Рат у Босни и Херцеговини: Резолуција о геноциду у Сребреници пред Уједињеним нацијама

Текст је ажуриран 23. маја

Генерална скупштина Уједињених нација у Њујорку, после дугих најава, 23. маја усвојила је Резолуцију о Сребреници.

Документом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на жртве геноцида у Сребреници, осуђује негирање геноцида, као и величање ратних злочинаца.

Предлагачи су Немачка и Руанда, уз 39 земаља коспонзора, а на гласању су је подржале 84 земље, против је било 19, а уздржаних 68.

Званични Београд јој се све време противи, тврдећи да би усвајањем резолуције, иако се у тексту не помињу Србија или Срби, српски народ био проглашен за „геноцидан", што је негирано и поруком са врха солитера у Београду на води, док је у Сарајеву називају приликом за наставак процеса помирења у региону.

Припадници Војске Републике Српске (ВРС) убили су у јулу 1995. више од 8.000 бошњачких мушкараца и дечака у Сребреници, месту у данашњој Републици Српској (РС), једном од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Међутим, око геноцида у Сребреници сагласности нема ни три деценије касније, упркос пресудама Међународног кривичног суда за бившу Југославију, Међународног суда правде и домаћих судова.

Упркос бројним расправама, резолуција неће имати формалне последице јер „Генерална скупштина УН не доноси правно обавезујуће акте", каже Михајло Вучић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду у Београду, за ББЦ на српском.

„То су више политичке декларације, а последица би могла да буде појачан дипломатски притисак на Републику Српску и Србију да не оспоравају јавно одлуке Међународног кривичног суда у Хагу, као и да измене кривичне законе и у будућности то почну да санкционишу", оцењује стручњак за међународне судове, арбитражу и међународно кривично право.

Ерик Горди, професор Универзитетског колеџа у Лондону, указује и на фактор тренутне геополитичке ситуације, у којој се одвија „борба за дефиницију геноцида", каже за ББЦ на српском.

„Сада се мења глобални наратив о геноциду услед ратова у Украјини и Гази.

„Досад се користила уска правна дефиниција геноцида, постављена због случајева Руанде и бивше Југославије, а у овом тренутку Запад можда жели да употреби ширу дефиницију геноцида због односа према Русији, као што и глобални Југ жели да такав став примени према Израелу", прича Горди.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта пише у Резолуцији о Сребреници?

Резолуцијом се 11. јул проглашава Међународним даном сећања на геноцид у Сребреници, који би био обележаван сваке године.

Осуђује се порицање геноцида у Сребреници као историјског догађаја, уз позив чланицама Уједињених нација да „очувају утврђене чињенице", између осталог и кроз образовне системе.

Не помиње се директно ниједан народ или држава, али се осуђују сви који „величају ратне злочинце, злочине против човечности и геноцид, укључујући и одговорне за геноцид у Сребреници".

Званични Београд и власти Републике Српске и даље негирају да је у Сребреници почињен геноцид, већ говоре да је реч о „страшном злочину".

За геноцид над најмање 8.372 Бошњака и друге ратне злочине у сребреничком региону, више од 50 особа је осуђено на око 700 година затвора.

На доживотне казне затвора, између осталог и због Сребренице, осуђени су 2017. Ратко Младић, бивши командант ВРС, као и 2019. бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

Младићеве слике, мурали и графити, који га славе као хероја, често се могу видети на улицама градова у Србији и Српској.

Резолуцијом се наглашава и важност завршетка процеса проналаска и идентификације преосталих сребреничких жртава, којих је и више од 1.000, уз позив на наставак процесуирања одговорних.

Посебна се пажња усмерава на припрему обележавања три деценије од геноцида 2025. године.

Србија активно лобира против усвајања резолуције у Уједињеним нацијама, у чему има подршку Русије.

У Њујорк је отишао председник Србије Александар Вучић, испраћен благословом патријарха Српске православне цркве Иринеја и молитвом у београдском Храму Светог Саве, којој је присуствовао и политички врх Републике Српске.

Патријарх се, како каже, молио да „бог Вучићу да снаге" како би „достојанствено и аргументима заступао народ".

„Разговарао сам са нашим пријатељима, очекују 100 гласова за, од 193 земље, ми очекујемо мање од 100 гласова за", рекао је Вучић за РТС из САД.

„Све што буду имали испод значиће огромну поделу, јер добар део муслиманских земаља који се плаши неће ући на гласање", додао је.

Јавно је снимком на Инстаграму позвао „грчке пријатеље и браћу" да буду уздржани и гласом покажу „колико поштују српске пријатеље".

Ипак, навео је да зна да Србија „нема шансу да победи", јер су аргументације великих сила „застрашујуће".

„Они кажу да не може цео народ да буде одговоран, али ја не могу да лажем ни себе ни своју земљу и народ. Не мора одговорност само да буде политичка, она може да буде и морална и свака друга", рекао је Вучић.

Немачка и Руанда, као иницијатори нацрта резолуције, истакли су да документ не циља Србију, као и да не имплицира колективну кривицу.

Шта је геноцид?

Дефинише се као свесно и систематско уништавање групе људи због њихове етничке, националне, религијске или расне припадности, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Рафаел Лемкин, пољски адвокат, први је искористио овај термин 1944. године како би описао, поред осталих, злочине нациста над Јеврејима током Другог светског рата.

Уједињене нације од 1946. препознају геноцид као вид злочина, а две године касније усвајају и Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, коју су ратификовале 153 државе света.

Поред пресуда нацистима за злочине над Јеврејима и припадницима Војске РС за масовно убиство муслимана у Сребреници, Међународни кривични суд за Руанду донео је пресуду да су Хути, већинска етничка група у тој афричкој земљи, током грађанског рата 1994. године спровели геноцид над мањинским народом Тутси.

Пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу вођени су поступци против 20 окривљених, а прва осуђујућа пресуда за геноцид у Европи после суђења нацистима донета је 2004. против Радислава Крстића, бившег генерала Војске Републике Српске.

Тада је и први пут судски утврђено да је у Сребреници почињен геноцид.

Погледајте и ову причу: Како је настао термин геноцид

Мења ли резолуција односе на Балкану?

Међу коспонзорима Резолуције о Сребреници је и већина балканских земаља: Албанија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Словенија и Северна Македонија.

Црна Гора није међу њима, али је најавила да ће гласати за усвајање резолуције.

Усвојена су и два амандмана Црне Горе на резолуцију, којима је циљ да „допринесу отклањању искривљених и погрешних интерпретација, спрече неразумевање и даљу политизацију овог питања", наводи црногорски премијер Милојко Спајић.

Ту је опет реч о колективној и појединачној кривици за геноцид.

Први је гласио „понављајући да је кривица за злочин геноцида индивидуализована, те се не може приписати било којој етничкој, верској или другој групи или заједници у целини".

Други каже да се „потврђујући неповредивост општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини у свим његовим одредбама".

Међутим, председник Вучић сматра да је Црна Гора амандманима одиграла „прљаву улогу", називајући је „потрчком, јер је рађено по нечијем налогу".

Резолуција о Сребреници посебно је важна тема у Босни и Херцеговини.

Денис Бећировић, бошњачки члан Председништва БиХ, сматра да је њен циљ да „ојача процес поверења и помирења", што сматра „јако важним за будућност региона".

Сматра да међународна заједница „има обавезу према жртвама и цивилизацији да не допусти да се геноцид деси било када и било где".

„Да бисмо у томе успели, резолуција, којом ће се пробудити модерни свет, мора бити усвојена", навео је.

Милорад Додик, лидер Републике Српске, који често негира геноцид у Сребреници, најавио је да би РС могла да „напусти одлучивање у БиХ" уколико резолуција буде усвојена.

Назива је „измишљеном формом" чији је циљ да се „кроз индивидуалне пресуде у Хагу пребаци колективна одговорност на један народ, српски народ".

Додик је присуствовао седници Владе Републике Српске у Сребреници која је заказана за четвртак, кад и гласање у УН и одатле најавио споразум о мирном разграничењу.

Читавог дана мере безбедности у овом граду су биле подигнуте на највиши ниво.

Михајло Вучић сматра да би резолуција могла да буде „врста опомене властима у Републици Српској због оспоравања одлука централних институција БиХ и високог представника Кристијана Шмита, као и сецесионистичких изјава".

Он не сматра да се иста порука упућује и српским властима, јер „Београд формално нема охрабрујући став према таквим иступима власти у РС".

„Али, чињеница је да ни Кривични законик у Србији не препознаје негирање геноцида у Босни и Херцеговини као кривично дело, па је могуће да међународна заједница резолуцијом покушава да подстакне Србију да то промени", додаје.

Међународни суд правде у Хагу ослободио је Србију директне одговорности за геноцид у Сребреници пресудом из 2007. године, иако је утврђено да Србија није предузела кораке како би спречила геноцид или казнила починиоце.

Скупштина Републике Србије је 2010. усвојила Декларацију о Сребреници којом је осуђен овај злочин, који није окарактерисан као геноцид, и српски званичници и данас одбијају да га тако називају.

Уколико би резолуција допринела доношењу закона у Србији којим се негирање геноцида у Сребреници сматра кривичним делом, могло би да дође до помака у односима на Балкану, сматра Михајло Вучић.

„То би био конкретан корак за Србију, значајно би се поправили односи са Сарајевом, које то одавно тражи од Београда, што очекује и међународна заједница".

Погледајте видео: Шта се дешавало у Сребреници

Зашто резолуцију доноси Генерална скупштина, а не Савет безбедности УН?

Вучић критикује и гласање у Генералној скупштини УН, сматрајући да је Савет безбедности место за одлучивање.

„Обавеза је да се питањем БиХ бави Савет безбедности зато што је и даље реч о нестабилном региону, зато што и даље ту постоје и међународне снаге и оно што они називају високим представником", рекао је председник Србије.

Међутим, и резолуција о геноциду током грађанског рата у Руанди 1994. такође је усвојена у Генералној скупштини УН 2003. године, указује Михајло Вучић, стручњак за међународно право.

„Нема разлога да и сада не буде тако, јер тема резолуције спада у домен културе сећања или политичке декларације, за шта Савет безбедности није адекватна институција", каже.

Савет безбедности се „искључиво бави очувањем мира и безбедности, доноси правно обавезујуће акте и има механизме да их силом спроведе у пракси, уколико их државе не поштују", објашњава.

Документе Генералне скупштине УН Михајло Вучић пореди и са резолуцијама Европског парламента.

„То су сродне институције, имају широк демократски легитимитет, јер представљају све чланице Уједињених нација, односно Европске уније, али државе не сносе одговорност за кршење њихових аката", указује.

Горди подсећа да је усвајање резолуције о геноциду у Сребреници покушано 2015. баш кроз Савет безбедности, али безуспешно услед вета који је уложила Русија.

„Због тога се сада иде на Генералну скупштину, јер тамо не постоји право вета, а резолуција може да буде изгласана простом већином.

„Да би касније прошла и у Савету безбедности мора да добије двотрећинску подршку, што није лако, с обзиром на поделе у свету", сматра.

Погледајте видео: Обућа убијених у Сребреници кроз објектив сарајевског фотографа

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]