Србија и Косово: Вучић и Курти у Бриселу без договора, Приштина инсистира на признању независности

Шест месеци након што су у македонском граду Охриду Београд и Приштина договорили примену Споразума о путу ка нормализацији, лидери Србије и Косова поново су били у Бриселу, али договора поново ни на видику.

„Разговори су неуспешно завршени", рекао је Вучић новинарима после заједничког састанка са косовским лидером Аљбином Куртијем и европским посредницима.

„Србија је прихватила компромисан предлог ЕУ, али Курти није желео да га прихвати и састанак је окончан.

„Компромис је подразумевао да се прво утврди да ли је процес око стварања Заједнице српских општина кредибилан, па да после видимо које су наше обавезе. Друга страна то није прихватила", рекао је Вучић после разговора у којима су као и до сада посредовали европски званичници.

Шеф европске дипломатије Жозеп Борељ изјавио је да током састанка лидера Београда и Приштине, није било могуће решити међусобне несугласице, пренео је РТС.

Такође је истакао да Курти није био спреман за започињање „процеса ка успостављању Заједнице српских општина (ЗСО), већ је инсистирао на де факто признању Косова".

Борељ је после састанка нагласио да је пут обе стране ка Европској унији (ЕУ) кроз дијалог и да је успостављање ЗСО кључни елемент у процесу нормализације.

„Без нормализације неће бити европске будућности ни Косово ни за Србију", упозорио је високи представник ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.

Ово је био први сусрет Вучића и Куртија лицем у лице од почетка најновије кризе на северу Косова крајем маја.

Њих двојица су се последњи пут састали у Бриселу 2. маја, девет дана после ванредних локалних избора на северу Косова које су Срби бојкотовали.

Током те рунде бриселског дијалога усвојена је Декларација о несталим особама и представљен је први нацрт Статута Заједнице општина са српском већином (ЗСО).

Вучић је рекао и да су данас „покренута питања илегалне експропријације и исељавања Срба са места где живе и раде".

„Курти ће морати да одговори на питање експропријације, а за исељавање не верујем", каже председник Србије.

Додао је да евентуални нови круг избора у општинама на северу Косову, где већински живе Срби, није био приоритетна тема.

Поновио је да „највећи интерес оба народа мора да буде очување мира", као и да Србија инсистира на примери Бриселског споразума из 2013. године.

Одговарајући на питање шта је наредни корак, Вучић је рекао да ће увек морати да се разговара и да „не верује да је ово крај света".

Док су Вучић и Курти преговарали у Бриселу, објављена је изјава председнице Косова Вјосе Османи која је за сајт Политико рекла да је Приштина још 1. јуна јасно ставила до знања да је Косово спремно да организује нове изборе у четири општине на северу.

Али, нагласила је, Приштина тражи међународне гаранције да се председник Србије Александар Вучић „неће поново мешати у изборе друге земље".

Шта се десило од последње рунде разговора?

Приштинске власти и даље одбијају да створе услове за формирање ЗСО, што је договорено још пре 10 година Бриселским споразумом.

Неколико недеља после састанка Вучића и Куртија, 26. маја, почела је најновија ескалација на северу Косова, када су нови градоначелници општина са српском већином, етнички Албанци изабрани на изборима које су Срби бојкотовали, ушли у зграде локалних самоуправа у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, уз помоћ косовских специјалаца.

Десио се и низ инцидената, а највећи у Звечану када су се незадовољни Срби сукобили најпре са припадницима Косовске полиције, а потом и са снагама КФОР-а, међународне мисије НАТО на Косову, у којима је било повређених на обе стране.

У међувремену, власти у Приштини наставили су да хапсе Србе, оптужујући их за насилне акције, што правни заступници Срба негирају, а Београд каже да је реч о монтираним политичким процесима без доказа.

Приштина већ месецима месеца блокира увоз робе из Србије, а Београд каже да је угрожено и лечење пацијената у здравственим установама на северу Косова, претежно настањено Србима.

Из Привредне коморе Србије су средином августа, после три месеца блокаде, саопштили да је штета од одлуке Приштине безмало 50 милиона евра.

Погледајте снимак сукоба на северу Косова:

ЕУ је 3. јуна објавила да од Косова и Србије очекује да се понашају одговорно и да се одмах ангажују у дијалогу ради проналаска одрживог решења за ситуацију на северу Косова које гарантује безбедност, сигурност и партиципативну демократију за све грађане и које отвара пут за спровођење Споразума о путу ка нормализацији односа, постигнутог 27. фебруара.

Унија је тада навела да то укључује почетак рада на формирању ЗСО без даљег одлагања или предуслова, и да косовске власти треба што пре да распишу ванредне локалне изборе у све четири општине на северу Косова, на којима ће учествовати косовски Срби.

Вучић и Курти су били у Бриселу и 22. јуна, у јеку једне од бројних криза на северу Косова, али се тада нису састали, већ су одвојено разговарали са шефом ЕУ за спољне послове Жозепом Борељом и специјалним представником ЕУ за Западни Балкан Мирославом Лајчаком.

У склопу припрема за данашњи састанак, Лајчак је крајем августа разговарао са Куртијем на маргинама Бледског стратешког форума, а са Вучићем у Београду.

Са Куртијем је ове недеље телефоном разговарао и специјални амерички изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар, који је потом изјавио да САД од Косова и Србије траже посвећеност конкретним обавезама из Споразума о путу ка нормализацији односа и да желе напредак у погледу његове примене до краја године.

Ескобар је рекао и да од Куртија „није добио уверавања да је посвећен примени" Споразума и његовог Имплементационог анекса, који је договорен у Охриду 18. марта.

„А то, када је реч о косовској страни, значи представљање нацрта Статута ЗСО. Курти се није обавезао да ће то учинити.

„У суштини, обавезао се да ће присуствовати састанцима у Бриселу и ништа више од тога", изјавио је Ескобар 12. септембра за Глас Америке.

Вучић је 11. септембра рекао да не зна шта може да очекује од наставка дијалога са Приштином и најавио да ће у Бриселу инсистирати на питању безбедности Срба на Косову.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]