Босна и Херцеговина: Милорад Додик, од реформатора до антизападног популисте

Некада близак Западу, а данас међу најгласнијим проруским политичарима на Балкану, Милорад Додик, председник Републике Српске, један је од најдуговечнијих лидера у региону.

На врхунцу каријере, у најзрелијим политичким годинама и после четврт века на кључним позицијама на ентитетском и федералном нивоу, Додик се нашао у средишту судског процеса који аналитичари називају „једном од највећих уставних криза од осамостаљивања (Босне и Херцеговине)1992.".

Од када је пред Судом Босне и Херцеговине оптужен за неизвршавање одлука Високог представника међународне заједнице, шездесетчетворогодишњи Додик све гласније прети да ће Република Српска, један од два ентитета послератне државе, прогласити независност.

„Ово би могао да буде преломни тренутак Додикове каријере", каже Мирко Шаровић, бивши председник Републике Српске (1999-2002), за ББЦ на српском.

„Ако победи на суду, постаће неприкосновена политичка личност читаве Босне и Херцеговине, а ако изгуби, то би могао да буде почетак његовог пада."

Након најновијег круга вишенедељних претњи која се понављају дуже од деценије, Додик је у интервјуу за Ројтерс ублажио тврдње да се спрема за отцепљење.

„Не позивамо на револуцију. Не припремамо се за рат, већ за политичке одлуке на нивоу државног парламента и на нивоу парламента Републике Српске", рекао је.

Обележавање 9. јануара као Дана Републике Српске, које је Уставни суд БиХ прогласио неуставним, од почетка је обавијено реториком отцепљења.

На прослави 2017. године, никада одржан референдум о проглашењу независности био је најављен за 2018.

Због „подривања легитимитета и мира у Босни и Херцеговини и сумњи за умешаност у илегалне послове и корупцију", Додик је већ неколико година под санкцијама Сједињених Америчких Држава и Велике Британије.

Под америчким санкцијама је и део најуже породице и њихове фирме.

Син Игор је сувласник три компаније за узгој воћа које су, према писању ЦИН-а, делом формиране државним новцем кроз кредит Инвестиционо-развојне банке док је Додик био премијер, а ћерка Горица је сувласница једне од воћарских компанија и власница ресторана у Бањалуци.

'Политичар криза'

Додик се на кључним позицијама у Републици Српској налази, са краћим прекидима, већ четврт века.

Лествицом је почео да се пење почетком 1990-их, као посланик Народне скупштине РС, а од 1998. био је премијер, председник Републике Српске и члан Председништва БиХ.

„Додик је опортуниста и прагматичар, и то врло вешт, јер у супротном не би тако дуго опстао на власти", каже Сенада Шело Шабић, политиколошкиња са Института за развој и међународне односе (ИРМО) у Загребу.

„Врло добро је схватио шта треба да каже да би пробудио емоције код гласача и тако их мобилисао", објашњава Шело Шабић за ББЦ на српском.

Додик влада „уз помоћ једног трика", оцењује Мирко Шаровић.

„То је стварање криза око разних закона који служе да врате овлашћења Републици Српској, у чијем је преношењу на федерални ниво и Додик одиграо важну улогу раније у каријери, као премијер.

„На то се дода реторика о независној Републици Српској, за коју га сматрају храбрим, иако је не спроводи", додаје.

Као „патриоту и јединог државника на овим просторима" Додика види Ања Љубојевић, двадесетосмогодишња потпредседница Народне скупштине РС.

Чланица СНСД-а од 2012, када је напунила 18 година, Љубојевић каже да је „још као дете обожавала Милорада Додика".

„Показао је да није поданик и да неће продати интересе народа колико год притисци били јаки, а излаз готово немогућ", указује она.

'На крилима Запада': Успон Милорада Додика

Због опструкције и поткопавања легитимитета БиХ, Додик је од 2017. под америчким, а од 2022. године и под британским санкцијама.

Додикова анти-западна реторика често иде руку под руку са величањем Русије.

„Немате примера да је Русија у последњих 30 година, откад сам ја ангажован, искористила своју моћ да преуреди неку државу и доведе своју поданичку елиту у некој држави", рекао је за Спутњик октобра 2023. године, уочи друге посете Москви од почетка рата у Украјини.

Москва је увек сарађивала „с онима који су избор народа и који су на власти на том терену", оценио је.

„Имате с друге стране Американце који су спремни да руше чак и оне власти, које они доведу, уколико само једном откажете било какву послушност."

Мирко Шаровић подсећа да Додик није одувек био у сукобу са Западом.

„Штавише, Додик је 1998. године управо на крилима Запада дошао на чело Владе [Републике Српске], на велико изненађење јавности", каже Шаровић.

Додик је основао Савез независних социјалдемократа (СНСД) 1996, као посланик Народне скупштине РС.

На општим изборима, две године касније, Савез је освојио свега шест мандата - трипут мање него Српска демократска странка (СДС) Радована Караџића.

Шаровић је, као кандидат СДС-а, на изборима постао председник Републике Српске, али ова странка „није била популаран партнер у очима Запада".

СДС је имала „репутацију странке која је водила рат", док је њен лидер касније у Хагу осуђен на доживотни затвор за ратне злочине.

„Тадашњи високи представник Карлос Вестендорп и западне земље извршиле су притисак да Додик дође на место премијера", тврди Шаровић.

„Ја сам нисам хтео да му понудим мандат на челу Владе, али Запад га је гледао са некаквим одушевљењем, у њему су препознали реформатора и алтернативу СДС-у, па смо тако ушли у период кохабитације", прича Шаровић.

Додик је са чела Владе РС отишао 2011, а као премијер служио је у још једном мандату.

Шаровић је 2003. поднео оставку на место председника РС, након што је оптужен за умешаност у извоз оружја у Ирак, али је пред Судом БиХ годинама касније ослобођен оптужби.

Погледајте видео; Опсада Сарајева и Холидеј ин као „бастион отпора"

Отцепљење РС: Празна или реална претња

Дејтонским споразумом, потписаним 1995. године, окончан је крвави рат, а Босна и Херцеговина је подељена на два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску, уз дистрикт Брчко.

Додик већ годинама, оштрије или помало успут, помиње идеју о отцепљењу РС, последњи пут крајем децембра 2023. године, у светлу заоштравања односа са високим представником Кристијаном Шмитом.

У неколико интервјуа између септембра и децембра, Додик је запретио да ће се Република Српска „отцепити оног тренутка када Шмит наметне Закон о имовини".

Скоро три деценије од Дејтона, политичари из Федерације БиХ, где претежно живе Бошњаци и Хрвати, махом позивају на стварање унитарне државе, али томе се жестоко противи како део хрватских политичара у Федерацији, тако и Срби у РС.

„Оваква БиХ сигурно нема будућност: два од три конститутивна народа не желе заједницу, док један народ жели унитарну БиХ, али, ако је могуће, без Хрвата и Срба", каже Ања Љубојевић.

У будућности, она Републику Српску види као „самосталну, независну, међународно признату државу",

„Званичници Републике Српске никада нас неће одвести у сукоб и то је за Српску приоритет, али ћемо сигурно постати самостални, а први председник биће Милорад Додик", додаје Љубојевић.

Отцепљење „није добар сценарио", сматра Јелена Тривић, опозициона политичарка која је била противкандидаткиња Додику на претходним председничким изборима.

„Ја у то не верујем - то су теме на којима је Додик и његова власт пала на испиту, и једино што им је остало је да лажу ово мало народа што је остало, да ће прогласити независност", додаје.

'Додик против Босне и Херцеговине'

Случај који се води пред Судом БиХ назива се још и „Додик против државе".

Тужилаштво БиХ терети председника РС и Милоша Лукића, директора Службеног гласника РС, за „неизвршавање одлука Високог представника".

Оптужница је подигнута поводом Закона о непокретној имовини Републике Српске, којим би требало да омогући књижење државне имовине на ентитет.

У последње две године, високи представник Кристијан Шмит је двапут суспендовао закон, а Уставни суд БиХ га прогласио неуставним, уз образложење да ентитети не могу располагати државном имовином.

Шмит је формирао експертску групу која треба да помогне у изради Закона о управљању и коришћењу државне имовине БиХ.

Која је функција Високог представника међународне заједнице?

Канцеларија Високог представника у Босни и Херцеговини основана је у складу са Дејтонским споразумом и надгледа његово спровођење.

Високи представник може да намеће законе, мења устав, смењује изабране и именоване политичке представнике, између осталог, и чланове Председништва БиХ, као и да поништава одлуке Централне изборне комисије.

Овакве ингеренције му омогућавају такозвана Бонска овлашћења, на основу закључака Конференције за имплементацију мира, одржане 1997. године.

Сви досадашњи високи представници у Босни и Херцеговини били су европске дипломате, док су први заменици увек биле америчке дипломате.

Рочишта и суђења

Додик се прибојава да би Закон о имовини могао бити наметнут и прети отцепљењем уколико се то деси.

„Чини ми се да је ово најозбиљнија криза у којој се Додик до сада нашао - ако буде осуђен, настаће крах система којим управља, све ће урушити као кула од карата", сматра Шаровић.

„Не верујем да је спреман да прогласи независност, али нема ни превеликог избора како да остане политички жив", додаје.

Шаровић подсећа да постоји могућност да ће Шмит одустати од наметања закона, што ће „нарушити његов већ пољуљан кредибилитет".

Суђење, које је почело у октобру, није далеко одмакло - Додик и Лукић одбили су да се изјасне о кривици.

Упитан да се изјасни о оптужници, Додик је одбио да устане, рекавши да га боле леђа, преноси Радио Слободна Европа.

„Не знам због чега је подигнута оптужница против мене. Не разумем оптужницу", рекао је Додик на рочишту 16. октобра.

Затим је Додикова одбрана тражила премештање суђења из Сарајева у Бањалуку, али је суд то одбио.

Није познато када ће суђење бити настављено.

Погледајте видео: Дејтон - како се сећамо мировног споразума

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]