Русија и Украјина: ЕУ уводи нове санкције Москви, одлука о изузећу Србије од забране на увоз руске нафте до 1. децембра, тврди Вучић

Текст је ажуриран 6. октобра

Још нешто мање од два месеца руска нафта моћи ће да стиже у Србију преко нафтовода који пролази кроз Хрватску, тврди председник Србије Александар Вучић.

Толико је остало до коначне одлуке Европске уније о потенцијалном изузећу Србије од забране на увоз нафте из Русије.

„Одлука о нафти је одложена до 1. децембра", рекао је Вучић на првом самиту Европске политичке заједнице у Прагу и још једном замолио ЕУ да размотри одлуку.

Челници ЕУ држава у среду су усвојили осми пакет санкција Москви због напада на Украјину.

Овим пакетом су, између осталог, ограничили цену руске нафте коју могу да превозе ЕУ компаније.

Државни врх Србије надао се да ће овим пакетом Србија бити изузета од раније најављене забране увоза руске нафте у ЕУ и да ће Београду бити дозвољено да руску нафту транспортује преко Хрватске, као до сада.

Вучић тврди да су челници европских држава на иницијативу Хрватске и уз подршку две балтичке земље 5. октобра скинули са дневног реда питање олакшица за Србију, али је та одлука одложена на неко време.

Србија преко Хрватске може да добије нафту, али не руску, рекао је Андреј Пленковић, хрватски премијер, у Прагу.

„То је став свих чланица ЕУ. Друго, Србија у оваквим околностима не може седети на две столице. Не може бити земља која ће доћи овде и разговарати о европској перспективи, а непоштовати ниједну санкцију према Русији", истиче Пленковић.

Србија је земља кандидат за чланство у ЕУ, које подразумева усклађивање спољне политике са европским земљама.

Иако је Србија осудила агресију на Украјину, до сада се није придружила европским санкцијама Русији.

Европска унија је још у јуну најавила забрану увоза сирове руске нафте у ЕУ морским путем.

Забрана би требало да ступи на снагу у децембру.

Србија руску сирову нафту допрема преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) у Хрватској, која као ЕУ чланица од децембра више неће дозвољавати улаз руске нафте у земљу.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике, рекла је да се Нафтна индустрија Србије већ месецима припрема за забрану увоза из Русије.

Истакла је да ћемо увозити „само неруску нафту, око 80 одсто, а 20 одсто ће чинити српска Велебит нафта".

Виола фон Крамон, европска посланица у писаном одговору за ББЦ на српском каже да је одлука ЕУ да не направи изузетак за Србију последица одлуке Београда да се не придружи ЕУ санкцијама против Русије.

„Можемо да толеришемо и разумемо у одређеној мери имајући у виду да постоји велика енергетска зависност, али бити на руској страни док се води рат и брутална агресија у Украјини доживљава се као отворена и непотребна провокација Београда.

„Зато бих волела да нови пакет санкција пробуди српске власти, јер политици балансирања и „седења на две столице" практично је дошао крај, а Србија би могла бити колатерална штета сопствене 'неутралне' позиције", истиче Крамон.

Одакле долази нафта у Србију

„Србија је раније из Русије задовољавала 16 одсто сопствених потреба за нафтом", каже Милош Здравковић, енергетски стручњак.

„Ипак, ове године смо из Русије куповали више нафте, јер је била повољнија, а те количине ћемо сада морати да нађемо на другим местима."

Када је Брисел најавио да ће забранити Русији допремање нафте бродовима дошло је до поскупљења цене црног злата на берзанским тржиштима за шест одсто.

„Можемо да очекујемо даље поскупљење нафте, јер је тржиште и на најаву увођења санкција већ реаговало", мисли Љубинко Савић из Удружења за енергетику Привредне коморе Србије.

„Самим тим би могли да поскупе и нафтни деривати, односно гориво на пумпама."

Председник Србије Александар Вучић рекао је 6. јуна 2022. године да је држава само због санкција које су уведене на руску нафту на губитку 600 милиона долара.

„Директно из џепа грађана Србије на санкцијама је узето 600 милиона долара на годишњем новоу и то људи треба да знају", рекао је Вучић раније за РТС.

Навео је и да је ирачка нафта скупља за 31 долар по барелу, а да за Србију важе санкције јер мора танкерима да довезе руску нафту до Омиша у Хрватској, а превоз морем је санкционисан.

Забрана протока руске нафте кроз хрватски нафтовод отвара и питање власништва над НИС-ом, коју тренутно већински држи руски нафтни гигант Гаспром.

Како да надоместимо недостатак нафте - прва опција

Хрватски нафтовод ЈАНАФ, објашњава Милош Здравковић, изграђен је још у време социјалистичке Југославије, а један крак долази из луке Омишаљ на острву Крк до рафинерије у Панчеву.

Како је ЕУ забранила да њене чланице увозе руску нафту која се допрема до лука, Хрватска ће за пола године морати да обустави куповину црног злата из Москве, а за осам месеци и куповину нафтних деривата.

Самим тим, ни Србија неће моћи да купује нафту преко ЈАНАФ-а.

„За односе између двеју држава јако је битно да грађани разумеју да није Хрватска та која је одлучила да обустави снабдевање Србије нафтом", додаје Здравковић.

„Хрватска је и сама принуђена да не купује руску нафту због одлука Европске уније, чија је чланица."

Забрана куповине нафте из Москве не значи, каже Здравковић, да ће Србија остати без икаквог снабдевања нафтом кроз овај нафтовод.

„Кроз ЈАНАФ смо до сада добијали годишње 3,2 милиона тона сирове нафте и то је њихов највећи уговор.

„Али, битно је знати да Србија и даље може да користи Јадрански нафтовод за добијање других извора нафте", каже он.

Србија је у 2021. години готово половину годишњих потреба за нафтом задовољавала тако што ју је куповала из Ирака, док је око четвртину добијала из сопствених извора из Војводине, показују подаци Привредне коморе Србије.

Међу земљама из којих Србија увози нафту су и Казахстан и Норвешка.

Руску нафту је Србија 2021. године куповала како би задовољила свега 16 одсто потреба.

Међутим, Александар Вучић, председник Србије, почетком маја 2022. рекао је да Србија „последњих месец дана купује 60 одсто руске нафте, уместо ирачке, јер је јефтинија".

Руска нафта, али кроз другу цев - друга опција

Једна опција је да ЈАНАФ-ом добијамо више нафте од других снабдевача који нису Русија, каже Здравковић.

А друга да ипак купујемо нафту из Русије - али на други начин, додаје.

Европска унија је од санкција изузела земље које немају излазак на море, па тако нафту из Русије и у наредне две године могу да купују Мађарска, Чешка, Пољска, али и Бугарска.

Ипак, руска нафта која се допремала преко ЈАНАФ-а била је, каже Љубинко Савић из ПКС-а, „најповољнија опција за Србију".

„Прво питање је да ли постоје слободни капацитети у Мађарској и околним земљама из којих бисмо могли да добијамо руски енергент", каже Савић.

„Друго је - колико је тачно скупља та нафта, јер сигурно јесте."

Нафте за Србију, додаје он, потенцијално има још и на либијском тржишту.

Повратак НИС-а држави - трећа опција

Зорана Михајловић, министарка енергетике, рекла је у интервјуу за ББЦ 1. јуна да власништво над НИС-ом треба да се промени „само уколико нас санкције које се припремају у Европској унији доводе у ситуацију да имамо проблем да нам нафта долази кроз Јадрански нафтовод".

Већински пакет акција у НИС-у тренутно има Гаспром, док држава држи 29,7 одсто власништва.

„У питању је енергетска безбедност Србије", рекла је Михајловић.

„Нема разговора, онда треба да урадимо да власништво поново постане српско."

Од како је Европска унија најавила да би могла да забрани нафту из Русије, у Србији се говори о власништву над НИС-ом, објашњава Љубинко Савић.

„Србија може да искаже жељу да НИС врати већински, али власник је тај који одлучује да ли ће продати фирму", каже Савић.

„Још веће питање је - по којој цени би били спремни да продају."

Одлука о продаји НИС је „политичко питање", сматра Здравковић.

Он подсећа да је 2011. руски гигант Гаспром био заинтересован да купи и део Јадранског нафтовода, али да је Хрватска то одбила.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]