Украјина и Русија: Опсада Маријупоља - ко контролише „срце рата“ у Украјини

Град Маријупољ, кључна лука на Азовском мору, већ седам недеља налази се у средишту жестоких борби између руских и украјинских трупа.

Украјински председник Владимир Зеленски назвао га је „срцем овог рата".

Украјинске трупе су покушале да се пробију кроз опсаду града, али без успеха.

Шта се, дакле, дешава у опкољеном граду, у ком се говори да се још налази 100.000 становника и 1.500 украјинских војника?

Пре рата

Пре рата, Маријупољ је имао око пола милиона становника.

Била је то живахна лука и индустријски центар.

Упркос његовој близини областима које под контролом држе про-руски сепаратисти, Маријупољ је гранатиран 2015. током најгоре фазе борби у источној Украјини.

Град је успео да се опорави и примао је много страних инвестиција.

Али његов економски опоравак нагло је стао са руском инвазијом 24. фебруара.

Кључна руска мета

Град је постао кључна мета за руске трупе - тачка на мапи која би, ако се заузме, створила копнени коридор између области под контролом проруских сепаратиста на истоку Украјине и кримског полуострва на југу.

Крим, део Украјине, Русија је анектирала 2014. године.

Напади на породилиште и позориште

У почетку рата, слике бомбардованог породилишта и, касније, уништеног позоришта у које су се склониле стотине цивила, постале су неке од најупечатљивијих илустрација хуманитарне кризе коју је изазвала инвазија.

Русија већ неко време говори да је Маријупољ „скоро" под њеном контролом.

Лидер једног од отцепљених региона у источној Украјини чак је именовао новог градоначелника.

Он је бивши проруски локални одборник, али још није преузео дужност.

Украјинци тврде да град, иако опкољен и под делимичном контролом руских трупа, још није до краја заузет.

Његове кључне области, као што су лука и велико индустријско постројење - челичана Азовстал - и даље су под контролом украјинских снага.

Доказано је да је то истина непрестаним борбама и руским гранатирањем Маријупоља.

Али има знакова да је украјинским трупама све теже да бране град.

Аустријски војни стручњак Том Купер каже да су руски маринци успели да заузму делове луке.

„То значи да украјински контингент сада мора да се брани са три стране, уместо само са једне."

Купер сматра да је овај руски продор повезан са именовањем новог руског команданта, генерала Александра Дворникова, који је водио операције у Сирији.

Напад на Маријупољ заиста изгледа као да је преузет из руске тактике примењиване у Сирији.

Ту су и немилосрдно бомбардовање цивилних области, као и оптужбе градоначелника Маријупоља да Русија напада хемијским оружјем.

Украјински војници, маринци и локална полиција који се боре против руског продора 11. априла су пријавили да су Руси употребили „непознату отровну супстанцу".

Они су рекли да су тројица украјинских војника искусила симптоме тровања: потешкоће са дисањем, суве очи и грло, и повишени крвни притисак.

Министарство одбране Украјине рекло је да проверава да ли је употребљено хемијско оружје.

Али оно је рекло и да је могуће да су војници искусили последице коришћења фосфорне бомбе.

Западне обавештајне службе потврдиле су да постоје докази да је Русија током овог рата користила забрањене фосфорне бомбе.

Русија је одбацила оптужбе за напад хемијским оружјем.

Ко брани Маријупољ?

Украјинске снаге које бране град састоје се од батаљона Азов, чији су припадници назначени као екстремно десничарски, а Русија их зове „есктремним националистима", дела Украјинске националне гарде и 36. бригаде украјинских маринаца.

Они постављају поруке на друштвеним мрежама у којима траже од остатка украјинске војске да пробију опсаду Маријупоља, говорећи да су бројчано надјачани од надолазећих руских снага један на према десет.

Они кажу да их напада 14.000 руских војника, док је украјинских војника остало мање од 1.500.

Портпарол Министарства одбране Русије Игор Конашенков изјавио је 15. априла да су оружане снаге Русије заузеле су фабрику Иљич у Маријупољу.

„У граду Маријупољу, руске трупе и јединице народне милиције Доњецке Народне Републике потпуно су ослободиле железару Иљич од украјинских националиста", рекао је Конашенков, пренела је руска Известија.

Џастин Крамп, извршни директор обавештајне консултантске компаније Сибилајн и ветеран британске војске, у изјави за ББЦ 15. априла описао је ситуацију у Маријупољу „ужасна хуманитарна трагедија" са „ужасним сценама разарања", какве нису виђене од Другог светског рата.

Борбе ће бити, каже он, неко време, посебно усредсређене на челичану Азовстал - источно од центра града.

„Тамо има много бункера из совјетског доба, то је индустријски терен, украјинске снаге, међу којима и Азов батаљон, дуго су га припремале за одбрану.

Припадници Азов батаљона су веома важни за одбрану. Они су мета за Русе јер су део деснице у Украјини".

„Биће веома тешко да их Руси извуку јер се они неће предати", каже Крамп.

Крамп каже да је око половина укупних руских снага првобитно распоређених у Украјини сада на југоистоку, док се већи део остатка спрема да се тамо пребаци, а придружују им се и проруски сепаратисти из отцепљених узкрајинских региона Доњецка и Луганска.

„Мислим да су под притиском Путина да дају резултате до прве недеље маја и параде победе у Русији.

„А то укључује и наређење, колико разумем, да се уништи све што се не може до тада освојити. Видели сте и да је Кијев поново био мета.

„Дакле, све је то повезано и Русија вероватно постаје веома фрустрирана због спорог темпа операције".

Прича се да је 90 одсто Маријупоља уништено.

Украјинске власти процењују да је погинуло око 22.000 цивила.

Али то су грубе процене, зато што је Маријупољ одсечен од већег дела комуникације са спољним светом.

Већи део града нема струју, гас или воду, што значи да је много људи можда преминуло од дехидрације или је изгладнело до смрти, једнако као и страдало у бомбардовању или у уличним борбама зараћених страна.

'Понестаје нам хране'

Украјински војници који се боре у Маријупољу упутили су јавни позив у помоћ, рекавши да им понестаје хране и воде.

После тога, врховни командант оружаних снага Украјине, који се ретко оглашава у јавности, одговорио је на друштвеним мрежама.

Он је рекао да се контакт са опкољеним војницима одржава и да остатак украјинске војске ради „све што је могуће и немогуће" да им помогне.

Нагласио је и да о војним операцијама не треба расправљати у јавности.

Украјински председник Зеленски је недавно признао да Украјина просто нема довољно оружја да се пробије кроз опсаду.

„Нажалост, не добијамо довољно муниције да окончамо овај рат довољно брзо, да уништимо непријатеља који је дошао на нашу земљу", рекао је он у једном од редовних вечерњих обраћања.

Индиректно је прекорио стране силе зато што им не обезбеђују све врсте муниције које је Украјина тражила.

Неки цивили су у последњих неколико недеља успели да побегну из Маријупоља.

Али то је ризичан подухват, јер се на цивилне аутомобиле и пешаке који путују дуж договорених безбедних рута често отвара ватра.

За украјинске војнике који су остали у Маријупољу бекство би било још теже.

Алексеј Мелник, украјински војни стручњак, каже да чак и ако би се отворила мала рупа у опсади града, било би сувише ризично за хеликоптере да покушају спасавање украјинских војника, зато што би највероватније били оборени.

Русија тврди да је последњих недеља изнад опкољеног града оборено неколико украјинских хеликоптера.

Јесу ли извештаји тачни?

Украјински шеф генералштаба није коментарисао ове извештаје, а шеф локалне администрације рекао је за украјински ББЦ да он не може ни да их потврди ни да их демантује.

„Током рата, информације о губицима особља и опреме су државна тајна."

Истовремено, саветник Зеленског изјавио је раније да је неколико украјинских хеликоптера оборено док је покушавало да достави помоћ.

Алексеј Мелник каже да руски систем противваздушне одбране надзире небо изнад Маријупоља, чинећи сваки покушај продора веома опасним и да он има врло мале шансе за успех.

Он каже да је Маријупољ постао елеменат прекретнице у овом рату.

„То је кључни град за обе стране."

За Украјину је он симбол хероизма усред великих губитака војника и цивила, баш као и стратешки веома важна тачка.

Копнени коридор

„За Русију", каже Мелник, „потпуно заузимање Маријупоља коначно би пружило прилику да се похвали некаквим конкретним достигнућем у овом рату - створивши копнени коридор до Крима."

Постоје непотврђени и често опречни извештаји о томе како су се неки украјински маринци предали Русима.

Могу се чути и непотврђени извештаји о томе да су се неки маринци пробили до већег украјинског контингента у граду, што би могло да им помогне да дуже издрже у одбрани.

Иако изгледа да навелико бројчано надјачани украјински војници неће моћи још дуго да бране Маријупољ, неки украјински званичници као и многи Украјинци и даље се надају, а међу њима и Зеленски.

„Упркос свему, украјинско срце Маријупољ наставља да куца. Настављамо да се боримо. Ми смо јаки."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]