Јесмо ли преоптерећени бригом о сопственој менталној добробити

Како би ублажила учестале нападе панике, Ана Пајић је кренула на психотерапију, испробала медитацију, записивала мисли и пратила савете стручњака.

Међутим, уместо да јој живот буде лакши и једноставнији, приметила је да све више размишља како се осећа - готово опсесивно.

„Сваки пут када бих осетила узнемиреност, одмах бих анализирала зашто се тако осећам, шта то значи, како да то поправим?

„Понекад бих ухватила себе како седим с пријатељима и уместо да уживам, размишљам јесам ли превише напета, враћа ли ми се анксиозност, радим ли довољно на себи”, прича Ана.

Брига о менталном здрављу и борба са стресом у свакодневном животу, важне су за добробит сваког појединца, упозорава Светска здравствена организација.

Међутим, није свима доступна квалитетна психолошка помоћ.

Млади у Србији не сматрају да им је стручна помоћ за проблеме са менталним здрављем доступна, наводи се у Алтернативном извештају о њиховом положају и потребама у Србији за 2025. Кровне организације младих Србије.

Анкета на платформи „Здраво двадесете" указује да се чак четвртина двадесетогодишњака у Србији који су учествовали у овом истраживању, већином девојака, бори са депресијом и анксиозношћу.

Хештег #МенталХеалтх (ментално здравље) на ТикТоку је глобално употребљен више од 28 милиона пута.

„Многи се данас боре са психичким проблемима и чини се да их је у савременом друштву све више, упркос нашој сталној изложености култу срец́е, терапијској индустрији, литератури за самопомоц́, праксама и техникама благостања и сличним садржајима”, каже Дино Манзони, психолог са Института за медицину и друштвене науке ЗРЦ САЗУ у Љубљани.

Људи се често окрећу лако допступној популарној психологији, додаје он.

Популарна психологија је термин који се користи за описивање популаризације психолошких теорија и концепата.

Све присутније су књиге о самопомоц́и, савети у часописима, на друштвеним мрежама и у ТВ емисијама, али овај сдржај често нема чврсто утемељење у науци.

„Изложени смо идеји да морамо да будемо срећни по сваку цену и зато долази до психологизације свих друштвених проблема, где су појединци сами одговорни за срец́у и успех без обзира на спољашње околности”, објашњава Манзони за ББЦ на српском.

Друштвене мреже и токсична позитивност

„Ових пет савета ће вам помоћи да се изборите са анксиозношћу", „Да ли имате АДХД, у овом видеу ћете сазнати" - снимци са оваквим порукама су се појављивали у сваком ћошку интернета, а Ана их је стално гледала.

„У једном моменту сам мислила да имам све могуће психичке проблеме”, присећа се.

Често је бележила и све што би је у току дана узнемирило и обраћала се ChatGPT-ију, четботу који користи вештачку интелигенцију да би одговарао на питања.

Друштвене мреже су преплављене садржајем о менталном здрављу, дијагностичким критеријумима и контролним листама симптома, указује психолог Манзони.

Алгоритми обично промовишу садржај који корисници најчешц́е гледају, што често значи да су бомбардовани са све више сличних порука и видео снимака.

„То може довести до лаичке самодијагнозе и, последично, до прекомерне медикализације нежељених емоционалних стања”, уверен је Манзони.

Медикализација је пракса којом животни процеси постају постају предмет медицинског проучавања, дијагностике или терапије.

Тако се често срећу људи који, док су тужни, за себе кажу да су у депресији или анксиозни, ако су узнемирени.

Али не прихватају само лаици све ове методе и савете.

Америчке књиге, попут Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремец́аје, „често су критиковани због сталног проширења дијагностичких критеријума како би уврстили све више различитих психолошких стања”, каже Манзони.

„То значи да се психофармаколошки третман често препоручује ширем кругу људи, што доводи до повец́ане употребе лекова чак и за проблеме који се могу решити на друге начине”, каже Манзони.

Ану је плашило што све време није добро расположена.

„Нисам прихватала негативне емоције, упала сам у вртлог токсичне позитивности”, каже ова црнокоса девојка.

Токсична позитивност је инсистирање на срећи без обзира на животне околности и очекивања да се потискују негативне емоције и искуства.

Блокирање или игнорисање „негативних" емоција може да има штетне последице по здравље, рекао је Антонио Роделар, специјалиста за поремећаје анксиозности и клиничку хипнозу, за ББЦ.

„Палета емоција обухвата оне нерегулисане, као што су туга, незадовољство, бес, анксиозност или завист.

„Ми то не можемо да игноришемо као људска бића, имамо распон емоција које имају функцију и дају нам информацију шта се дешава у окружењу и нашем телу", објашњава он.

Зашто не можемо без популарне психологије

У прошлости су религија и филозофија биле главне науке за разумевање људске природе.

Међутим, како се наука развијала, психологија је заузела место као рационално објашњење унутрашњих сукоба и људских потреба.

Популарна психологија се појавила у другој половини 20. века и то има везе са губљењем неких универзалних правила - да не постоје вредности које су унапред дате, каже Александар Прица, докторанд на Филозофском факултету у Београду.

Самим тим, човек почиње све више да се бави собом, док са друге стране имамо снажан утицај капитализма и индивидуализма који носе идеју да је „сваки човек мали универзум", објашњава он.

Тако психологија из „стручних и научних оквира прелази у популарнији облик, где постаје нека врста тренда".

Индустрија страха

Ана је много новца трошила у књижарама, на курсеве и часове јоге.

„Апликације за медитацију, суплементи за смирење, књиге о самопомоћи, све се рекламира на начин који подстиче осећај да је са нама нешто суштински погрешно и да морамо непрестано радити на себи", каже она.

Индустрија менталног здравља и добробити процењена је на више стотина милијарди евра, а до 2027, верује се да ће достићи тржишну вредност од око 28 милијарди евра, подаци су непрофитне организације Глобал Wеллнесс института.

Тржиште нас привлачи бројним производима и услугама које обец́авају да ц́е максимално повец́ати срец́у и здравље и ојачати идеју да сви имамо право на срец́у, објашњава Манзони.

„Са друге стране, терапеутска индустрија и култура нуде душевни мир", додаје.

Савремено друштво ствара парадокс: упркос сталним порукама о важности благостања и срец́е, психолошка патња се не смањује, вец́ се често продубљује, јер стандарди срец́е и перцепција здравља постају терет уместо да доносе олакшање, објашњава он.

'Не морамо увек да радимо на себи'

Ана већ неколико месеци покушава да живи опуштеније.

„Много енергије ми је одлазило на самоанализу, не морам да будем савршена у свему", објашњава.

Сада се труди да док шета, иде у теретану или седи са пријатељима „мање размишља", а више примећује ствари око ње.

„Не морате увек да радите на себи, вашим везама или каријери, дозволите себи да једноставно не радите ништа, што није лако у савременом друштву.

„Ако имате довољно срец́е, можда ц́ете моц́и да се изгубите на неко време у активностима које волите, али без потребе за крајњим циљем или наградом", закључује психолог Манзони.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]