Србија и Косово: Шта пише у Анексу споразума Београда и Приштине и да ли он решава сва отворена питања

Споразум Србије и Косова нема потписе лидера који су га постигли, али има начелне детаље примене онога о чему су се сагласили Београд и Приштина.

За мање од месец дана, Београд и Приштина постигли су већ други договор, иако им је за овај било потребно дванаест сати преговарања.

У потпуној осамљености виле некадашњег југословенског председника Јосипа Броза Тита крај македонског града Охрида, председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти провели су дан у друштву посредника - високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност Жозепа Бореља и специјалног изасланика Мирослава Лајчака.

Иако дуг процес нису окончали свечаним потписивањем, европски преговарачи сматрају да је посао завршен и да договор постоји.

Са тим су сагласни и представници Београда и Приштине, а њихове изјаве после целодневног састанка у великој мери се подударају - што најчешће није био случај у претходним рундама дијалога.

Постизањем споразума окончана је прва рунда у актуелној серији преговора Србије и Косова која није одржана у Бриселу.

Радост због постигнутог договора поделили су и формални домаћин сусрета, македонски премијер Димитар Ковачевски, као и специјални амерички изасланик Габријел Ескобар.

Шта пише у Анексу споразума?

Анекс споразума о путу ка нормализацији односа Косова и Србије, како је на званичном сајту Европске службе за спољне послове назван договорени документ, представља додатак раније постигнутом Споразуму.

Све детаље о Споразуму можете прочитати овде, а у Анексу се у 12 тачака појашњавају неки детаљи који су остали недефинисани после постизања договора 27. фебруара.

Кључне поруке Анекса су:

Шта је ко добио, а шта изгубио?

Када је у септембру 2022. године немачко-француски тандем дипломата у строгој тајности покренуо процес преговора о споразуму о нормализацији односа Србије и Косова, можда су им амбиције сезале и даље од онога што је остало на папиру шест месеци касније.

Већу почетну амбицију и далеко скромнији резултат кроз скицу охридских преговора потврдио је и високи представник ЕУ Жозеп Борељ који је после састанка рекао да је на почетку дана странама био понуђен далеко амбициознији нацрт Анекса, али да о њему није постигнут договор.

„То се десило јер Косово није било довољно флексибилно о материји.

„Са друге стране, Србија је претходно изјавила да неће потписивати споразум, иако су били спремни за спровођење", рекао је Борељ.

Ипак, десет година после претходног Бриселског споразума, Европска унија успела је да посредује у постизању још једног договора Београда и Приштине - и то је највећи успех евродипломата.

Поучени примером бројних договора који никад нису спроведени, европски посредници сада су знатно више пажње посветили механизмима примене.

Отуда и у Анексу јасно стоји и „шаргарепа" - наставак европске интеграције и финансијска корист од донаторске конференције, али и „штап" - директне последице које би неспровођење могло да има на ове две користи.

Европљани су похвале добили и од стално присутног америчког изасланика Габријела Ескобара чија улога у преговорима није била директна, али такође ниједна важна рунда није одржана без његовог присуства.

„Сједињене Државе честитају странама на постизању тешког, али неопходног договора који ће омогућити мирне и предвидиве односе две стране.

„Он отвара не само светлију евроатлантску будућност за обе земље, већ отвара врата региону да уђе у нову еру мира", рекао је Ескобар по завршетку охридског састанка, обећавајући помоћ у примени споразума.

Председник Србије Александар Вучић не пропушта прилику да у јавности истакне да није често радостан, али је после охридског сусрета рекао да има „зрно задовољства".

„Некакав договор смо постигли и ја сам задовољан због тога, мада свакако ово неће бити све", рекао је Вучић, упорно наводећи да ће план примене морати да буде допуњаван, као и да он не представља крај, већ почетак процеса.

Ипак, председник Србије издвојиће оно што за њега и даље представља почетак процеса.

„За нас је најзначајније што је као приоритет стављено формирање Заједнице српских општина, и то у складу са претходно постигнутим споразумима у оквиру дијалога - због тога сам заиста задовољан."

Ни Анексом, ипак, није појашњена још једна од тачака из Споразума која се различито тумачила - да се Србија неће спречавати Косово у учлањењу у било коју међународну организацију.

„Није појашњена и боље да ја не говорим о томе."

ББЦ: „Зашто?"

Вучић: „Па зато што је нема у имплементационом плану."

ББЦ: „То уопште нисте дефинисали?"

Вучић: „Нисмо дефинисали због свега што сам говорио."

„Нисам потписао ништа, Косово није држава"

Јутро после дуготрајног састанка у Охриду, Вучић је изашао пред новинаре у Београду, детаљно говорећи о тачкама Анекса.

Али пре свега да још једном подвуче да ништа није потписао.

„Нисам, нити ћу јер је Србија је међународно-правно призната држава, а Република Косово, како је они називају, за мене није правно призната држава и зато не желим да правим међународне споразуме са Косовом".

Рекао је да после сваког самита, сусрета, „недвосмислено говори о црвеним линијама Србије, а оне се односе на признање Косова и пријем у УН".

„Управо због тога нисмо потписали ни оно што је ЕУ назвала споразумом, као ни Анекс", додао је.

Иако нема његовог потписа, Вучић каже да прихвата предложени концепт и да ће радити на његовој имплементацији.

Као позитивну ствар, истакао је то да Србија више не зависи искључиво или у великој мери од добре воље Приштине, „већ и од онога што смо спремни сами да урадимо када је реч о европском путу".

Још једном је подвукао значај оснивања Заједнице српских општина и то што се с тим у вези „у Анексу недвосмислено спомињу договори који су постигнути у процесу дијалога" - цитирао је текст.

Курти је у изјави после састанка помињао план Мартија Ахтисарија, али нас тај план не занима јер га Србије није усвојила и он није део дијалога, рекао је Вучић.

Шта је план некадашњег специјалног изасланика УН прочитајте у посебном тексту ББЦ-ја.

„Имамо попписе на четири споразума која се тичу ЗСО, негде Хашима Тачија и Исе Мустафе, на неким Ивице Дачића (министра спољних послова Србије), на другима мој", додао је.

Према Вучићевим речима, ЗСО је важна за све Србе на Косову, али пре свега за оне јужно од Ибра који, како каже „живе као у гету".

„Тиме ће Срби добити институционални оквир за деловање, орган који има председника, савет и скупштину која ће комуницирати и са централним властима", рекао је.

Каже и да се нада да ће Приштина испунити обавезу, али...

„Плашим се да ће бити много теже од онога што данас мислим", додао је.

Још једна важна тачка је и решавање питања несталих особа, а Вучић је изнео податак да је реч о 3.272 људи.

„Сви желе да се реши проблем несталих особа, свака мајка жели да зна где јој је дете закопано или да ли је живо. То је људска, цивилизацијска, хуманитарн аствар.

„Приштина је до сада то користила као притисак за ратну одштету, коју би тобоже Србија требало да прати", рекао је Вучић.

Према његовим речима, „када мислите да разговарате о ситним стварима иза свега стоји неки трик."

„Желимо да сарађујемо са Албанцима, да правимо послове, да путујемо. Не можете да живите са зидовима од 100 метара, то су глупе идеје", поручио је.

Вучић је најавио да ће са представницима парламентарних странака договорити да ли ће се документа која је прихватио наћи пред Скупштином Србије.

Премијер Косова дошао је и на Охрид са пенкалом спремним за потпис, али га поново - није употребио.

„Друга страна, баш као и на последњем састанку у Бриселу, избегава да потпише Споразум, а сада и Анекс.

„Сада је на Европској унији да пронађе механизам да овај документ постане правно и међународно обавезујућ."

За Косово је и Анексом постало обавезујуће да се бави питањем права српске заједнице.

„Члан 10 Споразума, који заправо значи међусобно признање Косова и Србије, подразумева да ће свих 39 до сада постигнутих споразума бити спроведено.

„Међу тим споразумима јесу и они из 2013. и 2015. године, али ја сам поновио да било какво спровођење тих споразума не сме бити у супротности са нашим Уставом и законима."

Курти каже да је рекао председнику Србије, али и европским представницима, да треба боље да се припремимо и не примењујемо исте грешке и у наредних десет година.

„Пише да одмах треба да почнемо са разговорима што се тиче самоуправе, мада нисам баш сигуран да је то права реч, за српску заједницу.

„Ми смо те разговоре већ почели на неки начин, али треба још много да бисмо дошли до конкретног закључка."

Косовски премијер рекао је и да је питање локалних избора у општинама на северу Косова унутрашње питање Приштине, док је српски председник рекао да ће о учешћу Српске листе разговарати са њеним представницима.

Локални избори у три општине заказани су за 23. април, били су већ једном одлагани, а расписани су јер су представници Српске листе напустили институције Косова.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]