Босна и Херцеговина, политика и ратни злочини: Може ли закон да спречи негирање геноцида на „крвљу натопљеном тлу"

Једна од последњих одлука високог представника за Босну и Херцеговину Валентина Инцка, разбуктала је, још једном, политичке страсти у јединственој држави са два ентитета и три народа.

Измене Кривичног закона којим се забрањује негирање геноцида одмах су одбачене у Републици Српској, чији су ратни лидери Радован Караџић и Ратко Младић осуђени пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију на доживотне казне затвора за ратне злочине и геноцид.

„Срби не смеју да прихвате ову одлуку, ово је закуцан ексер у мртвачки ковчег БИХ", рекао је српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Он се у среду, 28. јула сам пријавио Тужилаштву БиХ због негирања геноцида, уз образложење да „жели да растерети Бошњаке који би могли бити изложени притиску и захтевима сопствених политичких вођа".

Из Тужилаштва БиХ ова информација није потврђена.

Оваква врста наметнутог закона, на шта високи представник има право, тешко да може да испуни зацртани циљ и доведе до опроста и помирења, оцењују стручњаци.

„Најтужније од свега је што су се веома озбиљне ствари - као што су ратни злочини и злочини против човечности укључујући и геноцидно насиље, који су почињени током рата у Босни - током година свеле на политички фудбал.

„Али ово није решење проблема", каже за ББЦ Сумантра Боуз, професор Међународне политике са Лондонске школе за економију.

На удару измена закона могли би се нађу сви који негирају геноцид, али и злочине против човечности и ратних злочина, као и они који величају правоснажно осуђене ратне злочинце.

Запрећене су и затворске казне од шест месеци до пет година.

Скупштина РС изменама закона против одлуке Инцка

Као одговор на одлуку Инцка, скупштина Републике Српске (РС) у Бањалуци усвојила је једногласно и по хитном поступку, на седници затвореној за јавност, Закон о непримењивању одлуке високог представника.

Увојене су и измене Kривичног законика РС, као и закључак који су у прихватиле све парламентарне странке, преноси Радио-телевизија Републике Српске наводи..

Према Закону о непримењивању одлуке високог представника, институције Републике Српске неће сарађивати са надлежним органима БиХ у погледу примене одлуке високог представника.

Изменама Kривичног законика РС први пут се уводи кривична повреда угледа Републике Српске и њених народа.

„Одлука високог представника овим законом неће моћи бити примењивана у Републици Српској. Инцко је одлуком довео БиХ у једну од највећих криза" - казао је Недељко Чубриловић, председник скупштине РС, а преноси сарајевско Ослобођење.

Прве пријаве

Од дана ступања на снагу одредби закона 28. јула, у Републици Српској кажу да су пријаве већ почеле да пристижу.

Једну од првих кривичних пријава и то против новинара Телевизије Републике Српске и председника Удружења новинара Републике Српске Бранимира Ђуричића поднео је председник Скупштине Општине Сребреница Ћамил Дураковић.

Разлог је то што је Ђуричић на Твитер налогу објавио да као потомак јасеновачких жртава тврди да није било геноцида у Сребреници.

Ђуричић је за РТС рекао да је твит написао свестан последица, али и чињенице да има право на властито мишљење и да због тога не треба кривично да одговара.

Једна од првих политичких последица одредби јесте одлука политичких представника Срба у Републици Српској да бојкотују рад у свим све органима у Босни и Херцеговини.

Валентин Инцко, који је још само неколико дана на функцији високог представника и који је покренуо лавину, каже за ББЦ да су „реакције (Срба) биле очекиване".

„Можда ће на кратко бити више графита. Али можда ће их ускоро бити мање или их неће бити уопште.

„Плакати посвећени Ратку Младићу постављени ове недеље у Сребреници већ су нестали."

Инцко је за ББЦ рекао: „Морао да урадим нешто - следио сам сопствену савест".

„Ако сте у земљи у којој се славе ратни злочинци, будућност не може бити добра", рекао је високи представник за Босну и Херцеговину.

Према подацима Демографске службе Тужилаштва Хашког трибунала, током рата у Босни погинуло је око 105.000 људи.

Пропис као у Немачкој

У Службеном гласнику Босне и Херцеговине у уторак, 27. јула су објављене допуне Кривичног закона, а то значи да се одредбе које се односе на негирање геноцида ступају на снагу већ од данас - среда.

Да овај закон неће имати много ефекта, оцењује Жарко Пуховски, пензионисани професор Филозофског факултета у Загребу.

„То је готово пресликан пропис који је у Немачкој уведен 1949. године као забрана негирања Аушвица и то је тамо кроз деценије имало веома важан, благотворни утицај.

„Али у Немачкој, за разлику од Босне и Херцеговине, постојала је јасна позиција државе (…) и то се могло реализирати", каже Пуховски за ББЦ на српском.

У БиХ то неће бити могуће, уверен је.

„На 49 одсто територије то неће моћи, баш тамо где би га требало реализирати, јер не видим које би то силе или снаге реда тај закон могле да наметну", истиче Пуховски.

Један од главних принципа Дејтонског споразума, којим је окончан рат, јесте подела БиХ на два ентитета - Републику Српску (49 одсто територије) и Федерацију БиХ (51 одсто територије).

Како је закон наметнут?

Опис посла високог представника дефинишу Бонска овлашћења из 1997. године којима је разрађено оно што је у Анексу 10 Дејтонског споразума записано две године раније.

Као његов најважнији посао се наводи старање о примени самог споразума - чак и кроз смењивање функционера који га не поштују, или наметање кључних закона, ако не успеју да их донесу институције БиХ.

Дејтонски споразум који је зауставио рат у Босни и Херцеговини (БиХ) већ дуже од четврт века се једнако хвали и оспорава.

Споразум у америчком граду Дејтону 1995. потписали су тадашњи председници Србије Слободан Милошевић, БиХ Алија Изетбеговић и Хрватске Фрањо Туђман, а те земље су гаранти спровођења споразума.

Аустријски дипломата Валентин Инцко на овој позицији је од 2009, али последњих шест година није користио Бонска овлашћења, подсетила је Слободна Европа.

Шта је рекао Инцко?

Инцко сматра да говор мржње, величање ратних злочинаца и ревизионизам - отворено негирање геноцида и ратних злочина онемогућавају друштвима да се суоче са заједничком прошлошћу.

То све „изазива фрустрације, друштво чини хронично болесним и онемогућава преко потребно помирење".

„Грађани Босне и Херцеговине дуго су чекали да њихови изабрани представници сами законски уреде ово веома озбиљно питање.

„Међутим, свако настојање да се то учини било је блокирано! Током тог раздобља ситуација се погоршавала, а сада већ измиче контроли!", додаје се у саопштењу високог представника.

Напомиње да његове интервенције у казнено законодавство немају везе са колективном кривњом него индивидуалном одговорношћу.

„Бошњаци, Хрвати и Срби су добри народи", стоји у тексту где се Радован Караџић назива „архитектом зла".

Поред казне за негирање геноцида и покушаја да се оправдају или величају ратни злочини, новим законом санкционисаће се и сви они који јавно подстичу на насиље или мржњу, усмерену против групе особа или члана одређене групе, с обзиром на расу, боју коже, вероисповест, порекло или националну или етничку припадност.

Њима прети од три месеца до три године затвора затвора.

У одлуци високог представника запрећена је затворска казна од три године и за оне коју додељују признања, награде или одликовања особама које су правоснажно пресуђене за ратне злочине.

Професор Сумантра Боуз се годинама бавио политичком ситуацијом у постдејтонској Босни и Херцеговини, као и Индији с посебним освртом на област Кашмир.

Аутор је књиге Босна после Дејтона - националистичка подела и међународна интервенција (Bosnia After Dayton: Nationalist Partition and International Intervention).

„Бојим се да је овај потез одлазећег високог представника додатно погоршати дубоку етно-националну поларизацију унутар Босне и Херцеговине, посебно између Бошњака и босанских Срба.

„Бошњацима даје осећај Пирове моралне победе, а њиховим парњацима међу босанским Србима даје изговор да појачају реторику против останка у БиХ у било ком облику", наводи Боуз.

Управо то се и дешава.

'Ексер у мртвачки сандук'

За разлику од Додика, председавајући Предсeдништва Босне и Херцеговине Жељко Комшић поздравио је одлуку високог представника.

Хрватски члан овог тела навео је да се ради о „цивилизацијској вредности и оно најмање што породице жртава геноцида заслужују".

Лидер бошњачке Странке демократске акције (СДА) Бакир Изетбеговић честитао је Инцку због одлуке да наметне овај закон.

У другом ентитету, Републици Српској, порука свих политичких актера је иста - одлука је лоша и додатно ће погоршати политичку ситуацију и тензије у БиХ.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поновио је да се у Сребреници није десио геноцид.

„Република Српска одбацује ову одлуку. Геноцид се није десио у Сребреници.

„Срби не смеју да прихвате ову одлуку, ово је закуцан ексер у мртвачки ковчег БИХ", рекао је Додик.

Након овога Босна и Херцеговина не може да функционише, додао је.

„РС треба да крене у процес дисолуције, нема дијалога у БиХ", поручио је Додик.

Дисолуција представља раставу или распад државе.

Додик је касније додао РС спрема политички одговор - блокаду институција БиХ док се не укине одлука Инцка и нагласио да излаз из такве ситуације види у договору.

У последњих 30 година на подручју бивше Југославије имамо ситуацију да се стално сукоби започињу због симбола, не због реалних проблема, сматра Пуховски.

„Тако ће и у овом случају једни рећи 'док се не каже геноцид, нема разговора', а други ће рећи 'то је само једна реч, зашто инсистирате на једној речи'.

„Та реч јесте битна она говори о најгорем могућем кршењу људских права и они који не признају отварају могућност, која није реална, да се тако нешто понови и ту је опасност", каже Пуховски.

Зато закон о негирању геноцида има одређену тежину, додаје.

„Има ефекта утолико да се још једанпут нагласи да је недопустиво непризнавати реалност", наводи дугогодишњи члан Хрватског хелсиншког одбора.

Петиција за хапшење Додика

Као одговор на Додиков предлог појавила се и петиција за његово хапшење коју је покренуо босански јутјубер Амир Хаџић.

Иницијативу на глобалној платформи change.org, чије је седиште у Сан Франциску до сада је потписало 46.000 људи.

„Ми смо једина држава на свету чији председник пориче властиту државу", наводи се у петицији.

Додиковим негирањем геноцида у Сребреници и најавама о отцепљењу мањинског босанско-херцеговачког ентитета од државе БиХ, упозорава се у образложењу, сигурност свих грађана БиХ је у великој мери угрожена.

'Штета несигурној будућности'

Одлука о овом закону се временски подударила са објављивањем извештаја Међународне комисије о Сребреници коју је формирала Влада Републике Српске.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године закључила је да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, нити геноцид уопште.

Kомисија је, међутим, констатовала да су хиљаде људи у Сребреници убијени на најстрашнији начин и да одговорне за те злочине треба казнити, каже се у закључцима Комисије, којом председава Израелац Гидеон Грајф.

Такође, крајем јула завршава се мандат Валентину Инцку.

Професор Сумантра Боуз уверен је да је Инцко овим законом желео оставити нешто иза себе.

„Из тона писма високог представника - са доста узвичника - делује као да је Инцко желео да остави неку врсту заоставштине, после прилично неплодних 12 година.

„Такво стављање тачке није било потребно и вероватно ће нанети додатну штету ионако несигурној будућности БиХ као државе", оцењује Боуз.

Дуже од деценије се говори о гашењу институције високог представника у БиХ због „застарелог, неефикасног и неважног статуса", подсећа.

„Прави је тренутак за коначно и трајно гашење ове институције", каже Боуз у писаној изјави.

Пуховски се слаже да је крај Инцковог мандата разлог за увођење законе, а не такозвана „Додикова комисија" о Сребреници.

„Додикове све иницијативе које излазе 100 или 200 километара даље од Бањалуке су потпуно неважне, ако нису уједно и иницијативе (председника Србије) Александра Вучића.

„А није увек јасно ко је аутор", каже Пуховски.

Шта даље?

Слично, као и досад.

„Ово ће се расплести у хиљаде расправа у кафићима и крчмама и друштвеним мрежама, `јесмо вам рекли`, `не, ми смо вама рекли`, `ви сте злочинци`, `не, ви сте` и тако даље.

„Остаћемо затворени у томе да се из прошлости не може изаћи све док се она на неки начин не свари, а очито се не може сварити", наводи Пуховски.

Подсећа да је од 140.000 убијених на подручју бивше Југославије, сто хиљада настрадало у БиХ.

„То је толико у крвљу натопљено тло да у њему и обичне доскочице, а камоли ружне речи имају далекосежне опасне последице", додаје Пуховски.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]