Европска унија: Шта је План раста за Западни Балкан

Ко испуни реформе - добија новац.

Тако би се укратко могао описати План раста ЕУ за Западни Балкан 2024-2027, вредан шест милијарди евра, због којег су се лидери региона нашли за истим столом у Скопљу, главном граду Северне Македоније.

Тај план намењен је „економском расту региона, убрзању реформи и улагању које може унапредити процес проширења Европске уније (ЕУ) са овим земљама", саопштено је раније из Европске комисије.

„У суштини, то је план који предвиђа додатна средства у односу на она која се већ дају преко приступних фондова", каже Владимир Међак из Европског покрета у Србији за ББЦ на српском.

„Услов за то је прављење реформске агенде на годишњем нивоу, шта ће се све урадити у наредних годину дана и испуњавањем тога, а што подразумева јачање демократских институција владавине права."

Албанија, Црна Гора, Северна Македонија, Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина (БиХ) имају статус кандидата за чланство у ЕУ, али не и Косово.

Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику из безбедност, план раста за Западни Балкан раније је назвао „важном понудом, којом се даје подстицај за постизање напретка у релевантним реформама".

„Ова понуда може да убрза и напредак у нормализацији односа Косова и Србије кроз Дијалог који води ЕУ.

„Свака од партнерских земаља Западног Балкана има прилику да подстакне економски раст и у приступи јединственом европском тржишту, чак и пре проширења - то је и у интересу читаве ЕУ", навео је Борељ.

Са више од три милијарде евра бесповратне помоћи у протекле две деценије, ЕУ је „највећи донатор у Србији и главни партнер у подршци развоју и реформама", подаци су Европске делегације у Србији.

Европска унија је и највећи спољнотрговински партнер Србије: око 65 одсто српског извоза прошле године отишло је у земље чланице европске заједнице, а више од половине укупног увоза робе у Србију је из ЕУ, показују подаци Републичког завода за статистику из децембра 2022. године.

ЕУ је највећи појединачни донатор средстава и финанцијске помоћи и у БиХ, у коју је од краја рата 1995. године уложила више од 3,5 милијарди евра, оквирни су подаци Европске комисије у тој балчанској земљи.

Међак наводи да су средстава за чланице ЕУ много већа, него за земље изван Уније.

„Хрватска ће до 2027. добити око 19 милијарди евра у Европској унији, а Србија две.

„Наш проблем притом није финансијски, већ политички... План развоја ту може да помогне, али проблем су пре свега политичке одлуке."

Шта је План раста и како до новца?

Европска комисија је у новембру представила нови План раста за Западни Балкан за период 2024-2027, а који подразумева шест милијарди евра бесповратне помоћи и кредита за убрзање социјалног и економског приближавања Европској унији.

То у пракси значи „две милијарде бесповратне помоћи и четири милијарде евра повољних кредита".

„Средства су све скупља на међународним тржиштима, задуживање је све скупље и та средства могу бити битна за све државе Западног Балкана", каже Међак.

„Те реформе су свакако део процеса приступања Европској унији, тако да све иде у истом правцу."

Из Европске комисије су као циљ навели „омогућавање партнерским земљама да интензивирају реформе и улагања како би убрзали процес проширења и раста економија".

„Исплата је условљена тиме да партнери на Западном Балкану спроведу одређене друштвено-економске и темељне реформе."

По усвајању Плана раста, земље Западног Балкана позване су да поднесу појединачне планове са разрађеним реформама које ће спровести.

„Као неопходан предуслов, Србија и Косово треба да се на конструктиван начин ангажују у Дијалогу о нормализацији односа уз посредовање ЕУ, односно високог представника", рекли су из Европске комисије.

Из Европске комисије истичу и да се План раста заснива на „четири стуба".

Први је „јачање економске интеграције с јединственим тржиштем Европске уније", други подразумева „јачање економске интеграције у оквиру Западног Балкана, путем заједничког регионалног тржишта, на основу правила и стандарда Европске уније", а трећи „убрзање темељних реформи".

Четврти стуб је „повећање финансијске помоћи за подршку реформама путем Инструмента за реформе и раст за Западни Балкан за период од 2024-2027".

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, изјавила је тада да се усвајањем плана привреде Западног Балкана приближавају Европској унији.

„План раста има огроман потенцијал и могао би удвостручити економију Западног Балкана у наредних 10 година", навела је Фон дер Лајен.

„Комбинацијом реформи и инвестиција, план ће омогућити Западном Балкану да убрзо осети користи у кључним областима јединственог тржишта, између осталог слободан промет робе, услуга и радника, јединствено подручје плаћања у еврима, па све до транспорта, енергије и јединственог дигиталног тржишта."

Ко је докле стигао у евроинтеграцијама?

Да би постале чланице ЕУ, државе би требало да испуне бројна правила и стандарде из 35 преговарачких поглавља која су реформом процеса спојена у преговарачке кластере, што није једноставан процес.

Од земаља бивше Југославије, Словенија је прва кренула на европски пут и у ЕУ је завршила још 2004. године, а тамо јој се 2013. придружила Хрватска.

Статус кандидата за чланство у Европској унији Србија има од 2012. године.

Отворила је 22 од 35 преговарачких поглавља груписаних у кластере, али је читав процес последњих година знатно успорен и данас тапка у месту.

Две су главне препреке за то: усклађивање спољне политике са ЕУ, зато што Београд и даље није увео санкције Русији због рата у Украјини и питање Косова, којим се бави поглавље 35 преговора о евроинтеграцијама.

Приликом последње посете Београду, Фон дер Лајен је поручила да је признање Косова „неопходан предуслов за европски пут", на шта је председник Србије Александар Вучић одговорио да „независност Косова за нас није питање".

Босна и Херцеговина је захтев за чланство поднела 2016. године, а статус кандидата додељен јој је крајем 2022. године.

Преговоре о приступању још није почела.

Евроинтеграције Северне Македоније годинама је блокирао спор са Грчком око имена државе, који је решен, али су се онда јавили нови изазови - Бугарска је пут ка Унији блокирала због неслагања око историје и језика.

Фон дер Лајен је недавно изјавила да ЕК стреми да отвори први кластер у преговорима са Северном Македонијом, али је и додала да је свесна да су за то неопходне уставне промене.

Рок за усвајање амандмана којим би Бугари, Јевреји, Хрвати и Црногорци ушли у Устав као конститутиван народи у овој земљи, био је 30. новембар прошле године, али парламентарне већине није било.

Посланици највеће опозиционе партије ВМРО-ДПМНЕ нису гласали за уставне промене јер оне, како тврде, угрожавају постојање македонске нације.

Приликом последње посете Западном Балкану посебно је похвалила Црну Гору, називајући је „предводницом" региона која „треба да пређе последњу миљу".

Црногорски председник Јаков Милатовић сматра да би земља до чланства у ЕУ могла да дође и пре 2030. године.

Косово и даље нема статус кандидата.

Скоро шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]