Украјина и Русија: Како изгледа живот у граду под опсадом

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Фернандо Дуарте
- Функција, ББЦ Светски сервис
Те ноћи у јулу 2019, све чему се Зухаир Ел Карат надао је да ће језива рутина којој су били изложени опстати, да ће немилосрдно гранатирање његовог града Идлиба од руских и сиријских владиних снага престати кад падне мрак.
„Често није било бомби током ноћи, тако да смо морали да искористимо сваку прилику коју имамо", рекао је Ел Карат, сиријски доктор, за ББЦ.
Његовој жени био је преко потребан царски рез да би родила Адема, њихово треће дете, друго рођено током грађанског рата у Сирији.
Сирија: „Без струје, без воде, без хране"

Аутор фотографије, Getty Images
У бици за контролу над покрајином Идлиб, која до дана данашњег остаје последње упориште побуњеника у сиријском грађанском рату, између 2019. и 2020. убијено је више од 1.600 цивила, према извештају Хјуман рајтс воча (ХРВ).
У том периоду у региону је расељено више од 1,4 милиона људи.
У подршци снагама сиријских власти, Русија је применила тактику која и данас може да се види током инвазије на Украјину.

Аутор фотографије, Zuhair el Karat
Градови као што је Харков и Маријупољ московске снаге су опколиле и изложиле нападима осмишљеним да ускрате цивилима и непријатељским борцима залихе и услуге.
„Био је то веома гадан рат", присећа се доктор Ел Карат.
Срећом, порођај његове жене протекао је у најбољем реду и она је родила двоје деце под опсадом Идлиба, али није било лако, објашњава он.
„Гађали су нас непрестано. Није било струје, није било воде, није било хране", присећа се доктор Ел Карат.
„Сада Русија ради исто Украјинцима."
Украјина: „Плашите се да ће следећа бомба пасти на вас"

Роман је тридесетдвогодишњи консултант продаје који живи у Харкову, једној од главних мета руске инвазије на Украјину.
Број жртава варира у огромној мери у зависности од тога да ли је извор Кијев или Москва.
Закључно са 7. мартом, Уједињене нације су забележиле 474 смрти цивила и 801 рањеног.
Али су упозориле и да се очекује да та бројка нарасте.
Говорећи за ББЦ преко порука на Воцапу, Роман каже да је било прилика кад су он и његова жена провели више од два дана кријући се у подруму зграде близу стана, сувише преплашени да изађу и оду у набавку.
„И даље имамо продавнице у којима људи могу да купе храну и воду, али морате да проведете два до четири сата у реду", каже Роман.
„Сувише је страшно чекати толико дуго кад непрестано чујете експлозије унаоколо. Плашите се да ће следећа бомба пасти на вас."

У лучком граду Маријупољу, који се нашао под баражном ватром руских граната, становници кажу испричали да немају струје нити снабдевање.
„Нема светла, нема грејања и нема воде пуна два дана, а једва нам је преостало нешто мало хране", рекао је ББЦ-јевом новинару Џоелу Гантеу 3. марта локални становник Максим, ИТ стручњак који се крије у стану деде и баке.
„Храна и лекови сада више не стижу у Маријупољ. Локалне власти су покушале да поделе хлеб и воду, али и они су нестали", каже он.
„Напунио сам каду водом пре него што је нестало воде. Остало нам је око пет литара."
Оскудица основних потрепштина још је једна претња по цивиле у местима под опсадом.
Доктор Ел Карат каже да лечење ратних рана ни у ком случају није била једина медицинска помоћ неопходна у Идлибу.
„Често смо виђали жене и децу са болестима које су изазвале лоша инфраструктура, као што су лишманијаза, хепатитис и неухрањеност", објашњава он.
Шта је опсадно ратовање?

Аутор фотографије, Getty Images
Опсадно ратовање је једна од најстаријих војних тактика из уџбеника.
Примењивано је миленијумима кроз историју.
Руси су се славно нашли на његовом удару током Другог светског рата - Лењинград (како се звао Санкт Петербург у време Совјетског Савеза) истрпео је готово 900 дана блокаде немачких и финских снага између 1941. и 1944, по цену, процењује се, 400.000 живота цивила.
Америчке трупе су 2004. користиле тактику опсаде током бомбардовања ирачког града Фалуџа, где је постојала побуна против америчког присуства у земљи.
Али најславнија опсада скоријих времена одиграла се још једном у Европи: између 1992. и 1996, Сарајево је било изложено најдужој опсади неког главног града у савременој историји.
Током рата у Југославији, главни град Босне и Херцеговине нашао се под опсадом снага босанских Срба, које су се служиле гранатама и снајперском ватром са околних брда у покушају да сломе вољу непријатељских војника и цивила.

Аутор фотографије, Getty Images
Глумица Ведрана Сексан имала је 16 година кад је отпочела опсада и добро се сећа страха и патњи које је она са собом донела.
„Била је то борба за преживљавање. Зависили смо од хуманитарне помоћи, углавном од теста и пиринча", рекла је она за ББЦ 2016. током обележавања двадесетогодишњице од завршетка опсаде.
„Понекад бисмо добијали кутију за ручак америчке војске која је садржала оброк за једног војника, али би га моја мајка поделила између мене, себе, мог брата и моје баке."
Сарајево: Грејање на ципеле

Аутор фотографије, Getty Images
„Рекла сам јој да немамо ништа за потпалу. Моја мама је рекла: 'Некад сам давала новац да би се изградили ти вртићи.
Рат ће се једног дана завршити, а ја не желим да учествујем у потпуном уништењу у ком сада живимо."

Аутор фотографије, Getty Images
Још једна преживела из опсаде, новинарка Аида Черкез, пренела је поруку истрајности украјинском народу у отвореном писму које је поделила са ББЦ-јем.
„Бићете гладни, жедни, промрзли и прљави. Изгубићете домове, пријатеље и чланове породице.
„У мрачним временима која су пред вама повремено ћете губити наду", написала је Черкез.
„Али говорим вам: опстаћете, баш као што смо ми. Требала сам бити мртва, али сам преживела."
„Сутра ћу извести своје унуке", додала је новинарка.
Како објаснити деци зашто је умрло толико људи

Аутор фотографије, Getty Images
Аида Черкез се дотакла психолошких последица живота под опсадом.
Притисак је посебно велик за младе, рекла је она.
После више месеци гранатирања Идлиба, доктор Ел Карат и његова жена почели су да појачавају тон на телевизору да би пригушили звуке експлозија.
Покушавали су и да одврате пажњу деци причајући им бајке да би се она мање плашила.
Али он каже да није могло много тога да се уради да би се објаснило деци зашто не могу да виде своју баку.
„У рату сам изгубио мајку, брата и сестру", каже он док га издаје глас.
„Али морамо да останемо јаки због деце."

Погледајте видео о сиријским избеглицама и како се греју

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












