Рат у Украјини: Зашто Украјина жели да се придружи ЕУ

Украјина се нада да ће постати званични кандидат за чланство у ЕУ већ у јуну.

У понедељак 18. априла, председник Зеленски предао је попуњен упитник шефу украјинске делегације у Европској унији Матију Масикасу, описавши то као „званични корак Украјине на путу до ЕУ".

„Наш народ се одавно ментално осећа као део Европе", изјавио је Зеленски.

Али Украјина се често представља као земља која се у историји колебала између жеље за јачом интеграцијом са Западном Европом и останка у руској орбити.

Зашто онда Зеленски жели да она постане део ЕУ?

'Модерна' Украјина

„Народ Украјине је уједињен око овог циља - да се осећа равноправним, да се осећа делом Европе, да се осећа делом Европске уније", рекао је Зеленски.

Добијање формалног статуса кандидата за ЕУ отворило би „неприкосновене прилике" за обнову и модернизацију Украјине после рата, додао је он.

„Преговарамо са земљама на билатералном плану и са међународним финансијским институцијама да подрже програм обнове наше земље."

Додао је да ће укључити глобалне компаније колико год је то могуће.

„Али нас превасходно занима стварање радних места и додате вредности у Украјини."

Према Европском парламенту, ЕУ чини више од 40 одсто међународне трговине Украјине.

Али они имају много више блиских веза.

Украјинским држављанима дозвољено је да улазе у ЕУ без подношење захтева за визу од 2017. године.

Од 2015. године, више од 11.500 украјинских студената учествовало је у програму студентске размене Европске уније Еразмус.

Помоћ Европске уније Украјини поприма још неколико облика, од директне подршке малим и средњим предузећима, новца за прелазак на зелену енергију и економске помоћи за ублажавање последица пандемије.

Политичке везе и слободна трговина између Украјине и ЕУ дефинисане су у споразуму Европске уније и Украјине о придруживању, који је успоставио правила сарадње у областима као што су енергетика, саобраћај и образовање.

Он од Украјине тражи и да спроведе реформе и поштује демократске принципе, људска права и владавину закона.

Споразум је првобитно одбила про-руска влада бившег украјинског председника Виктора Јануковича, што је била одлука која је довела до масовних протеста 2014. године и завршила се свргавањем лидера, који је потом побегао у Москву.

Између Русије и Запада

Напетости у Украјини по питању односа са Русијом и Западом видљиве су много година.

Украјина је стекла независност после пада Совјетског Савеза 1991. године.

Корени Европске уније сежу све до Римског уговора из 1957. године када је блок (који се тада звао Европска економска заједница) имао шест чланица.

До 1993. године, он се проширио на 12 земаља (Велика Британија била је међу потписницима првобитног Мастришког уговора, али је у међувремену напустила ЕУ).

Аустрија, Финска и Шведска придружиле су се 1995. године, а њено највеће проширење десило се 2004. године и подразумевало је балтичке државе и неколико источноевропских земаља.

Последњи таласи проширења били су 2007. године (Бугарска и Румунија) и 2013. године (Хрватска), када се чланство у ЕУ проширило још више на исток.

Украјина се нашла на радару ЕУ посебно након 2004. године, када је низ масовних протеста познатих као Наранџаста револуција довео до промене владе после тврдње о масовној крађи избора.

Нова администрација била је изразито више про-европски настројена од оне свргнуте с власти.

„Украјина је европска демократска земља", изјавио је председник Виктор Јушченко, победник избора 2004. године.

Али он је изгубио на изборима 2010. године од Јануковича, који је желео да успостави тешње везе са Русијом.

Јануковичево одбијање споразума којим се стварају ближе везе са ЕУ довело је до масовних протеста и окупације кијевског трга Мајдан (Независност), отпочевши талас грађанских немира који су постали познати као Еуромајдан.

Након што је Јанукович свргнут са власти и побегао у Москву, Русија је извршила одмазду заузимањем украјинског полуострва Крим и подршком сепаратистичким групама у Источној Украјини.

Тако је дошло до отцепљивања две регије познате као самопроглашене републике Доњецк и Луганск.

То су високо индустријализоване области које су се налазиле у средишту рударске и железарске индустрије у Украјини.

Оне су задржале блиске везе са Русијом зато што су током историје многи радници који су долазили да попуне радна места у тим индустријама били грађани који говоре руски а потицали из свих делова Совјетског Савеза.

Руска инвазија

Зеленски каже да је руска инвазија на Украјину 24. фебруара само учврстила подршку даљој интеграцији са ЕУ, уместо да је наруши.

Он је рекао да је придруживање Украјине блоку „саставни део" његове „стратешке визије" за будућност земље.

Лидери ЕУ изразили су подршку украјинским амбицијама.

Али они се нису обавезали ни на какав временски распоред, а експерти су изразили скепсу према убрзавању процеса - за који су обично потребне читаве године да би се довршио.

Уз то, Албанија, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска већ су земље са статусом кандидата.

Украјина, Грузија и Молдавија поднеле су захтеве за кандидатуру после руске инвазије.

Зеленски је признао да је свака земља која се учланила у ЕУ прошла кроз исти поступак као и Украјина, али „њима су биле потребне године" да попуне упитник.

„Ми смо га попунили за нешто више од недељу дана. Убрзо ћемо доставити други део одговора. А надамо се да ће реакција Европе на то бити брза."

Шеф кабинета украјинског председника Андреј Јермак изјавио је да се званичници у његовој земљи надају да би статус могао да буде одобрен након заседања Европског савета у јуну, додајући да би преговори „требало да се одрже по убрзаном поступку."

Погледајте шта је рекао председник Украјине за ББЦ

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]