама. Ипак, мора добро да погледа где су јој национални интереси, а ја сам сигуран да ће пре или касније видети да су на Западу. Упозорио бих Србе да разумеју да ово није она њихова 'мајка Русија', имамо посла са веома другачијом Русијом.Ако погледате Европу, врло мало земаља, чини ми се само Белорусија и Србија нису Русији увеле санкције. То је питање, да ли Србија жели да остане у том друштву."

Амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко:

„Верујем да Србија неће стати у тужни ред земаља које не мисле на своју националну добробит и добробит својих грађана, али смо свесни колики су притисци на Србију по питању увођења санкција. (Кад је реч о Косову) циљ Москве је да се решење темељи на сагласности Београда и Приштине и да решење одговара интересу Београда, и то са евентуалним увођењем санкција нема никакве везе."

Има ли Србија избора?

Од почетка рата у Украјини, ситуација у Европи се само заоштравала, а Београд стоји на раскрсници.

„Наводна неутралност не може бити опција у овој ситуацији.

„Тежња да се задржи та позиција може бити погубна за Србију на обе стране, јер и Москва и Брисел ће сматрати да није довољно лојална да оправда специјалне односе", каже Вунш.

Сличног става је и Џејд Мекглин која каже да је Србија одбијала да уведе санкције Русији онолико колико је то Београду одговарало.

„Србија није толико ухваћена, колико деликатно и намерно позиционирана, између две столице: руске и западне.

„Александар Вучић је ту успешно одиграо како би остварио максималну корист", оцењује Мекглин.

Међутим, томе се можда ускоро ближи крај - Вучић ће морати да изабере страну, иако не би морао да се потпуно посвети ниједној од њих, додаје.

Вунш зато сматра да може да дође до неке врсте компромиса.

„Мађарска је успела да пронађе средњи пут између задржавања европског јединства и неких изузетака које задовољавају домаћу забринутост због заузимања оштрог става према Русији.

„Србија треба да размотри слична решења која ће јој омогућити да избегне директну одмазду Русије, а да и даље показује жељу да води спољну политику усклађено са европским партнерима", наводи Вунш.

Милутиновић, међутим, сматра да би Београд могао да настави са балансирањем између Москве и Брисела све док Србија не нађе алтернативне изворе снабдевања нафтом и гасом и реши питање Косова.

„Читав процес са формирањем новe Владe је куповина времена за то и пролонгирање", каже Милутиновић.

Избори у Србији су одржани 3. априла, а премијерка Ана Брнабић је именовала министре у Влада је бирана у Скупштини 25. октобра, иако у законском року.

Погледајте причу о историји односа Србије и Украјине:

Како би се увођење санкција односило на обичне људе?

Све зависи од одговора Русије.

Најпре, поред емотивних веза са Русијом које се јасно подударају са антизападним осећањима, то би могло да утиче и на новчаник.

„Мислим да би санкције Русији могле да удаље обичне људе ако нису правилно предочене.

„Могуће су веће цене гаса, јер је Русији потребан сав новац који може да добије, а могућ је и изостанак подршке у УН - иако је мало вероватно да ће Русија стати на страну Запада против Србије, ако ништа друго због ненаклоњености Западу", наводи Мекглин.

Против увођења санкција Русији је 81 одсто грађана Србије, колико их се изјаснило и за добре односе са Русијом, показали су резултати истраживања агенције „Спринт инсајт" у оквиру пројекта „Национални интереси Републике Србије: од оспоравања до легитимизације", који је подржао Фонд за науку Републике Србије.

Резултати те анкете показују и да је 46 одсто људи у Србији за улазак у ЕУ.

Европска унија је убедљиво највећи трговински партнер Србије, потврђују подаци Републичког завода за статистику.

Током 2021. године, размена је достигла рекордних 30,28 милијарди евра.

Русија је на четвртом месту спољнотрговинских партнера Србије са 2,37 милијарди евра, што је скоро 13 пута мање увоза и извоза него у земље ЕУ.

Србија у Русију извози јабуке, гуме, хула-хоп чарапе, соју, хартију и картон, лекове, препарате за чишћење, јагоде, сир млади, циркулационе пумпе.

Из Русије увози нафту, природни гас, минерална или хемијска ђубрива, дуван, цигарете, моноамонијум фосфат, угљеник.

Руски капитал учествује у значајном обиму у Србији.

Најзначајнији инвеститори су „Гаспромњефт" са приватизацијом и улагањима у „НИС" и „Лукоил" у „Беопетрол", а у банкарству „Сбербанка".

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]