Европска унија и Западни Балкан: Босна и Херцеговина добила статус кандидата, шта то значи за грађане, шта за Сарајево, а шта за Брисел

Шест година пошто је Босна и Херцеговина (БиХ) предала захтев за чланство, европски комесар за проширење Оливер Вархељи потврдио је да је Европска комисија препоручила да им се додели статус кандидата.

Уз поруку да Европа испуњава обећања, Вархељи је саопштио да је отварање врата за БиХ прекретница у политици проширења ЕУ.

„Пут у ЕУ је отворен.

„Имамо велике наде и очекивања да ће 14 кључних приоритета бити испуњено на добробит грађана", истакао је Вархељи.

Од политичара у Сарајеву очекује се да испуне, не тако кратак списак, од 14 приоритета и реформи које се односе на демократију и владавину права и о њима нема преговора.

„БиХ их мора испунити све пре него што буде у могућности отворити преговоре", истакао је претходно европски комесар за проширење, преноси Ослобођење.

Шта вест значи за грађане?

За грађане БиХ кандидатски статус порука да ЕУ није у потпуности заборавила на њих, каже политички аналитичар Ади Ћеримагић.

„Међутим, ова одлука неће створити еуфорију или велика очекивања.

„Грађани виде да ни Црна Гора и Србија, које преговарају већ 10 односно осам година, нису близу чланства у ЕУ", каже аналитичар Иницијативе за европску стабилност.

„Штавише, данас се чини даље него пре 10 година. И ту је кривица и ЕУ", напомиње он за ББЦ на српском.

Шта значи за власти у Сарајеву?

Министарка спољних послова БиХ Бисера Турковић истакла је да је ово историјски корак њене земље ка ЕУ.

„Свима сам говорила да је за нас тај пут много више од самог испуњавања услова, реформи, политичких и техничких критеријума.

„Европски пут је нешто што све уједињује све грађане БиХ у нади за боље сутра, написала је Турковић на Фејсбуку.

Када је најављено да ће БиХ добити овај статус, председник Републике Српске Милорад Додик захвалио се на Твитеру Вархељију на ангажовању, али и изразио „и сумњу да овaква БиХ с међународном управом и ОХР може оствaрити било какав напредак".

ОХР је Канцеларија високог представника међународне заједнице који у име Уједињених нација надгледа и координира спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у Босни и Херцеговини.

За власти у Сарајеву одлука о статусу кандидата је на неки начин исправка дугогодишње погрешно вођене ЕУ политике, каже Ади Ћеримагић.

ЕУ прво БиХ није допустила годинама да преда захтев за чланство, подсећа он.

„Kада коначно јесу, Kомисија је одлучила 2019. да охлади и оно мало наде кроз мишљење које није укључило референцу на кандидатски статус.

„У исто време, ова одлука је позив да нове власти схвате озбиљно пут до отварања преговора о чланству, и као и Скеверна Македонија или Албанија, ураде и више од онога што је потребно", каже аналитичар.

Босна и Херцеговина је Споразум о стабилизацији и придруживању потписала 2008, али је на њеном путу евроинтеграција било доста препрека.

Захтев за чланство први пут је предала 2016, а убрзо је добила сет од неколико хиљада питања на која треба дати одговор - што се није догодило.

Европски званичници говорили су да је БиХ најдаље на Западном Балкану, када је реч о европским интеграцијама.

Крвави рат на подручју БиХ, током распада Југославије, окончан је 1995. године Дејтонским споразумом.

Земља је тада подељена на два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску, а због компликованог политичког система и извршне власти и на кантоналним нивоима често се налази у политичкој пат позицији.

Прочитајте и ове приче о 30 година рата у Босни и Херцеговини:

Како је раније Ћеримагић изјавио, последње 23 године ЕУ кандидатски статус додељује земљама које у су у највећем броју биле врло далеко од стандарда и чланства и то је, по правилу, била политичка порука тој земљи или њеним политичарима.

„Тако је Турска, која је прва добила кандидатски статус, добила у тренутку када је на снази имала смртну казну, Хрватска је добила без да је испоручила све оптужене за ратне злочине, а Србија као политичку подршку тадашњем председнику Борису Тадићу у покушају да буде поновно изабран за председника Србије", рекао је Ћеримагић за Буку.

Турска има статус кандидата, али и суштински стопиране преговоре.

Шта ово значи за Брисел?

За Брисел је ова одлука минимум што је могла урадити у промењеној геополитичкој ситуацији, каже Ћеримагић за ББЦ.

Тиме се, сматра, покушава исправити дугогодишња погрешна политика према БиХ.

„Међутим, да би Брисел повратио веродостојност и утицај у БиХ, њена политика у региону ће се морати ревитализирати.

„ЕУ мора одговорити који је то циљ коме оне земље које се реформишу иду и омогућити тим земљама да дођу до тог циља у разумном времену", оцењује Ћеримагић.

Србија је последњу шансу за приступање Унији имала 2018, када је Европска унија донела стратегију проширења на Западном Балкану.

У њој је јасно био наведен циљ да Србија и Црна Гора до чланства дођу 2025.

Тај датум више пута је одлаган.

Пошто је 2012. постала земља кандидат, као датум уласка у ЕУ помињала се 2014, а затим и 2016.

Наредно велико обећање дао је 2014. председник Србије Александар Вучић, тада на функцији премијера, рекавши да ће Србија ући у Унију 2020.

Ипак, када је 2020. и стигла, Вучић је овај рок померио - за 2025.

„ЕУ дубоко жали због назадовања Србије у погледу санкција Русији"

Међутим, ту годину више нико не помиње ни у Београду, ни у Бриселу.

Одлуку о давању статуса кандидата Босни и Херцеговини, Савет министара ЕУ објавио је у ширим закључцима о Западном Балкану, и први пут о Молдавији, Украјини и Грузији које су од летос на европском путу.

У делу о Србији истакнуто је да поздрављају укупни напредак према ЕУ, са 22 отворена поглавља од 35 укупно и два поглавља досад затворена.

У контексту рата у Украјини, додаје се да, „ЕУ дубоко жали због назадовања Србије у усклађености са заједничком европском спољном политиком, посебно у односу на санкције против Русије и Белорусије, као и због спољнополитичких активности које су у супротности са заједничким приступом ЕУ".

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]