Одлагање уписа у први разред: Година која прави разлику

Када су се 2021. године школе спремале да отворе врата за око 60.000 првака, Јелена Јаковљевић је знала да њен син неће тог септембра проћи кроз њих.

Уместо да учи прва слова из школског буквара, ту годину је искористио да буде у предшколској групи за коју раније није био спреман.

Предлог да се одложи упис, Јаковљевић је добила од стручњака који су претходно радили са њеним сином због развојних проблема које је имао.

„Нити сам ја то тешко доживела, нити дете", каже Београђанка.

Нису ни у кући о томе причали, нити су сину говорили: 'Требало је да кренеш у школу, али ми то одлажемо', додаје.

„Нама је та година значила да он буде међу вршњацима, да надокнади неке ствари, и да онда крене спреман следеће године, што се и десило", прича Јаковљевић за ББЦ на српском.

Таквих примера има сваке године.

Услед развојних или емоционално-социјалних проблема, за поједине седмогодишњаке прелазак у школске клупе може да буде изазован, због чега је законски могуће одложити полазак у школу за годину дана.

„Дете треба да крене у школу када постане зрело за ту нову фазу у животу, иако никада није и не може да буде идеално спремно", каже психолошкиња Бранка Тишма, која је годинама радила у основној школи.

Не постоје званични подаци колико се деце упише у први разред са осам година у Србији, али Тишма говори да су такве ситуације све чешће.

„Деца су све несамосталнија, јер све више послова ми одрасли радимо уместо њих.

„Зато су неспремни да прихвате обавезе и одговорност", каже Тишма за ББЦ на српском.

Када се одлаже први разред?

Да би одлазак у школу био одложен, потребно је одобрење посебне комисије, а такав предлог може да да школски психолог, који је претходно тестирао дете за упис у први разред, или родитељи, уз приложено мишљење стручњака.

„Дете које неспремно да крене у школу, може да има проблема са самопоуздањем, па се или повлачи или постаје агресивно, према себи или другима.

„Поједина деца ће почети да избегавају школу, да траже да остану код куће, под разним изговорима, рецимо да их боли стомак", каже докторка логопедије Наташа Чабаркапа.

У таквим ситуацијама дете схвата да има проблем, „ушло је школски систем, који га меље", и не може да се снађе у новој средини, напомиње она.

Медији су пренели да је све више деце на Балкану која полазе у школу касније него што је предвиђено прописима.

Прошле године, око осам одсто деце у Црној Гори, и десет одсто деце у Хрватској одложило је упис у први разред.

За разлику од Србије, у ове две земље у први разред се креће са шест година.

Најчешћи разлози одлагања уписа везани су за одступања у развоју говора, језика и фине моторике, рекли су из Хрватског завода за јавно здравље.

Друга велика група разлога за одлагање односи на емоционалну незрелост, а код мањег броја ради се о тежим тешкоћама у развоју, додали су.

Погледајте видео: Четири стила родитељства - предности и мане

Једно кашњење вуче друго

Јелена Јаковљевић је приметила да њен млађи син има проблем са 18 месеци.

Уместо јасних смерница и заинтересованости да се детету помогне, говори да је у државном систему наишла на неразумевање.

„Не постоји никаква системска подршка.

„Несхваћени сте, чак и у најближем окружењу. Чини вам сте да сте сами против свих.

„Један од педијатара коме смо се прво обратили, одбацио је све што сам говорила, тврдећи да последица постпорођајне депресије", прича.

После скоро двогодишњег лутања, пронашла је стручњака којије помогао њеном детету да напредује.

Убрзо је изговорио прву реч, са три и по године, и потом је готово свакодневно радио са логопедом да би стигао вршњаке.

Сада је одличан ђак, потпуно самосталан, окружен добрим другарима, прича Јаковљевић.

Наташа Чабаркапа деценијама уназад ради са децом са развојним проблемима, међу којима је било оних којима је полазак у школу одложен.

„Када код детета које има три-четири године касни говорно језички развој, све остало касни - дете има сиромашан речник, не може до краја да разуме оно што се од њега тражи, лошија је артикулација.

„Понекад родитељима чија деца са три године не изговарају ниједну реч, кажем да постоји могућност да се одложи упис у школу“.

Препричава једну од уобичајених ситуација у учионици која неспремном детету може бити тешка.

„Учитељица може да каже, 'узмите буквар, отворите пету страну и препишите'.

„То су три налога која дете неће моћи да разуме и Имаће проблем у читању, писању, рачунању, биће му тешко да запамти песмицу", набраја Чабаркапа.

Одлагање уписа не пада лако родитељима, посебно под притиском околине.

„Није лако када се ваши пријатељи, рођаци, кумови припремају за полазак њихове деце у први разред, а ви схватите да ваше дете неће поћи кад и сви остали.

„Али зато им говорим: 'Годину дана је ништа у вашем животу, а у дететовом много'", каже Чабаркапа.

Различити разлози одлагања

Пре уписа у први разред свако дете мора да прође тестирање код школског психолога.

Кроз канцеларије Бранке Тишме прошло је хиљаде будућих првака и њихових родитеља, и све што они кажу или ураде за тих сат време тестирања помагало јој је да склопи мозаик о сваком детету.

„Понекад видите да је дете незрело, несамостално, да није навикло на обавезе.

„Постоје и ситуације када дете није проводило време са вршњацима јер је било болесно. Или је дошло из иностранства.

„Много је животних прилика које вас доводе до препоруке да се полазак одложи", објашњава.

Дати такви препоруку није међутим једноставно и захтева много вагања и преиспитивања, јер „не желите да оштетите дете и зауставите га у развоју".

„Некада одлуку не донесете одмах, него појаветујете родитеље на чему би могли да раде, па се поново сретнете за пар месеци", објашњава.

Није неуобичајено ни да родитељи сами траже одлагање поласка у школу.

„Могу да мисле да је прерано за обавезе, а најчешће они нису спремни за такву промену", говори Тишма.

Није, међутим, добро неоправдано одлагати полазак, указује.

„Тада имате дете које је презрело, и коме први разред буде досадан.

„Зато постају незаинтересовани, а управо је то време када се стварају радне навике“, говори.

Син Јелена Јаковљевић спрема се да пође у четврти разред.

„Баш сам поносна на њега", говори са широким осмехом.

„Ми сад причамо и плановима за средњу школу. Он много воли и веома лепо црта.

„Воли и да помаже старијима па га ми, пошто се породично бавимо медицином, убеђујемо да пређе на ту страну", додаје, шалећи се.

„А моја жеља, као и сваког родитеља, јесте да дете оставите спремно за живот када више не будете поред њега."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]