Украјина и Русија: „Побегла сам из Кабула, а сада сам усред рата у Кијеву“

„Када су Талибани преузели контролу над Авганистаном, ситуација је била боља него сада у Украјини. Поново бежимо, али овога пута у непознато", каже Хаидар Седики, 36-годишњи авганистански војник.

Он је побегао у Украјину пошто су Талибани заузели авганистанску престоницу шест месеци раније.

„Побегао сам из Кабула како бих спасио живот и пронашао мир, нисам могао ни да сањам да ће ме [рат] пратити довде. Ми смо несрећна нација."

После петнаест година војне службе, Седики је пребегао у Украјину, поневши само неколико пари војних униформи.

Није имао времена ни да спакује ствари у кофер.

Каже да је осећај као када „покушавате да се склоните од ветра, а затим вас изненада погоди олуја".

Седики је имао само три године када је окончана совјетска инвазија на Авганистан.

Његова генерација је одрасла у ратом захваћеној земљи.

Прво су Талибани преузели власт, затим је уследила америчка инвазија, а прошлог августа су Талибани поново успоставили контролу.

Седики каже да читавог живота бежи од рата у потрази за безбедним местом за живот.

Сада је у Украјини и не може да верује како се „историја понавља" за њега, и без обзира што је успео да стигне до Европе, сумња да ће рат икада престати да га прати.

'Препуштен си самом себи'

У четвртак 24. фебруара, становништво у Украјини пробудио је звук сирена и експлозија како је Русија започела инвазију.

Многе Авганистанце који су недавно стигли у Украјину у потрази за миром - као и Седики - изненадио је војни напад у месту у ком су то „најмање очекивали".

Седики прича како је затекао његов избеглички камп у хаосу када се пробудио за јутарњу молитву.

„Било је свуда у вестима. Људи су викали све док надлежни у кампу нису отворили врата и рекли нам да бежимо".

Наводи да се око 250 избеглица из различитих земаља нашло „усред ничега" - само им је речено да гледају како да се спасу.

Процењује да се налазе на око 47 километара од најближег главног пута и морају да ходају до тамо, јер су им одбили захтев за превоз.

„Запослени у кампу су нам рекли да смо препуштени себи самима", каже Седики.

Снимци са терена приказују читаве породице како, носећи ствари у пластичним кесама, пешаче пољима у близини града Черновци, окружени само голим дрвећем.

Већина избеглица покушава да стигне до западног дела Украјине, а они који су већ били у градовима на западу крећу се ка границама док се напади одвијају широм земље.

„Мислили смо да смо овде безбедни"

Двадесетшестогодишња Фазила Хајдари такође се пробудила на звук сирена у четвртак ујутру.

„Исто је као када су Талибани напали Кабул. Сећам се да су људи били очајни и завладао је хаос.

Сада видим људе који беже и покушавају да напусте Украјину. Не могу да верујем да се ово дешава", написала је Хајдари ББЦ новинарима путем Воцапа.

Пише поруке из малог стана који дели са млађом сестром, 24-годишњом Шогуфом, у Лавову на западу Украјине.

Обе су радиле као стјуардесе и побегле су из Авганистана у Украјину када су Талибани преузели контролу.

„Моја сестра није проговорила од јутрос. Обе смо у шоку. Не знамо шта да радимо и где да бежимо."

Требало је само привремено да буду у Украјини, и чекале су да пређу у другу земљу.

Очајнички траже помоћ, контактирају свакога кога познају.

„Мислиле смо да ће овде бити безбедно, али погледајте шта се дешава. Зовем УНХЦР и друге организације, али нико се не јавља."

Половина њене породице је још увек у Авганистану и живи у страху од Талибана, али сада чланови породице страхују и за безбедност две сестре.

„Још увек смо у шоку од тога шта се десило у Кабулу и бринемо за нашу породицу код куће. Сада је Украјина нападнута и они брину за нас.

Била сам срећна што сам преживела Талибане, али сада се питам да ли је било паметно напуштати Кабул, јер сам сада усред другог рата."

'Не знам више где да бежим'

Процењује се да око 5.000 Авганистанаца живи у Украјини, укључујући и 370 који су евакуисани у Августу када су Талибани поново преузели контролу над државом.

Откако се Украјина претворила у бојно поље, друге земље покушавају да евакуишу њихове држављане и склоне их на безбедно, али Авганистанци имају осећај да су „напуштени и заборављени".

„Заиста се осећам очајно, као бескућник, и веома сиромашно", каже за ББЦ Ахмад Сајад (ово није његово право име).

Он је пре шест месеци био високи владин званичник у Кабулу, на врхунцу каријере, а онда су Талибани преузели власт.

Када се пробудио у четвртак ујутру, није могао да верује својим очима када је видео ракету како пада близу његовог стана.

„Дошли смо овде како бисмо живели у миру - нисмо очекивали да ће се ужас поновити. У Кијеву сам и људи беже у свим правцима", каже Сајад.

„Више нема редова у супермаркетима, на пумпама и испред банкомата… Ово је исто оно што сам видео у Кабулу пре само неколико месеци."

Сајад и остали који су пре шест месеци из Авганистана стигли у Украјину сада се осећају беспомоћно.

„Не знамо језик, пасоши су нам у владиним институцијама, и не можемо да идемо нигде. Чак и да желимо да одемо, не знам где бисмо могли."

Авганистанци су на друштвеним мрежама реаговали на дешавања у Украјини како због недавних акција Талибана, тако и због тога што инвазија Русије на Украјину буди сећања на совјетску напад на Авганистан 1979. године.

Та инвазија је довела до великог броја жртава и натерала милионе људи да напусте земљу.

„Проблем је што сада нема ко да нас чује и води рачуна о нама.

Осећам се ужасно, немамо амбасаду, ни владу, чак ни идентитет. Немамо никога на нашој страни."

„Да ли ћу поново видети децу?"

Хаидар Седики и његови пријатељи из кампа, међу којима је и шесточлана породица са троје деце, уморни су од ходања на путу ка безбедној локацији.

Током ноћи су прешли више од 75 километара пешака и само што су стигли у центар Черновција, који је сада зона сукоба.

Седики је у петак ујутру послао гласовну поруку у којој је навео да се крећу у малим групама како би били сигурни да неће постати мета ваздушних напада.

Моли међународну заједницу и Уједињене нације да не забораве људе попут њега.

„Шта ако се овде догоди напад или нам се нешто деси? Шта ће бити с мојом породицом у Авганистану?

Шта ако умрем - ко ће им рећи да ли сам жив или мртав? Да ли ћу поново видети децу?"

Погледајте видео о позадини сукоба Украјине и Русије

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]