Европска унија и проширење: Незадовољство лидера земаља Западног Балкана - „бар у дневној соби да будемо заједно"

Ни најновији Самит Европске уније (ЕУ) није донео ништа ново земљама Западног Балкана, иако је било неких наговештаја да би и овај део Европе, после зеленог светла Украјини и Молдавији за приступање европском блоку, могао да добије бар нешто.

Али то нешто је опет било ништа.

Невесела лица лидера земаља Западног Балкана после разговора са челницима ЕУ, преточена су и у горке речи, а посебно су били незадовољни премијери Албаније и Северне Македоније, чије земље већ 18 година чекају на отпочињање преговора.

„Забрињавајуће је да чак ни пандемија и трагични рат који се може претворити у светски, нису довели до уједињења.

„Нема проблема ако смо на различитим спратовима, али бар у дневној соби треба да будемо заједно", нагласио је Еди Рама, албански премијер.

Премијер Северне Македоније Димитар Ковачевски изразио је незадовољство досадашњом динамиком евроинтеграција, тражећи гаранције да Бугарска, као главни кочничар, због спора око историје и језика, неће постављати нове услове.

Много више разлога за задовољство имају Украјина и Молдавија којима је одобрен статус кандидата за чланство ЕУ.

Ипак, пред обе земље је још дугачак пут да би и формално постале чланице Уније.

Грузија, која је такође аплицирала, мораће да чека.

Уочи самита, Енди Хоџај са британског Универзитета у Ворвику рекао је за ББЦ на српском да „не очекује да ће ЕУ показати истинску посвећеност и дати датум када ЕУ заправо планира да се прошири на Западни Балкан".

„Ова дискусија о томе када и да ли ЕУ планира да се прошири требало би то да разјасни и то што пре како би се понудио јасан пут за регион", каже Хоџај, правни стручњак за проширење ЕУ.

Неке од идеја су да тај дуги процес буде у фазама како би земље могле да добијају финансијске подстицаје и пре него што постану чланице.

Шта је још рекао Рама?

Албански премијер је био најоштрији и најсликовитији.

Разочаран је, каже, односом Уније према евроинтеграцијама региона, наводећи да није само Бугарска проблем, већ то што се „ЕУ уморила од проширења".

„Осећам се добро што сам у Бриселу као Европљанин, али и лоше јер још не можемо да будемо ту као пуноправни Европљани него као гости у подељеној кући", рекао је Рама.

Посебно је говорио о Бугарској и њеној блокади пута за Северну Македонију.

„Од једне заједничке визије и заједнице, ЕУ је постала инструмент за појединачне чланице да стопирају нешто.

„Прича са Бугарском је срамота. Једна држава намеће нешто своје, а осталих 26 не могу да ураде ништа о томе. Има доста навода да је (председник Русије Владимир) Путин болестан, али не могу да кажем да ова кућа овде делује здраво", навео је Рама.

Он је апеловао на лидере ЕУ да „не убијају веру" Албанаца у европску будућност, наводећи да ће његова земља остати на европском путу у уверењу да ће постати део ЕУ.

Рама је изразио жаљење и што ЕУ још није либерализовала визни режим за грађане Косова.

„Грађани Косова су у време диктатуре у Југославији могли слободно да се крећу. Откад су ослобођени, њихови ослободиоци их држе као таоце", рекао је Рама.

Албански премијер је поновио да ЕУ треба да има разумевања за Србију и да није добро да захтева од Београда да се придружи свим санкцијама које је увела Русији.

Рама је рекао и да је у Србији „реалност потпуно другачија" и да је на састанку са европским лидерима „покушао да објасни" да 80 одсто грађана Србије подржава руског председника Путина.

Шта је рекао Вучић?

Александар Вучић, председник Србије, рекао је да се на њега врши велики притисак због руске инвазије на Украјину, јер Србија није увела санкције Москви.

На заједничкој конференцији са Рамом и Ковачевским, поручио је да верује да су Северна Македонија и Албанија, које је назвао „пријатељима" заслужиле да почну процес преговора.

„То није само формални захтев, већ нешто што је неопходно, јер су обе земље испуниле све захтеве", додао је Вучић.

Навео је да је од 24. фебруара када је почела руска инвазија на Украјину у европским медијима објављено 2.629 чланака који наводе да Србија угрожава цео регион Западног Балкана, да угрожава суверенитет Босне и Херцеговине и Косова.

„Нисам овде да правдам нашу позицију, јер мене као председника обавезују закључци нашег Савета за националну безбедност. Морамо да водимо рачуна о нашем националном интересу", поручио је Вучић.

Негирао је и да је иницијатива Отворени Балкан - сарадња Србије, Албаније и Северне Македоније - била идеја мађарског премијера Виктора Орбана или руског председника Владимира Путина.

„То је била идеја нас тројице (лидера Србије, Албаније и Северне Македоније), желели смо да водимо рачуна о нашем региону", истакао је Вучић.

Шта је рекао Ковачевски?

Затражио је гаранције да Бугарска више неће износити нове услове када је реч о Северној Македонији и њеним европским интеграцијама.

„Бугарска је одлучила да се врати у прошлост и блокира отпочињање преговора. Време је да ЕУ испуни обећања пре него што да нова", додао је.

Рекао је и да „историјска питања не могу бити услов преговарања".

„Таква условљавања су неприхватљива за мене и за наш народ. Увек стављамо стратешке интересе земље на прво место.

„Северна Македонија, Албанија и Србија ће у међувремену наставити да европеизују своја друштва и шире сарадњу кроз иницијативу 'Отворени Балкан' која није и не сме да буде замена за чланство у ЕУ", поручио је Ковачевски.

Славље у Украјини и Молдавији

Украјина и Молдавија добиле су статус кандидата за чланство у ЕУ, потврдио је Шарл Мишел, председник Европског савета.

Он је то назвао „историјским тренутком".

Није јасно када би преговори о приступању могли да почну, али је председница Европске комисије Урсула фон ден Лајен рекла да ће процес бити „заснован на заслугама" и да ће бити урађен према правилима.

Комисија би требало да изврши преглед урађеног крајем 2022. године.

Чекајући позитивне вести, испред седишта ЕУ у Бриселу окупила се група Украјинаца, машући националним и заставама ЕУ.

„Ово је победа. Чекали смо ово 120 дана. И 30 година", рекао је украјински председник Владимир Зеленски на каналу Телеграм после одлуке челника ЕУ.

Фон дер Лајен, обучена у жути сако и плаву кошуљу - боје украјинске заставе, рекла је раније да су Украјинци показали да су „спремни да умру" за европску перспективу.

„Ми желимо да живе са нама у европском сну", рекла је она.

Додала је да је Украјина показала „тежњу и решеност да живи у складу са европским вредностима и стандардима".

Али то је под условом да Украјина осигура поштовање међународног права.

Осим Украјине, статус кандидата добила је и Молдавија, док је Грузија, још једна бивша совјетска република, остављена у европској чекаоници.

Молдавија и Грузија поднеле су захтеве за чланство убрзо пошто је Русија напала Украјину, забринуте да би као некадашње чланице Совјетског Савеза могле да буду следеће на удару.

Уочи европског самита, у центру Тбилисија одржан је велики скуп подршке европској будућности Грузије.

Десетине хиљада људи са заставама Грузије и ЕУ испуниле су у 20. јуна трг испред зграде парламента у центру грузијске престонице, а многи су носили заставе ЕУ и транспаренте на којима је писало на енглеском: „Ми смо Европа".

Ипак, Грузија није добила статус кандидата, али је препозната као „потенцијална чланица" и добиће статус кандидата када „реши преостале захтеве ЕУ", написао је Шарл Мишел на Твитеру.

„Молдавија је заиста на европском путу, прореформском и антикорупцијском", рекла је у Бриселу председница Европске комисије.

Енди Хоџај каже за ББЦ да добијање статуса кандидата за Украјину и Молдавију види као „симболични гест" на путу као ЕУ, а да их суштинске реформе у владавини права и борба против корупције тек очекују када се рат заврши.

„Међутим, дати тај статус овим земљама и превидети Косово и Босну и Херцеговину не би било у реду.

„Ако ЕУ заиста жели да се понаша стратешки, онда је статус кандидата за ЕУ за Косово и Босну и Херцеговину у светлу геополитичких дешавања у Европи од стратешког значаја", наводи он у писаном одговору за ББЦ на српском.

Шта је било на столу?

Украјини и Молдавији одобрен је статус кандидата, што не мора много суштински да значи, а земљама Западног Балкана засад неодређена „политичка заједница" као ново име за чекаоницу.

Шеф Европског савета Шарл Мишел је у мају пре доласка у Србију позвао на стварање „Европске геополитичке заједнице".

Претходно је сличан предлог имао и француски председник Емануел Макрон да се створи својеврсна Европска политичка заједница како би се сарадња са суседним земљама Европе проширила изван процеса придруживања који је у тешкоћама.

„Предлог Макрона и Мишела да се створи политичка заједница, која би могла да укључи шест држава Западног Балкана и партнере са истока, посебно Украјину, Молдавију и Грузију, представља мач са две оштрице и није од помоћи за процес проширења - барем за позицију Западног Балкана", каже Енди Хоџај за ББЦ на српском.

Како каже, већина балканских држава већ је предузела бројне реформe да усклади домаће законе и политике, као и да су се ангажовале у низу споразума који су такође били политички скупи под претпоставком да постану део Европске уније, а не друге врсте заједнице коју нуде Макрон и Мишел.

„Конкретно, Србија и Косово су се ангажовали у дијалогу како би решили билатералне проблеме са условима за улазак у ЕУ и то је био главни мотивациони фактор и подстицај.

„Идеја о придруживању политичкој или геополитичкој заједници, учиниће да дијалог буде још изазовнији", истиче Хоџај, стручњак за правна питања проширења ЕУ.

После паузе у преговорима, Београд и Приштина су 21. јуна постигли споразум о енергетици, о чему је известио специјални известилац ЕУ Мирослав Лајчак.

Из Брисела већ неко време стижу многе охрабрујуће поруке, али са мало конкретних одлука.

„Западни Балкан је стратешки приоритет за ЕУ, више него икад", написао је на Твитеру председник Европског савета Шарл Мишел.

Виола фон Kрамон-Таубадел, известитељка Европског парламента за Западни Балкан, изјавила је да би, уколико Украјина и Молдавија добију статус кандидата за чланство у ЕУ, и земље Западног Балкана требало да добију нешто, преноси Радио слободна Европа.

Она је навела да „враћање кредибилитета" подразумева статус кандидата БиХ за чланство у ЕУ, отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом и визна либерализација за Kосово.

Сличног става је и Енди Хоџај.

„И Северна Македонија и Албанија су испуниле услове за отварање преговора о придруживању и Бугарска их је неправедно блокирала - али то говори да државе чланице ЕУ заправо немају консензус о томе шта је политика проширења ЕУ.

„Она је с једне стране постала превише политизована и државе чланице је користе за унутрашњу политику, а претерано техничка је, с друге стране, из угла Комисије", каже Хоџај.

Он сматра да би једноставније било да се Комисија бави техничким детаљима све док држава кандидат не буде спремна да разговара о Уговору за приступање, уместо садашње обавезе да све државе чланице једногласно подрже сваки ступањ или да га блокирају.

„Није од помоћи да се све државе чланице једногласно сложе у свакој фази процеса проширења ЕУ.

„Стога би откључавање процеса приступања дало стварну поруку да је Западни Балкан стратешки приоритет - чиме би се ускладиле речи и дела", наводи стручњак за ЕУ.

Шта није било на столу?

Уочи самита се помињало да ће Србија можда отворити трећу групу поглавља - кластер од осам преговарачких целина, али то се неће десити, саопштила је прошле седмице министарка Србије за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

„Што се нас тиче ми смо потпуно спремни за отварање кластера 3 - конкурентност и инклузивни раст, међутим, јасно је било да нећемо отворити кластер у јуну управо због неусклађивања са режимом рестриктивних мера.

„Нисам баш оптимиста ни што се тиче других, али има времена до краја године, чека нас много изазова - енергетска, прехрамбена и свака друга криза коју морамо заједно да решавамо и зато је важно да Србија чврсто буде на европском путу", поручила је Јоксимовић за РТС.

У неотвореној групи преговарачких поглавља су информационо друштво и медији, опорезивање, економска и монетарна политика, социјална политика и запошљавање, предузетништво и индустријска политика, наука и истраживање, образовање и култура и царинска унија.

Србија је досад отворила два, од шест кластера укупно, али није се прикључила већем делу санкција које је Европска унија увела Русији због рата у Украјини.

Увођење санкција Русији за Србију у овом тренутку може бити питање свих питања, оценио је раније Владимир Међак из Европског покрета у Србији за ББЦ.

Докле је која земља Западног Балкана стигла?

Од балканских земаља, Црна Гора и Србија имају „статус кандидата" и отвориле су бројна преговарачка поглавља.

Статус кандидата Црна Гора је добила 2010. године - Србија 2012. - али и даље није део Уније, иако од земаља Западног Балкана за то има највећу подршку земаља чланица.

Као један од могућих датума када би Црна Гора могла да буде спремна за ЕУ помиње се 2025. година, а за цео Западни Балкан 2033.

Да би постале чланице ЕУ, државе би требало да испуне бројна правила и стандарде из 35 преговарачких поглавља, што није једноставан процес.

А често се јаве и додатни изазови, попут Бугарске, која је као чланица ЕУ, блокирала Северну Македонију на путу ка ЕУ због неслагања око историје и језика.

Годинама је њихове европске интеграције блокирао спор са Грчком око имена државе.

Пошто Албанијаза бриселску администрацију иде у пакету са Северном Македонијом, обе државе и даље чекају отварање преговора, иако већ годинама имају статус кандидата.

Пета европска држава која има статус кандидата, али и суштински стопиране преговоре јесте Турска.

Тај статус је и даље циљ Босне и Херцеговине која се води као потенцијални кандидат.

Босна и Херцеговина захтев за чланство први пут је предала 2016, а убрзо је добила сет од неколико хиљада питања на која треба дати одговор - што се још није догодило.

И све док не буде могла да успешно одговори на питања из упитника Европске комисије, БиХ ће остати само потенцијални кандидат.

Слично удаљено од Брисела и географски и политички је и Косово, које не признају неке од чланица ЕУ.

Грађани Косова већ годинама чекају када ће без виза моћи да уђу у земље Шенгена.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]