Геноцид у Сребреници: Генерална скупштина УН усвојила Резолуцију о Дану сећања

Генерална скупштина Уједињених нација у Њујорку усвојила је Резолуцију о Сребреници. За усвајање су гласале 84 земље, 19 је било против, уз 68 уздржаних.

Документом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Предлагачи документа су биле Немачка и Руанда, уз подршку тридесетак земаља коспонзора.

Антје Лендертсе, представница Немачке у УН, позвала је пре гласања земље да подрже резолуцију, истичући да она „није усмерена ни против кога, посебно не против Србије".

„Усмерена је искључиво против починилаца геноцида", навела је Лендертсе, додајући да су „све етничке заједнице током рата страдале", као и да је циљ да „све жртве буду препознате".

Званични Београд се противио усвајању, тврдећи да би на тај начин српски народ био проглашен за „геноцидан", док резолуцију у Сарајеву називају приликом за наставак помирења.

Председник Србије Александар Вучић је у обраћању поновио да Србија „подједнако жали жртве на свим странама", али и питао због чега те реченице нема у резолуцији.

„Знате зашто је нема? Зато што они то не мисле", рекао је Вучић.

Резолуција о Сребреници, како је навео, региону неће донети помирење, већ ће „отворити Пандорину кутију" и уследиће на десетине захтева за сличне резолуције по питању геноцида.

„Овде се не ради о помирењу и није реч о сећањима, ово је нешто што ће само да отвори старе ране и што ће направити политички хаос, и то не само у нашем региону већ и шире."

Припадници Војске Републике Српске (ВРС) убили су у јулу 1995. више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака у Сребреници, месту у данашњој Републици Српској (РС), једном од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Међутим, око геноцида у Сребреници сагласности нема ни три деценије касније, упркос пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Међународног суда правде и домаћих судова.

Ко је како гласао?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Како је изгледала седница?

Почела је минутом ћутања у част иранског председника Ебрахима Раисија, погинулог средином маја у паду хеликоптера.

Саопштено је и да је Вануату, мала острвска земља недалеко од Аустралије, повукла конспонзорство резолуције.

Прво се обратила представница Немачкe, као земље предлагача.

„Иницијатива треба да ода пошту настрадалима и пружи подршку преживелима.

„Означавање 11. јула као Међународног дана сећања на Сребреницу треба да омогући годишње обележавања дана у УН и садржи језик против порицања геноцида", навела је Лендертсе.

У кратком говору је и као велики успех навела што су починиоци злочина попут геноцида одговарали пред судовима.

За геноцид над најмање 8.372 Бошњака и друге ратне злочине у сребреничком региону, више од 50 особа је осуђено на око 700 година затвора.

На доживотне казне затвора, између осталог и због Сребренице, осуђени су Ратко Младић, бивши командант ВРС, као и бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

„Какву ћемо поруку послати будућим генерацијама ако не одамо почаст жртвама", запитала је Лендертсе, додајући да резолуција има подршку „земаља широм света, па и Западног Балкана".

Међу тридесетак коспонзора резолуције су и Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Словенија и Северна Македонија.

Вучић је у обраћању поставио питање због чега се резолуција уопште доноси, ако се говори о индивидуалној правној одговорности, а која је већ утврђена кроз пресуде.

„Имамо све пресуде, све је готово. Отварате поново рану зато што је то некоме политички потребно.

„Говорили су о помирењу, али да ли ова резолуција доноси икакво помирење Босни и Херцеговини? Не. Да ли доноси помирење региону? Не."

Поставио је и питање „коме је резолуција потребна и зашто се доноси баш у овом тренутку".

„Да ли је ово једини геноцид? Надамо се да ће и други геноциди бити поменути, укључујући и геноциде над Србима."

Током говора је оптужио Немачку за прикривање припреме за доношење резолуције, као и за велики притисак на земље Уједињених нација у претходном периоду да резолуцију подрже.

Приликом гласања је у рукама држао заставу Србије, да би се потом њом и огрнуо.

На исти начин, седницу су испратили и министри у Влади Србије.

„Слога биће пораз врагу! Увек слободни и никад поражени", навео је премијер Србије Милош Вучевић на Инстаграму.

Пред гласање и после њега, обраћали су се представници бројних држава.

Фу Цонг, кинески амбасадор при УН, рекао је да ће Кина гласати против резолуције, јер овај документ „није у складу са основним начелима УН", наводећи да изазива поделе у БиХ и региону.

„Немамо избора до да гласамо против", рекао је.

Представник Русије при УН Василиј Небензја за то време је навео да је циљ резолуције да се „демонизује један народ бивше Југославије и подрије Дејтонски споразум".

Дејтонским споразумом из 1995. окончан је рат на простору бивше Југославије.

Небензја сматра да је „свет сведочио тужном поглављу Уједињених нација", додајући да су земље предвођене Немачком злоупотребиле овлашћења Генералне скупштине УН.

„Не изненађује да је већи број оних који је нису подржали од оних који јесу", рекао је, називајући усвајање „Пировом победом".

Шта пише у Резолуцији о Сребреници?

Резолуцијом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би био обележаван сваке године.

Осуђује се порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја, уз позив чланицама Уједињених нација да „очувају утврђене чињенице", између осталог и кроз образовне системе.

Не помиње се директно ниједан народ или држава, али се осуђују сви који „величају ратне злочинце, злочине против човечности и геноцид, укључујући и одговорне за геноцид у Сребреници".

Званични Београд и власти Републике Српске и даље негирају да је у Сребреници почињен геноцид, већ говоре да је реч о „страшном злочину".

Резолуцијом се наглашава и важност завршетка процеса проналаска и идентификације преосталих сребреничких жртава, којих је и више од 1.000, уз позив на наставак процесуирања одговорних.

Посебна се пажња усмерава на припрему обележавања три деценије од геноцида 2025. године.

Србија је активно лобирала против усвајања резолуције у Уједињеним нацијама, у чему има подршку Русије.

Вучић је у Њујорк отишао испраћен благословом патријарха Српске православне цркве Иринеја и молитвом у београдском Храму Светог Саве, којој је присуствовао и политички врх Републике Српске.

Патријарх се, како каже, молио да „бог Вучићу да снаге" како би „достојанствено и аргументима заступао народ".

Реакције

По усвајању резолуције, Вучић се други пут обратио пред Генералном скупштином УН.

„Желели су да стигматизују српски народ, да ставе жиг на наше чело, али нису успели", рекао је тада.

Када је седница завршена, у обраћању пред српским медијима, уз „осмех на лицу упркос забринутости", истакао је да је „одлука невећински донета".

Уколико се гледа по броју становника, за резолуцију није гласало две трећине света, рекао је, захваљујући се готово свакој од тих земаља појединачно.

„Невероватно какви су притисци били на њих, све су чинили да би што више унизили Србију.

„Не могу да кажем да смо победили, али је свакоме јасно какав је резултат."

Међутим, Драган Ђилас, лидер опозиционе Странке слободе и правде, дешавања из Њујорка назива Вучићевим „новим поразом", после ког он „не може да остане председник Србије.

„Србији није потребан председник који се бори него онај који побеђује, а Вучић стално губи и увек су криви сви други - никада ни он, ни његови сарадници", навео је Ђилас на Иксу.

„Србија је уморна од сталних пораза, зато је време да 'велики војсковођа', који је изгубио све битке, напокон оде у историју."

Председник Републике Српске (РС) Милорад Додик је за то време резолуцију назвао „пропалом", зато што „није имала ни натполовичну већину".

„Близу 110 земаља није гласало или је било против или уздржано, њихов наум да Србима наметну геноцидност и моралну дисквалификацију није успео", рекао је Додик, преноси РТРС.

По ком принципу је довољно да 84 земље од 193 гласају за, додао је.

„Да ли је то по демократском? Па нас на западу уче да је демократска већина она која је натполовична од укупног броја. Они то немају. Зашто лажу."

Додик је пред гласање изјавио да ће Република Српска, уколико резолуција буде усвојена, покренути процес мирног раздруживања Босне и Херцеговине.

По усвајању је навео да је Влада РС покренула то питање: „Након овога немамо разлога да останемо заједно".

Члан Председништва БиХ Жељко Комшић изјавио је да је усвајањем Резолуције о Сребреници стављена тачка на вишедеценијски процес.

„Процес који је започео подизањем оптужница за геноцид, настављен изрицањем правноснажних пресуда пред међународним судовима, данас је коначно завршен усвајањем Резолуције у Уједињеним нацијама", навео је, преноси Н1.

„Овим је на светском нивоу, након правног консензуса који је изражен кроз судске пресуде, постигнут и политички консензус по питању геноцида у Сребреници."

Елмедин Конаковић, министар спољних послова БиХ, најавио је и протестне ноте за свих 19 земаља које су гласале против резолуције.

Централним београдским улицама су се током поподнева возили аутомобили окићени српским заставама, а исто се догодило и у Северној Митровици, граду на северу Косова.

Испред зграде Владе Црне Горе у Подгорици одржан је и протест због тога што је Црна Гора подржала резолуцију, преносе Вијести.

Окупљени су носили заставе Србије, некадашње краљевине Црне Горе и Русије.

Скандирали су Ратку Младићу и „издаја, издаја".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]