Србија и Косово: Преговори у сенци барикада, шта је 2022. година донела у односима Београда и Приштине

Од јавних до тајних преговора, од регистарских таблица до личних карти, од изласка локалних Срба из институција Косова, до појаве барикада на путевима на северу.

Била је то година опасног живљења на Косову.

„Ово је вештачка криза коју је изазвала неодговорност две стране да становницима две земље пренесу елементе договора који би требало да буде постигнут.

„Узрок је и тотална неодговорност Београда који подржава и финансира криминалне групе и повлачење Срба из институција Косова док с друге стране, Приштина покушава да проблеме на северу решава кроз популизам", каже Беџет Пацоли, некадашњи председник и шеф дипломатије Косова, за ББЦ на српском.

Година је почела одлукама власти у Приштини да на Косову не буде гласања на референдуму за промену Устава Србије, као ни на парламентарним и председничким изборима у Србији.

Уследила је криза због одбијања локалних Срба да промене регистарске ознаке за возила која је за градове на Косову издавала Србија, што је крајем године само одложено за 2023.

И даље се одлаже пуно спровођење ранијих споразума о енергетици, оснивању Заједнице српских општина, због чега су српски представници први пут после деценије напустили институције Косова, а на путевима на северу освануле су барикаде.

Београд и Приштина водили су жестоке вербалне окршаје и због коришћења личних карти на прелазима, али је то питање решено постављањем великих писаних објашњења на сваком прелазу.

Председник Србије Александар Вучић и премијер Косова Аљбин Курти састајали су се у Бриселу на јавним преговорима под вођством Европске уније да би се бавили управо кризним питањима, али су решења углавном проналажена када нису били за истим столом.

Далеко од очију јавности, преговори су вођени и о немачко-француском предлогу за нормализацију односа Србије и Косова, али није званично познато ни шта је предлог, а ни шта су конкретне теме за преговоре.

2022, година коју је дефинисао Аљбин Курти

За Аљбина Куртија 2022. година била је прва коју отпочиње на месту председника Владе Косова - на ову функцију је, други пут, изабран у марту 2021.

Управо његову улогу у описивању године као кључну види аустријски дипломата Волфганг Петрич.

„Због политичких промена у Приштини, као и разочарења оним што је постигнуто у преговорима Вучића и (ранијег председник Косова Хашима) Тачија, видимо баш овакав развој догађаја.

„Тачи и Курти су различите особе - док је Тачи био спреман на компромисе и разуме забринутост Београда за север Косова, Курти није спреман на компромисе", каже Петрич, некадашњи европски посредник у преговорима око Косова.

Званични Београд и локални Срби, како тврди Милован Дрецун, председник одбора Скупштине Србије за Косово и Метохију, нису имали много избора.

„Срби више нису могли да обезбеде ниједан интерес делујући у институцијама привремене самоуправе, па су морали да посегну за демократским и политичким средством као што је постављање барикада.

„Приштина свесно иде на уништавање сваке перспективе дијалога са Београдом, жели свесно да натера Београд да разговара о међусобном признању и да изврши пуну полицијску и војну окупацију севера Косова."

С друге стране, решење питања коришћења личних карата на прелазима, којим је Србија после деценије престала да издаје додатни документ уз сваку косовску личну карту, за Милована Дрецуна пример је конструктивног приступа Београда.

„Београд је по питању личних карата пристао на велике компромисе, али Приштина не одговара на исти начин и спремна је на даљу ескалацију", тврди Дрецун.

Ипак, као кључну промену у претходној години Волфганг Петрич наводи промену у политици Сједињених Држава.

„Највећа промена је све критичнији приступ Вашингтона ономе што ради Приштина: САД су традиционално биле на страни Косова, али сада је Вашингтон све нестрпљивији.

„Бајденова администрација заинтересована је за фер договор - стоји на страни косовске независности, али схвата да Србија, као најснажнија земља у региону, мора бити део компромиса."

Од царинског рата до барикада

Готово нестварно на крају 2022. године делује слика од пре само четири године, када је тадашња Влада Косова премијера Рамуша Харадинаја увела таксу од 100 одсто на робу која се увози из Србије.

Такозвани царински рат потрајао је све до марта 2020. године и био је својеврсна претходница кризама које су касније уследиле и биле много видљивије и становницима и у медијима.

„Косово је тада могло да спроведе одлуку о таксама на целокупној територији земље, укључујући и север, као и граничне прелазе, док је данас то велики изазов.

„Такође, видим и сличност у реакцији међународне заједнице против акција Косова и то ме брине - циљеви Косова нису довољно схваћени, а ја верујем да је наша грешка што се више сукобљавамо око унутрашњих питања", присећа се Беџет Пацоли.

2023. година, време промене расположења

Када се једна година заврши у атмосфери подигнуте борбене готовости војске и полиције, што је Србија одлучила да учини у последњој седмици 2022, очекивања од наредне године не могу бити превисока.

„Не очекујем даљу ескалацију, али очекујем тензије попут ових које смо видели претходних недеља и дана.

„Циљ тензија је одлагање договора, а не проналажење решења", каже Беџет Пацоли, данас лидер ванпарламентарне странке на Косову.

Аустријски дипломата Волфганг Петрич сматра да је проток времена веома важан фактор.

„У интересу је Приштине да се решење пронађе што пре, али за Србију то није хитно питање.

„Србија неће одмах по постизању компромиса ући у Европску унију и зато то није хитно за Београд - време је на страни Србије и отуда потреба да Курти буде флексибилнији."

Сужен простор за флексибилност већ најављују српски политички представници.

Председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун каже да Србија неће одустати од разговора, али да актуелни предлози не нуде прихватљива решења.

„Француско-немачки предлог заснива се на плану о моделу две Немачке и не оставља простор за било какво постизање компромиса - он је искључив јер полази од чињенице да је Косово држава.

„Ја не видим какав се простор оставља Србији да заштити сопствене интересе", каже Дрецун.

Он најављује да ће у Скупштини Србије у јануару покренути иницијативу да се резолуцијом обавежу сви државни органи да не смеју ни на који начин да признају независност Косова, као ни да разговарају о уласку Косова у чланство Уједињених нација.

Некадашњи председник Косова Пацоли зато саветује да се, осим политике, разговор врати и на економски терен.

„Проблеме на северу не би требало решавати само са становишта политичког компромиса већ економског решења и развоја - могућности комуницирања, новог језика у коме ће се говорити о раду и напретку.

„Сматрам да је неопходно формирати прекограничну зону слободне трговине, а не бавити се политичким идејама које потпирују тензије, популизам и национализам, док не дају резултате за грађане већ само продужавају каријере политичарима", каже Беџет Пацоли, и сам власник бројних предузећа.

Волфганг Петрич био је главни преговарач у име Европске уније на неуспелој мировној конференцији о Косову која је 1999. године одржана у француском Рамбујеу, непосредно пред НАТО бомбардовање тадашње Савезне Републике Југославије.

У 2023. години очекује нешто што би могло да наликује догађајима од пре готово четврт века.

„Видим Брисел Плус - неку врсту састанка који ће укључити све заинтересоване стране: од ЕУ, до САД.

„Тај састанак могао би да потраје неколико дана или недеља, а сва кључна питања дошла би на сто и решење би могло да буде нормализација односа, мада не и дипломатско признање."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]