Сукоби на Косову: ББЦ један дан у Звечану, две недеље после најновијих сукоба

Црвени сунцобрани као заштита од сунца, дрвене школске столице са обе стране улице, једна метална ограда са српским заставама и бодљикава жица.

Мирно је и спарно.

Старији, уморни од ишчекивања, углавном седе, док млади нестрпљиво ходају улицом, испијајући кафе у картонским чашама, гасећи цигарету за цигаретом.

Пре само две недеље раније, над овим плочником надвијао се сузавац, напетост готово да се могла опипати, баш као и страх.

Звечан, на само неколико километара од Косовске Митровице, града подељеног на српски и албански део, једна је од четири општине са већинским српским становништвом где су 26. маја избили немири.

Окидач протеста је био улазак новоизабраних градоначелника албанске националности три општине на северу Косова, у којима су Срби већински настањени, у зграде локалних самоуправа, уз асистенцију Косовске полиције.

Срби, који су бојкотовали локалне изборе, успротивили су се тој одлуци и изашли на улице.

„То што су они нама урадили је страшно, ма катастрофа, народ се мирно окупио јер су упали у општину, а онда су кренули масовно сузавцима по окупљенима", тврди таксиста Драган из Звечана за ББЦ на српском.

У Звечану је у сукобима између косовске полиције, војника КФОР-а, међународне мировне мисије, и тамошњих Срба повређено више десетина људи на обе стране.

Иљир Пеци, новоизабрани градоначелник Звечана, за ББЦ на српском каже да је због тренутне ситуације одлучио да обавља посао у другим канцеларијама.

Ипак, сигуран је да ће се пронаћи решење.

„Наша улога као локалне самоуправе је да служимо свим грађанима без обзира на националну припадност ", каже.

Метална ограда и српске заставе

До Звечана путујем полупразним, старим аутобусом.

На прозорима још има отисака прстију ранијих путника, док тишину повремено прекине звоно мобилног телефона.

У Звечану се српска застава вијори на свакој другој бандери, али и на олуцима околних кућа поред пута.

На кружном току, код великог билборда добродошлице, паркирано је КФОР возило, али пролазници ни не обраћају пажњу.

Стрма улица води до главне раскрснице.

Десно, више десетина људи седи по околним клупама или под сунцобранима.

Три војника КФОР-а, са пољским заставама на рамену, шета иза металне ограде.

Њихово присуство је појачано после недавних немира, чувају зграду општине у којој су припадници Косовске полиције.

Тог 26. маја на улицама је био и Александар Арсенијевић, лидер грађанске иницијативе Српски опстанак.

„Замолили су ме да изведем косовске полицајце из општине, што сам и учинио, дали су ми реч да неће нападати грађане, али су кренули на нас.

„ЕУЛЕКС (мисија ЕУ на Косову) се повукао 30 секунди пре нас, иако су грађани молили да остану - кренуло се са сузавцима, чуо сам пуцањ, почели су да туку жене и мене су тукли, завршио сам у Хитној помоћи", препричава за ББЦ на српском.

После „релативно мирног" викенда, немири су поново избили и десетине људи и војника повређено је у сукобима који су изазвали страх од нових немира на северу Косова.

Арсенијевић прича о „хаосу" који је настао, тврдећи да су војници међународне мисије НАТО-а (КФОР) „пендрецима тукли" демонстранте.

„Жао ми је што се то десило са КФОР-ом, знам да их људи сматрају сламком спаса и једином међународном мисијом која може да помогне и да заштити грађане", каже Арсенијевић.

На улици, окупљени Срби нису расположени да разговарају са новинарима.

Скрећу погледе, склањају се, стављају наочаре за сунце или одмахују руком.

„Немамо шта да додамо", „Дођи други дан", „Немој мене, ево он ће", кратко поручују.

Међу присутнима је и Игор Симић, потпредседник Српске листе коју подржава званични Београд, али он тренутно, како каже за ББЦ на српском „нема шта да изјави".

Готово свака столица у оближњем кафићу је заузета, а на бочном зиду оронуле двоспратнице са напуклим стаклима исписано је црвеном бојом велико слово З, симбол руске инвазије на Украјину.

Улицом пролазе мајке са децом, натоварене кесама пуним намирница из околних продавница.

Ходају тихо, забринутог погледа, окрену се тек да виде да ли им је ту дете, па настављају ногу пред ногу.

Један од ретких који жели да прича је Раде, који није желео да каже презиме.

И он оптужује косовску полицију за немире и тврди да „косовске специјалне снаге изазивају страх".

„Нисмо ни знали да ће ући у наше просторије, изашли смо да их бранимо.

„За веома кратко време кренули су да бацају шок бомбе и сузавац, највише је ту било жене и деце - као кобајаги 21. век, цивилизовано, ту нема цивилизације", препричава сцене са улице за ББЦ на српском.

Раде је одрастао у овим сокацима и не планира да их напусти, али за децу овде нема перспективе, додаје огорчено.

„До новембра се некако и могло, било је и сарадње, а сада не смеш да изађеш на улицу, па то је нечувено, где то има, зато ће и да дође до рата и нека дође до рата - нек' погинемо сви, јер је ово угњетавање", говори љутито.

'Једине жртве су грађани'

На ванредним локалним изборима у општини Звечан победио је Иљир Пеци, кандидат Демократске партије Косова, освојивши 60 одсто, односно 114 гласова.

Заклетву је положио у родном селу Бољетин и један је од двојице градоначелника који је започео мандат ван зграде општине, што је био захтев међународних дипломата задужених за Балкан.

Радне просторије су му у Канцеларији заједница у селу Липа, на десетак минута вожње од Звечана.

„Одлучили смо да због ове напете ситуације пређемо на овај резервни положај.

„Очекујемо да ће доћи до одређеног решења, али инсистирамо да оно буде у интересу свих грађана", каже он за ББЦ на српском.

Пеци је један од двојице новоизабраних градоначелника општина са већинским српским становништвом из партије коју је предводио Хашим Тачи, оптужен пред Међународним судом у Хагу за ратне злочине.

И други новоизабрани председник општине Зубин Поток, Измир Зећири, из исте странке, такође тренутно обавља функцију ван зграде локалне самоуправе у селу Чабра.

Новоизабрани председник општине Лепосавић, као и нови градоначелник северног дела Косовске Митровице су из странке Самоопредељење косовског премијера Аљбина Куртија.

Према информацијама приштинских медија, Љуљзим Хетеми, председник општине Лепосавић, и даље се налази у згради локалне самоуправе у којој је како су почеле нове напетости.

До Липе се стиже сређеним асфалтираним путем, и једно је од села у општини Звечан у којем Албанци чине већину, између 450 и 500 њих.

Тачан број становника се не зна, а попис је планиран за септембар 2023.

Села имају две амбуланте и две школе које похађа 67 ученика.

У згради жуте фасаде, на благом узвишењу, дочекује ме седи омањи човек и отпоздравља на албанском - један је од радника обезбеђења.

Толико је тихо, да чујем откуцаје сопственог срца.

На узаном плочнику до главног улаза нема трунке смећа, трава је тек покошена, а са околних стубова се вијоре две заставе Европске уније и једна албанска.

Обавештење о радном времену је двојезично, на албанском и српском.

Иљир Пеци се бави политиком већ две деценије.

„Наша улога је конструктивна и жеља нам је да служимо не само грађанима наших села, него и осталим грађанима у општини Звечан.

„Са ове позиције рекао бих да су жртве само грађани свих ових општина на северу, убеђен сам, а и преко је потребно се ситуација смири и да се вратимо нормалном животу", каже он.

Иако овдашњи Срби и званични Београд оспоравају његов, као и легитимитет других градоначелника, он каже да су „ови избори легални у смислу закона."

„Расписани су за све грађане и постојала је прилика да сви буду део тог процеса и ја лично сматрам да, иако имам мали број гласова, постоји снага легитимитета на терену", каже Пеци.

Као „службеницима државе Косово, наша је обавеза и посао и да пружамо услуге локалном становништву", објашњава смиреним гласом.

„Које ће решење бити пронађено није на нама, о томе ће одлучити републичке власти и надамо се да ће се то десити брзо.".

Преко пута седи Љуљзим Пеци, начелник Канцеларије.

„У почетку смо били канцеларија за свашта, тако нас и зову, били смо као мост између Владе Косова и општине Звечан, одржавали смо контакт, бавили смо се свим проблемима, радили су са нама цивилни службеници и градоначелник.

„И раније је било неких потешкоћа, али је сад све врло компликовано, пет месеци нисмо добили плате, трпе и робне услуге, здравство, људи живе под стресом и ово никоме не помаже", прича на српском језику.

У Канцеларији су становници општине Звечан свих националности, поред полицијске станице, могли да изваде личне карте или пасоше, и да региструју возила.

„Оваква ситуација ником не одговара", понавља начелник.

Нови избори - излаз из кризе?

Политички представници Срба су упозоравали да неће учествовати на изборима за градоначелнике на северу Косова, првенствено због одбијања приштинских власти да се формира Заједница српских општина (ЗСО).

Ова институција, иако предвиђена такозваним Бриселским споразумом потписаним пре десет година, до данас није основана.

Косовски премијер Аљбин Курти одбија оснивање ЗСО, сматрајући да је то пут ка стварању српске државе на Косову, али Брисел и Вашингтон су више пута јасно истакли да та обавеза мора да буде испуњена.

„Формирањем ЗСО би се решила колективна права Срба, пре свега економска и социјална, наше комшије Албанци и ми треба да схватимо да морамо заједно да живимо", говори Александар Арсенијевић.

Овај 31-годишњак био је једини српски кандидат на ванредним изборима за градоначелника северног дела Косовске Митровице, али се пре гласања и он повукао.

„Рекао сам да ћу повући кандидатуру ако се Срби не врате у институције и ако се не крене са разговорима о ЗСО, пошто се ништа од тога није десило, повукао сам као што сам и обећао.

„Схватили смо да избори не могу да се одрже у демократским условима и да грађани поред свих дешавања неће изаћи", објашњава ову одлуку.

Нов излазак на биралишта уз учешће Срба, али и формирање ЗСО, захтевају и међународни изасланици за Косово, у циљу решавања актуелне кризе.

Председник Србије Александар Вучић ркаже је да пре нових избора треба да се обезбеди већа аутономија Србима и формирање Заједнице српских општина, што и даље одбија косовски премијер Аљбин Курти.

„Међународна заједница је била чврстог става да се у општине не упада са специјалним јединицама, а Курти јој је 'пљунуо' у лице и она мора да се умије и освести.

„Мора да примени неке рестриктивне мере, јер ово што се сада дешава није решење ни за кога", сматра Арсенијевић.

'Нека нас оставе на миру'

На почетку главне улице у Звечану је и незванично такси стајалиште.

Драган годинама вози такси, од када се из јужног дела Косовске Митровице преселио у Звечан, јер су му, каже, „спалили" кућу.

„Неко време се нико никоме није мешао, кад су они били тамо, ми овамо", одмахује руком ка југу.

Не крије бес и огорченост.

„Сваки проблем је решив, нека нас оставе на миру, нек' се повуку све доле ка југу и ето ти решења", додаје одсечно.

Изнад стајалишта је црква, а тик уз њу је и зграда Хитне помоћи.

Чују се и гласови из баште оближњег кафића.

Уска уличица иза оронулих кућа обраслих жбуњем води до зграде општине.

Неколико војника КФОР-а стоји испред зграде са које се вијори косовска застава.

Ретко разговарају са мештанима.

Окупљени Срби спас од врућине траже под црвеним сунцобранима.

„Хеј, јел остајете", каже једна старија жена.

„Ту смо ми, а ви?", допире глас са друге стране.

Бодљикава жица је и даље ту.

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]