Интервју петком - Кристијан Шмит за ББЦ: „Желим да радим на томе да будем последњи Високи представник у БиХ"

Од маршала Тита до Кристијана Шмита.

Јајце, град у средњој Босни и Херцеговини (БиХ), прошло је овај пут за нешто више од осам деценија.

Пре 80 година, лидер југословенских комуниста је на ратном заседању у овом граду добио звање маршала, будућа социјалистичка Југославија обрисе нове владе и скупштине, као и празник државности, 29. новембар.

Данас, 2022. године, Високи представник међународне заједнице за БиХ у овом граду бави се питањем једне школе за чију су будућност забринути грађани јер су локални политичари спремни да је поделе по етничким линијама наставних програма - иако деца заједно уче годинама после рата.

„Школа у Јајцу је симбол свих проблема које ова земља има.

„Очекивао бих да су закључци из историје, не само из оне пре 80 година, него и пре 27 година, више на линији тезе да се никад не понови - а тога нема", каже Кристијан Шмит у разговору за ББЦ на српском, управо у Јајцу.

Немачки политичар из конзервативне Хришћанско-социјалне уније пре нешто више од годину дана наследио је на месту Високог представника Валентина Инцка, аустријског дипломату који је на том месту провео више од 12 година.

Високи представник међународне заједнице у БиХ у име Уједињених нација надгледа и координира спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у Босни и Херцеговини.

Русија је била против одлуке о именовању Кристијана Шмита.

Лекције из историје

После више од годину дана мандата у Босни и Херцеговини, Кристијан Шмит први пут је у посети Јајцу, историјском месту за темеље социјалистичке Југославије.

Свестан је да се и данас са већом носталгијом гледа на време државе која се распала у рату, него на оно што је уследило после крвавог сукоба.

Ипак, указује да је „БиХ одувек била Југославија у малом" и да проблеми нису нови.

„Без обзира да ли се гледа економска или друштвена ситуација у Титовом времену, ствари су биле замрзнуте, основни изазови нису били решавани, па се ствари 1992. у рату у бившој Југославији нису дешавале први пут.

„То нам је порука да се не понашамо као да ћесве бити како треба - и није како треба, све док не постоје кључне промене, пре свега у заједничкој свести и образовању."

У Сарајево је први пут слетео 1992, као немачки парламентарац у посматрачкој мисији у граду који ће наредне четири године тешком муком преживљавати под опсадом снага босанских Срба.

На свако поређење атмосфере са данашњом, Кристијан Шмит има јасан одговор.

„Нема никаквих сличности јер су могућности за решавање проблема јасније него 1992, када није било јасно куда се креће земља или привреда. Сада су ствари јасније - придруживање Европској унији, структурама европских интеграција."

ББЦ: „Али то је био случај и деведесетих, када је Југославији нуђено чланство у тадашњој Европској заједници?"

Шмит: „Не баш, и то кажем као сведок, а помало и учесник догађаја - било је тада исувише рано да се тако размишља."

Ко је Кристијан Шмит

'Много портрета, мало јасних ставова'

У недељу, 2. октобра, бирачи у Босни и Херцеговини гласаће на изборима за различите нивое власти - од државног, преко ентитетског (Федерација БиХ и Република Српска), до кантоналног (у Федерацији БиХ).

Земља је преплављена предизборним плакатима, лица кандидата осмехују се са великих билборда, постери висе са бандера, окачени су и на грање дрвећа.

„Са мојим искуством у домаћој политици, изборима и кампањама, мој поглед на политички маркетинг је мало другачији: видим много портрета и фотографија, али не и много јасних ставова и одлука", каже Шмит.

Некадашњи немачки парламентарац у кампањи тражи одговоре на три кључна изазова за Босну и Херцеговину.

„Прво питање је како се приближити европским интеграцијама и тако учинити земљу безбедним окружењем, да не може да буде део ниједног сукоба.

„Друго питање је шта можемо да урадимо да зауставимо одлив мозгова, велики број младих који одлази, а то нас доводи до трећег изазова - корупције и непотизма, који су рак овог друштва који ни међународне институције ни локалне власти нису успеле да зауставе."

Приметиће Шмит да је централна тема у финишу кампање постала посета Милорада Додика, једног од три члана Председништва БиХ, руском председнику Владимиру Путину.

„Људи у Републици Српској не желе да се баве питањем да ли и колико могу да подрже Путина већ желе безбедно окружење, посао, образовање по европским стандардима.

„А нисам чуо много предлога који иду у том правцу."

Уместо тога Шмит, са не мало резигнације, тврди да види нешто сасвим друго.

„Видим много разочарања - политичари би заиста могли да раде боље."

Ко су били Високи представници у БиХ

'Спреман сам да предузмем оштрије потезе'

Кристијан Шмит је 2016. био у дипломатској мисији по налогу тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел.

Добио је задатак да приволи Милорада Додика да одустане од блокаде Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ због страха од штете за пољопривреднике Републике Српске, што је Шмит успео.

Мање је успешан био две године касније, када је био члан делегације која је преговарала о третману и смештају миграната који кроз БиХ пролазе као део такозване Балканске руте.

После прве године мандата на месту Високог представника, примећује да се ствари нису промениле на боље.

„Уместо напретка, видим да је дошло до пада жеље и иницијативе.

„Очекује се да међународна заједница реагује, направи разлику и пружи одговор на изазове, а ја сам очекивао да људи имају спремне планове и да желе сами да делују."

Готово истовремена магијска привлачност и одбојност такозваних Бонских овлашћења, на основу којих Високи представник може да доноси амандмане на уставе у Републици Српској и Федерацији БиХ, законе и њихове измене и допуне, као и да смењује политичке функционере и државне службенике, поново је постала важна тема у Босни и Херцеговини.

„Видим да постоји потреба за коришћењем Бонских овлашћења да би се убрзао процес европских интеграција, иако сам дошао са уверењем да се не можемо вратити у време Педија Ешдауна (Високи представник који је често користио Бонска овлашћења).

„Али ако учиним ствари сувише лаким и донесем одлуке, то може бити контрапродуктивно за наша очекивања да људи овде сами доносе одлуке", оцењује Шмит.

Валентин Инцко напустио је функцију Високог представника користећи Бонска овлашћења да би донео Закон о спречавању негирања геноцида у Сребреници, док је Шмит на почетку сопственог мандата Бонским овлашћењима уредио део изборних правила у актуелној кампањи.

На питање да ли је спреман да овлашћења користи и у решавању политичких блокада, попут једностраних одлука Републике Српске или чињенице да у Федерацији БиХ од претходних избора уопште није могла да се формира власт, Шмит тврди да ће бити одлучан.

„То више не може да се дешава и сви треба да буду свесни да је Високи представник спреман да предузме оштрије потезе."

Ипак, као предуслов за оштрије потезе наводи и мотивацију оних који их траже.

„Морам да се уверим да ли нека одлука решава проблем или само прати негативно расположење према некоме.

„Ако решава проблем, не бих презао ни од чега, али за скоро свакога у Босни и Херцеговини имам и захтев политичког противника да покренем поступке", каже Шмит док напомиње да су избори најбољи начин да се друштво одреди кога жели, а кога не.

У свему му посао отежава чињеница да га власти Републике Српске не прихватају као легитимно изабраног Високог представника, док са српским чланом Председништва БиХ Шмит повремено води нимало благе јавне дебате.

„Не желим да говорим о односима са Милорадом Додиком, али уверавам вас да постоје контакти са органима у Републици Српској."

ББЦ: „Зашто одбијате да говорите о томе, имали сте добре односе 2016, када сте посредовали у решавању проблема са пољопривредом?"

Шмит: „Рационалност његових потеза мора да се стави под знак питања, а у последњим недељама и месецима примећујем да он прави замке у које свако може да упадне и не бих да му помогнем да у томе успе."

Србија на много столица или - између њих

Пажљиво Кристијан Шмит прати и регионалне односе.

Док се са српским чланом Председништва БиХ званично није састајао, увелико је посећивао Београд где га је примио председник Србије Александар Вучић, а у порукама са састанка легитимитет избора Шмита није довођен у питање.

„Имам интензивне контакте са председником Вучићем, патријархом Порфиријем и рекао бих им да не треба да дозволе да се Србија нађе у позицији на клацкалици - један дан на једну страну, други дан на другу.

„То на дуге стазе није добар начин јер ако желите да седите на много столица, можете пасти између столица."

Ни чињеница да Милорад Додик често борави у Београду за Шмита није сувише забрињавајућа.

„Постоји забринутост да Додик игра игру директно са Москвом, а ја имам утисак да Београд у то није укључен."

С друге стране, Високи представник има савет и за хрватске политичаре који често бораве у деловима Босне и Херцеговине где живи хрватски народ.

„Ако би ме питали шта да кажу, ја бих им рекао да додају само једну реченицу о помирењу и о томе како ратна времена не треба да се понове.

„А то сада није случај."

'Не желим да останем на овом месту колико мој претходник'

Валентин Инцко, претходник Шмита, на функцији Високог представника у БиХ провео је 12 година, док су мандати пре њега трајали просечно три године.

„Не желим да останем на овом месту колико мој претходник и желим да радим на томе да будем последњи Високи представник.

„То је изазов, чак и већи него што је мој мандат, али то мора да се заврши док не почне интензиван процес европских интеграција."

Улога Високог представника постаје излишна када Дејтонски споразум у потпуности буде примењен, а на све чешће позиве да тај споразум буде промењен или надограђен, Шмит одговара другачијим моделом.

„Ако желимо да мењамо Устав који је настао као део Дејтонског споразума, то није део мог посла - морали бисмо да имамо нову конференцију.

„Ипак, Ричард Холбрук (амерички посредник у Дејтонским преговорима) је умро и ја не бих препоручио одлазак у било какву војну базу широм света - то мора да дође из народа."

Управо га је народ у Босни и Херцеговини недавно видео у потпуно другачијем светлу.

У Горажду, пред новинарима и камерама, Кристијан Шмит је одговарајући на питање о тада актуелној евентуалној примени Бонских овлашћења у промени изборних закона одједном повисио тон, љутито почео да виче, гестикулира рукама и говори како му је доста политичара који играју политичке игре.

У поређењу са дотадашњом сликом хладнокрвног дугогодишњег немачког конзервативца, овај снимак могао би бити онај по коме га памте становници Босне и Херцеговине - и Шмит са тим нема проблема.

„Они који ме знају, знају да је мој начин комуникације иначе веома дипломатски.

„Ипак, научио сам да људи у БиХ воле кад се ствари јасно кажу - нећу тако нешто понављати сваке недеље, али ако будем морао да понављам да ствари треба да се мењају, то је део мозаика мог посла као једног од, надам се, последњих Високих представника", закључује Шмит.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]