Србија и Косово: Шта пише у европском предлогу споразума Београда и Приштине, али и шта недостаје да би био потписан

Било је потребно скоро шест месеци, осам посета европских дипломата Београду и десет посета Приштини да би једанаест тачака споразума о односима Србије и Косова биле усаглашене и откривене јавности - али не и потписане.

Европски комесар за спољну политику Жозеп Борељ саопштио је после бриселске рунде преговора Србије и Косова да су се председник Александар Вучић и премијер Аљбин Курти договорили да даљи разговори о тексту предлога ЕУ за нормализацију односа Београда и Приштине нису потребни.

Усаглашени текст споразума, о коме се готово пола године у тајности преговарало, потом је и коначно објављен.

Ипак, на том папиру и даље недостаје оно најважније - потписи лидера Србије и Косова.

Недостаје и оно што би споразуму требало да удахне живот - план примене онога што у њему пише.

Две стране остале су на једнаким позицијама као пре састанка који је личио на бројне досадашње: велики ентузијазам да би се могло доћи до било каквих конкретних резултата када се две стране окупе лагано нестаје до краја вечери и изласка преговарача из европског дипломатског средишта.

Наредни састанак Вучића и Куртија најавио је председник Србије: када европски посредник Жозеп Борељ буде у посети Северној Македонији 18. марта, део времена посветиће и лидерима Србије и Косова.

Њих ће и до тада обилазити европски изасланик Мирослав Лајчак, чијих осамнаест досадашњих посета још није довело до два неопходна потписа.

Шта пише у европском предлогу споразума?

У првих пет реченица преамбуле (уводног дела) споразума, наводи се да две стране договор склапају због одговорности у очувању мира, посвећености регионалној и европској сарадњи, као и превазилажењу наслеђа прошлости.

Увод говори и о свести две стране да су неповредивост граница, поштовање територијалне целовитости и суверенитета, као и заштита националних мањина основа за мир.

Наведено према сајту Европске службе за спољне послове

Шта недостаје да би споразум био потписан?

Сва брига званичног Брисела могла би да стане у једну реченицу из поруке европског шефа дипломатије Жозепа Бореља након што је поново посредовао у састанку Александра Вучића и Аљбина Куртија који се није завршио договором:

„Имамо веома дугу историју договора који нису још примењени", рекао је Борељ после петочасовних састанака, присећајући се пре свега у великој мери неспроведеног Бриселског споразума из 2013, али и других бројних споразума Србије и Косова који постоје само на папиру.

Да би се таква историја променила, европски посредници исцртали су будуће задатке.

„Стране су показале спремност да отпочну примену споразума, али неопходни су додатни преговори да би се одредили детаљи примене ставова наведених у споразуму", поручио је Борељ.

Председник Србије два пута директно је после састанка директно питан да ли је Србија прихватила европски предлог, али Александар Вучић ниједном није конкретно одговорио.

„Нисмо разговарали о томе да се нешто потпише и то је нешто друго - ја чекам да видим имплементациони план, пре свега онај који се тиче раније постигнутих споразума.

„Када имплементирате Заједницу српских општина, онда може даље да се разговара."

Заједница српских општина требало би да окупи десет места на Косову где Срби чине већину становника, њено формирање било је договорено Бриселским споразумом 2013. године, али до сада није учињено ништа да се та обавеза испуни сем што је Уставни суд на Косову донео одлуку да део овог договора није у складу са Уставом Косова.

Због свега тога, званични Београд није нимало ближи стављању потписа на европски предлог него што је то био пре ове преговарачке рунде у Бриселу.

„Мислим да господин Курти то није био спреман да прихвати сада, надам се да ће бити спреман да прихвати у будућности.

„Надам се да успевамо да постижемо неке компромисе, али се плашим да не останемо заглављени у нечему што је одавно потписано и што је одавно требало да буде испуњено", рекао је Вучић.

Заглављене тако остају бројне друге теме којима би се европски споразум могао бавити.

„Питања регионалног представљања и личних докумената могу бити теме, али када се заврше разговори о Заједници српских општина - то су теме које су важне за грађане и ту већ имамо мање проблема, али прво мора да се примени све што је раније договорено", поручио је Вучић.

Косовски премијер Аљбин Курти каже да је штета што споразум већ сад није потписан.

„Ја нисам потписао јер друга страна није била спремна на то - био сам спреман и заинтересован да потпишем овај текст.

„Овај састанак је потврда да је европски предлог прихватљив и непроменљив, а ја сам и раније рекао да је он добра основа за даље разговоре и солидна платформа да се иде напред, па ће се сада дискутовати о плану примене", рекао је Курти, који после преговора није желео да одговара на питања на енглеском или српском језику, које веома добро говори.

На питање косовских новинара да ли је на овај начин заправо прихватио формирање Заједнице српских општина, чему се годинама противи још кроз деловање у опозицији, Курти је дао одговор који указује да ће сада грађани и стручњаци моћи сами да прочитају текст.

„Члан 10 је последњи члан споразума, а ја сам о тој теми већ раније говорио."

У припреми састанка, косовски премијер наводио је да је за Приштину неприхватљиво формирање Заједнице српских општина, као и да би се то могло учинити уз увођење додатних услова које је Курти успоставио, после чега га је међународна заједница позвала да не условљава испуњавање раније преузетих обавеза.

Који су даљи кораци?

Пошто су се још једном сусрели и растали, а да за истим столом нису приближили ставове, Београд и Приштина наставиће да госте европске посреднике.

Шатл (путујућа) дипломатија показала се као успешнији метод приближавања ставова Србије и Косова, па ће Мирослав Лајчак наредних дана путовати између две престонице.

„Сазваћу још један састанак двојице лидера током марта са циљем завршетка разговора о анексу који ће говорити о примени и којим ће се уредити фаза имплементације споразума", најавио је европски посредник Жозеп Борељ.

У обраћању медијима, тачан датум састанка није открио Борељ, већ српски председник Александар Вучић.

Најавио је нови сусрет на новом месту: приликом посете Бореља Северној Македонији 18. марта, део програма биће и састанак са лидерима Србије и Косова.

Тај састанак уследиће само неколико дана пре сасвим новог и јасно постављеног рока за договор две стране.

„Европски савет је 23. и 24. марта и они желе да до тад имају извештај јесмо ли ми било шта постигли.

„И онда ће се у складу с тим односити према нашим европским интеграцијама", закључио је председник Србије Александар Вучић.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]