Резолуција о Сребреници: Све Додикове претње напуштањем Босне и Херцеговине

„После овога немамо разлога да останемо заједно", изјавио је у ноћи 23. маја Милорад Додик, лидер Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Тако је гласила његова реакција на усвајање Резолуције о геноциду у Сребреници пред Генералном скупштином Уједињених нација.

Документом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Док резолуцију у Сарајеву називају приликом за наставак помирења, три деценије после рата на подручју бивше Југославије, Додик каже да је њоме „потписан крај Босни и Херцеговини".

У наредних 30 дана, истиче, Република Српска (РС) ће предложити споразум о мирном разграничењу, јер „српски народ више не може да живи у овој БиХ".

„Није то ништа ново, Додик на тај начин годинама прети за све што му се не свиди - и никада ништа не покуша", каже Џејмс Кер-Линдзи, професор Лондонске школе економије, који посебно прати ситуацију на Балкану.

„Заправо, Република Српска не може тек тако да прогласи независност, то није могуће ни у практичном, ни у правном смислу", додаје он у разговору за ББЦ на српском.

Додик је на различитим функцијама власти у оквиру БиХ готово две деценије и није му страна претња отцепљењем Републике Српске (РС) из јединствене послератне Босне и Херцеговине.

Последњих година се налази и под санкцијама САД и Велике Британије због „поткопавања легитимитета и тешко извојеваног мира" у Босни.

Крвави рат окончан је 1995. године Дејтонским споразумом, којим је Босна и Херцеговина подељена на два ентитета: Федерацију БиХ, у којој већински живе Бошњаци и Хрвати, и Републику Српску, са већинским српским становништвом, уз Дистрикт Брчко.

Република Српска и Федерација имају високу аутономију, што у пракси значи засебне владе, парламенте, грбове, заставе, полицију, али не и војску.

Шта ако РС прогласи независност?

Формална одлука којим се тражи разграничење је покренута, каже Додик.

„Предложићемо да се прво разјасне политичке надлежности у вези с ентитетима, а да сачувамо и оставимо садашњи модел функционисања привреда", наводи.

„У року од неколико година, да то прилагодимо моделу мирног разграничења."

И то није први пут да изјављује тако нешто.

Заправо, тешко је побројати све Додикове најаве отцепљења Републике Српске само у 2024. години.

Посебно их је било због Резолуције о Сребреници, којој су се Србија и Српска жестоко противиле, наводећи да се њоме „српски народ означава као геноцидан".

Немачка и Руанда, као предлагачи резолуције, негирале су то више пута, истичући да се у тексту резолуције се не помињу директно ни Србија, ни српски народ.

Међутим, Додик каже да је резолуција „последња кап која је прелила чашу".

„Ми немамо начина да народу у РС објаснимо зашто смо и даље у заједници са Бошњацима", навео је 17. априла, а претходно и да се резолуцијом „трајно руши свака могућност" заједничког живота Срба и Бошњака у Босни и Херцеговини.

Босну и Херцеговину је само у последњих неколико месеци називао „промашајем", „немогућим експериментом" и „скупом немогућег".

„Резолуција у Сребреници заправо одговара Додику како би могао да прича свашта и ништа не предузме, само како би људи заборавили каква је заправо ситуација у РС", наводи сарајевска политичка аналитичарка Ивана Марић за ББЦ на српском.

„Наравно да ће и овог пута све остати на празној причи."

Једну од претњи проглашењем независности Додик је имао и средином априла, током сукоба са високим представником у БиХ Кристијаном Шмитом око закона о државној имовини.

„Кад би то заиста урадио, границе око Републике Српске биле би затворене", каже Кер-Линдзи.

„Уколико их којим случајем Србија отвори, исте секунде би се суочила са снажним реакцијама Европске уније и међународне заједнице, потенцијално и са санкцијама", додаје.

Марић наглашава да могућност проглашења самосталности Републике Српске није предвиђена Уставом Босне и Херцеговине.

То би у пракси, како каже, аутоматски значи „хапшење свих који би потписали било шта за отцепљење РС".

„Друго, финансијски би пропала, јер је у РС тешка финансијска ситуација... Федерација тренутно у великој мери издржава РС."

О ширим економским последицама у случају проглашења независности РС пише и спољнополитички коментатор Жељко Пантелић у тексту за Недељник.

То иде дотле да би Република Српска „већ следећег дана банкротирала", наводи.

„Већина поверилаца из држава чланица ЕУ би тражила исплату дуговања које Бањалука не би имала одакле да врати, а истовремено би пао и комплетан банкарски систем, јер би се све стране банке повукле, заједно са капиталом", пише Пантелић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

И Додик је тога свестан, додају аналитичари.

Због чега онда стално прети проглашењем независности?

Један од разлога је привлачење подршке деснице и у Србији и у Српској, али и Русије, која у Савету безбедности може да блокира све одлуке око Српске, сматра Кер-Линдзи.

Други је „дестабилизација ситуације и стварање сталног осећаја несигурности".

„Устане ујутру, помисли 'шта бих данас могао да урадим што ће све изнервирати' и уколико се сви упецају и наљуте, увече оде срећан у кревет", каже британски аналитичар.

„Изазива кризе, опструира институције, нервира и чини живот тешким, све не би ли људи помислили 'ок, можда је боље да пустимо Републику Српску да оде својим путем'."

У новогодишњем интервјуу за АП, Додик је чак изјавио да ће наставити да слаби БиХ до тачке у којој ће се она распасти, упркос противљењу Америке.

„Свидело се то Сједињеним Држава и Великој Британији или не, ми ћемо административну границу између два босанскохерцеговачка ентитета претворити у националну границу."

Америчка амбасада у БиХ више пута је жестоко реаговала на такве Додикове најаве.

У једној од последњих реакција, из априла, навела је да Додик није у праву ако мисли да ће САД „стајати по страни док он спроводи сецесионистичку агенду и гура БиХ према сукобу".

„Сваки покушај отцепљења ентитета или било које друге поддржавне јединице је антидејтонско деловање које се неће толерисати", наведено је у саопштењу.

Ни Република Српска ни Федерација не постоје изван БиХ, истакли су.

Све Додикове претње

Све то Додика нимало не демотивише.

Приликом мајског обележавања Дана победе над фашизмом, изјавио је да народу у РС предстоји нова борба - за ослобађање од Босне и Херцеговине.

Претходно је изјавио да је Српска у сваком погледу окренута према Србији и да главним градом сматра Београд, а не Сарајево.

„Чекаћемо. Колико год буде требало, ми ћемо чекати. На крају пута ми ћемо изаћи из Босне и Херцеговине.

„Не желимо да будемо у њој, она је проблем нашег опстанка овде", рекао је тада.

И то није ништа ново.

„У задњих 15 година, најмање 50 пута је најавио референдум о независности и ниједном га није спровео, а све ради са циљем да грађани наседну на ту причу", каже Марић.

Поздравом „довиђења БиХ, добродошао РС-Егзит" (Goodbye BiH, welcome RS-exit)" почео је 2020. обраћање посланицима у Народној скупштини Републике Српске.

Јануара 2020, рекао је да се не сме одустати од првобитне намере да Република Српска буде независна држава и да је Дејтонским мировним споразумом она „згурана" у БиХ.

„По дефиницији, Република Српска је од 9. јануара 1992. године до данас, а тако ће бити и у будућности још више, држава.

„Држава се дефинише као простор који насељава народ који има извршну и законодавну власт и који показује способност да влада тим просторима", рекао је тада за АТВ.

У априлу 2019, за Вечерње новости је рекао да остаје при ставу да би Република Српска требало да прогласи независност уколико Косово добије столицу у УН.

„Ми смо већ одвојени, само то није проглашено. БиХ је потпуно подељено друштво. Држава не функционише, већ постоји нека њена имагинација.

„Дејтонски споразум је склепао ту земљу која нема ништа заједничко, а ми сад треба да покушамо да направимо неку заједничку политику. То не иде."

Осим независности, помињао је неколико пута до сада и могућност уједињења Републике Српске и Србије, рекавши да ће се створити моменат када ће уједињење бити могуће.

„Немам дилеме да ће се уједињење десити, само се бојим да ја, или неко други, тај моменат не пропустимо", рекао је Додик тада Новостима.

Такву могућност су током година више пута негирали бројни српски званичници, па и председник Србије Александар Вучић, истичући да Србија поштује Дејтонски споразум.

Додик за то време, као током интервјуа за Дојче веле 2017, чак и црта мапу Балкана какву жели, а на којој су РС и Србија уједињене, а Косово подељено, при чему север припада Србији.

Српска демократска странка, опозициона у Републици Српској, претходно је истицала да Додик питање референдума независности поставља само уочи избора и да питање независности користи за манипулацију бирачима пред изборе.

У интервјуу за Ал Џазиру 2013, Додик је рекао и да не искључује могућност да Република Српска у будућности одржи референдум, позивајући се на пример Шкотске и Каталоније.

„Нико нас не може спречити да одржимо референдум. Никада нисмо одустали од тога, али све има своје време", рекао је и за Вечерње новости.

„Овде кад доживиш 50, умреш": Живот поред извора загађења у Тузли

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]