Европска унија и Србија: Признање Косова „неопходан предуслов за европски пут“, поручила Фон дер Лајен

Проширење Европске уније, инвестиције, нормализација односа Београда и Приштине, уз јасно истицање да „спровођење Охридског споразума" значи де факто признање Косова - главне су поруке председнице Европске комисије (ЕК) Урсуле фон дер Лајен током посете Београду.

Де факто признање, како је навела, предвиђа различите кораке: да Србија призна косовска документа и институције, а да уз то иде оснивање заједнице општина са српском већином на Косову.

„То ће утрти пут нормализацији односа Србије и Косова, то је неопходан предуслов за европски пут", навела је Фон дер Лајен после састанка са председником Србије Александром Вучићем.

Охридски споразум назив је за европски план нормализације односа, који је после фебруарског састанка Београда и Приштине у Бриселу, договорен у марту, на обали Охридског језера у Северној Македонији.

„За нас признање независности Косова није питање, то сам безброј пута рекао, поносим се тиме да кажем и пред председницом Европске комисије", рекао је Вучић

„Ми знамо шта су наше обавезе из дијалога и спремни смо да их испунимо."

Фон дер Лајен је у Београд дошла у оквиру четвородневне посете Западном Балкану како би представила детаље Плана раста Европске уније за регион - инвестиционог пакета од шест милијарди евра, чија ће реализација зависити од спровођења реформи.

„Моја прва порука је да је питање проширења на врху агенде Европске уније - морамо да ојачамо јединство и безбедност, а проширење је начин да се то постигне", навела је Фон дер Лајен.

Вучић је ЕУ потом назвао најважнијим економским партнером Србије, али и истакао „два велика проблема" када је у питању приступање Унији: неусаглашеност са спољном политиком ЕУ, зато што Београд и даље није увео санкције Русији због рата у Украјини, и питање Косова.

Србија статус кандидата за чланство у Европској унији има од 2012, отворила је 22 од 35 преговарачких поглавља груписаних у кластере, али је читав процес последњих година знатно успорен и данас тапка у месту.

Једна од главних тема био је оружани сукоб 24. септембра у селу Бањска, на северу Косова, у коме је погинуо косовски полицајац Африм Буњаку и три припадника наоружане групе Срба, а који је Фон дер Лајен назвала „неприхватљивим".

„Починиоци (напада у Бањској) морају да буду приведени правди, то је круцијално и за једну и за другу страну, да се ангажују и иду путем нормализације", навела је.

Један од учесника тог сукоба био је Милан Радоичић, донедавно високи званичник Српске листе, најснажније странке косовских Срба, која блиско сарађује са Београдом.

Поруке из региона

Посету Западном Балкану Фон дер Лајен почела је у Северној Македонији, где се састала са председником Стевом Пендаровским и премијером Димитром Ковачевским.

ЕК стреми да ове године отвори први кластер у преговорима са Северном Македонијом, истакла је, додајући ипак и да је свесна да су за то неопходне уставне промене.

„Први кораци су већ направљени у Собрању и то је добра вест. Избор је ваш. Ради се о вашој будућности и све партије имају одговорност за будућност Северне Македоније - ми желимо да Северна Македоније буде чланица ЕУ", рекла је Фон дер Лајен у Скопљу.

У Приштини се потом срела са председницом Косова Вјосом Османи и премијером Аљбином Куртијем, када је позвала Косово и Србију да раде на нормализацији односа, затраживши од Приштине да покрене процедуру за формирање Заједнице општина са српском већином (ЗСО).

Тада је поновила и да Европска унија „најоштрије осуђује оружани напад" Бањској.

Навела је и да либерализација визног режима за грађане Косова, која ступа на снагу 1. јануара 2024. године, представља „нови замах" у односима ЕУ и Приштине.

Османи је такође причала о расту Западног Балкана, „европској будућности" и Бањској.

Позвала је Србију да изручи Приштини умешане у напад 24. септембра, истичући да им Косово „гарантује правду", са којом ће „умешана терористичка група морати да се суочи".

У Подгорици је тема углавном била приступање Црне Горе Европској унији.

Црногорски председник Јаков Милатовић сматра да би то могло да се догоди и пре 2030. године, јер су та питања - после година „пасивног односа" - поново у врху агенде Европске уније.

У прилог томе, истиче, говоре посета и „низ охрабрујућих порука председнице Европске комисије Фон дер Лајен".

„Знам колико су грађани Црне Горе посвећени приступању ЕУ. Драго нам је што ћемо помоћи да се то оствари", навела је она, називајући Црну Гору „предводницом" региона која „има последњу миљу да пређе".

„Треба је мало погурати, потребна је и одлучност, али то видим да је чврсто присутно на политичкој страни.

„Подстичем Црну Гору да пређе ту миљу што брже и ту ће се врата отворити."

Где је Западни Балкан на путу ка ЕУ?

Од земаља бивше Југославије, Словенија је прва кренула на европски пут и у ЕУ је завршила још 2004. године, а тамо јој се 2013. придружила Хрватска.

Статус кандидата у региону, поред Црне Горе и Србије, данас имају и Албанија, Северна Македонија и Босна и Херцеговина, али тај је тај процес последњих година знатно успорен.

Да би постале чланице ЕУ, државе би требало да испуне бројна правила и стандарде из 35 преговарачких поглавља која су реформом процеса спојена у преговарачке кластере, што није једноставан процес.

Често се јаве и додатни изазови, попут Бугарске, која је као чланица ЕУ, блокирала Северну Македонију на путу ка ЕУ због неслагања око историје и језика.

Годинама је македонске европске интеграције блокирао спор са Грчком око имена државе.

Од Брисела је данас политички највише удаљено Косово, које још нема статус кандидата, а не признаје га ни пет чланица ЕУ.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]