Ко је ко у српском тужилаштву

Поред зграде од бетона и стакла у Немањиној улици, у центру Београда, људи пролазе свакодневно, али ретко ко подиже поглед.

Унутар ње, на вишим спратовима је државни орган који Устав Србије описује као јединствен и самосталан, а поједини све чешће као затворен.

То је седиште Врховног јавног тужилаштва Србије.

У држави у којој се закони некада тумаче као препорука, а правда, чини се, дозира као лек - пажљиво и каткад селективно, питање ко држи тужилаштво под контролом постаје важније од самог закона.

На врху тужилачке пирамиде је жена, која се ретко појављује у јавности, али њено име сви знају - Загорка Доловац, врховна јавна тужитељка.

Испод главне републичке тужитељке, систем је разгранат, и требало би да буде заштићен од спољних утицаја - то значи самосталност у раду.

Нико изван јавног тужилаштва не може утицати на јавно тужилаштво и носиоца јавнотужилачке функције у поступању и одлучивању у поједином предмету, пише у Уставу.

Улога тужиоца је једна од најважнијих и најкључнијих, али и само тужилаштво као организација, каже Александар Трешњев, судија кривичног одељења Вишег суда у Београду.

„Од њих зависе поступци, јер ако не покрену случај, суд неће бити у прилици да одлучује.

„Они су на бедему одбране људског права и ако они закажу људска права губе смисао", истиче Трешњев у разговору за ББЦ на српском.

Ко је Загорка Доловац?

Једни кажу да је „без својстава" и да се не меша у властити посао, а други да је велика професионалка која сарадницима редовно даје подршку и сигурно управља 'бродом' тужилачког система.

Врховна јавна тужитељка Загорка Доловац је у јулу 2021. добила поверење посланика Скупштине Србије када је изабрана на трећи шестогодишњи мандат.

Иако је већ готово 16 година на најмоћнијој тужилачкој функцији, о њој се не зна много.

Мало је оних који је лично познају, још мање је оних из правосуђа који желе да причају о њој.

Током каријере дуге 35 година, Доловац се пела кроз тужилачку хијерархију, а радила је на различитим случајевима привредног и класичног криминала.

Овој 59-годишњој тужитељки често замерају што ћути о великим случајевима који потресају друштво.

Последњи пут, крајем 2024. студенти су тражили од ње да објави комплетну документацију о реконструкцији железничке станице у Новом Саду где је 1. новембра пала надстрешница када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена.

Погледајте видео: Хиљаду студентских писама за тужитељку Загорку Доловац (215. децембар 2024.)

Много је афера без епилога у Србији за време њеног мандата.

Очекивало се и да ће реаговати поводом случајева рушења у београдском насељу Савамала, плантажи марихуане у Јовањици, поводом несреће на наплатној рампи у Дољевцу када је погинула Станика Глигоријевић, афери о извозу оружја из фабрике „Крушик", паду хеликоптера када је превожена беба из Новог Пазара за Београд и погинули су сви у летелици.

Али је реакција Доловац изостала.

Зашто је нема, објаснила је у једном од ретких интервјуа, рекавши за београдски Блиц да у свим тим предметима поступају првостепена тужилаштва, а да је она на челу другостепеног, вишег органа.

Ипак, закон пружа алатке за кормиларење.

Врховно тужилаштво је, између осталог, надлежно да прати и усмерава рад јавних тужилаштава, надзире спровођење општих обавезних упутстава и прати и проучава праксу јавних тужилаштава и судова.

Непосредно виши главни тужилац може издати нижем обавезно упутство за поступање у поједином предмету ако постоји сумња у ефикасност или законитост његовог поступања, а врховни тужилац може издати то сваком главном јавном тужиоцу.

Пирамидална структура

Правосудни систем има прецизну хијерархију.

Јавно тужилаштво Републике Србије чине Врховно јавно тужилаштво, четири апелациона или жалбена (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац), 25 виших, 58 основних и два тужилаштва посебне надлежности.

Првостепена - основна јавна тужилаштва - кривично гоне починиоце кривичних дела за која је запрећена казна затвора до 10 година, а виша јавна тужилаштва за дела где је предвиђена строжа казна.

Апелациона јавна тужилаштва поступају по жалби, а Врховно јавно тужилаштво по ванредним правним лековима, предузима мере за заштиту уставности и законитости и усмерава и надзире рад свих јавних тужилаштава.

Главни јавни тужиоци одговарају за рад јавног тужилаштва и њихов рад Врховном и непосредно вишем главном јавном тужиоцу.

„Главни јавни тужиоци највише утичу на то који ће се предмети процесуирати, а који неће, којим интензитетом, и да ли ће се водити финансијска истрага или не“, каже Бојана Савовић, тужитељка Вишег јавног тужилаштва и чланица Центра за правосудна истраживања (ЦЕПРИС), за ББЦ на српском.

Закон о јавним тужилаштвима предвиђа какви главни тужиоци треба да буду.

На основу тог закона направљен је Правилник о критеријумима који детаљно објашњава рад тужилаца.

„Јавни тужиоци морају да се придржавају начела законитости, самосталности, непристрасности, одговорности, посвећености и достојности.

„Карактеристике главног тужиоца односе се на способност организовања и руковођења јавним тужилаштвима", каже судија Трешњев.

Уз Доловац, ту су још нека имена и тужилачке функције од чијег посла, али и потписа зависи правда и правичност у Србији.

„Не могу да замислим да је на тим местима неко ко има сопствено ја и кредибилитет, да има довољно снаге и воље да се одупре извршној власти, јер је извршна власт увек та која жели да узурпира законодавну и судску власт", каже Савовић.

Државно уређење у Србији почива на подели власти на законодавну, извршну и судску која је независна.

Однос три гране власти заснива се на међусобном проверавању и равнотежи, прописује Устав.

Ко је Ненад Стефановић?

Он је већ три и по године главни јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Скупштина га је изабрала на мандат шест година.

Кратко ошишан, дубоких зализака, без осмеха и готово увек у оделу, један је од ретких који редовно говори за медије.

То, међутим, не значи да је наклоњен према свима - умео је да критикује извештавање медија који нису блиски властима.

Неформална група судија и тужилаца „Одбранимо струку" затражила је летос његову смену, тврдећи да сопственим поступањем директно подрива уставни поредак и нарушава основна људска права и слободе грађана.

Та група је у саопштењу критиковала Стефановића да, „крећи Устав и законе, службена деловања београдског ВЈТ усмерава искључиво у правцу заштите узурпаторског режима Александра Вучића", пренела је агенција Бета.

Удружење судија и тужилаца, чији је оснивач Стефановић, такав захтев је осудио и назвавши га срамним, пренели су медији.

У званичној биографији, 49-годишњи Стефановић наводи да је завршио Високу медицинску школу у Земуну, а Правни факултет у Београду.

На Правном факултету завршио је и Специјалистичке постдипломске студије из области сузбијања тероризма, организованог криминалитета и корупције.

Демантовао је тврдње из текста објављеног у листу НИН-у, у коме се, између осталог, наводи „како је бивши санитарни инспектор, а после тужилац који је критиковао главну тужитељку и министра правде, преко ноћи стекао наклоност тужилачке врхушке и власти и постао човек од поверења за контролисање поступака“.

„Никада нисам био члан ниједне странке или партије", нагласио је.

Ко је Младен Ненадић?

Главни је човек у Јавном тужилаштву за организовани криминал (ЈТОК).

Иако је на ову позицију изабран први пут 2016, па онда поново 2021, чини се да је његово име одзвонило и остало упамћено најпре по заједничкој фотографији са функционером осумњиченим за пад надстрешнице, а нешто касније и по акцији хапшења Томислава Момировића, бившег министра трговине, али и грађевинарства.

То је било довољно да распламса наслове и текстове у провладиним медијима.

Почетком августа, после саслушања Виши суд у Београду одредио је тада притвор до 30 дана за 13 осумњичених у случају наводне корупције приликом реконструкције Железничке станице у Новом Саду, приведених 1. августа, тачно девет месеци од пада надстрешнице.

Притвор је, између осталих, одређен бившим министрима Томиславу Момировићу, и Горану Весићу, који је тада био на болничком лечењу.

Сви осумњичени су саслушани у вези са финансијском истрагом и негирали су кривицу, сем бившег министра грађевине Весића.

Истрага је утврдила да су кинеском извођачу прибавили имовинску корист најмање 18 милиона долара (око 16 милиона евра), а оштетили буџет за 115 милиона долара (око 100 милиона евра), наводи се у саопштењу.

Вучић је акцију хапшења оценио „као криминално понашање Тужилаштва за организавани криминал, а не борбу против криминала".

Ненадић је тако, брзином светлости, постао одметнути тужилац који спроводи „тужилачки државни удар", према тврдњама српских таблоида блиских властима.

Младен Ненадић завршио је Правни факултет у Крагујевцу 1987, пише у званичној биографији.

Радио је као приправник у адвокатској канцеларији у Чачку, а од 1990. до 1995. године је радио као инспектор за сузбијање привредног криминалитета у Чачку, а затим и шефа Одсека за сузбијање привредног криминалитета при МУП-у.

Наредну деценију обављао је тужилачке послове, да би 2004. прешао у адвокатске воде, бавећи се највише кривичним поступцима.

На једно од кључних тужилачких места у држави дошао је у време власти Српске напредне странке, чији функционери га сада критикују.

Новинарима се обратио једино у јулу 2021. када су позвани да иза затворених врата чују детаље о току истраге против организоване криминалне групе Вељка Беливука.

Ко је Душан Кнежевић?

Тужилашво за ратне злочине би за Србију требало да буде међу најважнијима, сматрају поједини правници.

„Оно је много важније и од Врховног јавног тужилаштва, да се доносе пресуде, да се раде истраге, јер је овој земљи много зла нането у ратовима деведесетих.

„Срамно је да они имају можда две осуђујуће пресуде“, каже Јасмина Пауновић, тужитељка у пензији.

Шеф Тужилаштва за ратне злочине од 2024. је Душан Кнежевић, који је ту од оснивања 2003.

Кнежевић је заменио Снежану Станојковић, која је била шефица овог тужилаштва од 2017.

Станојковић је била на мети критика због, кажу неки, изостанка резултата.

Радом је показала изузетно лоше резултате, те нестручност за обављање функције, што је довело до урушавања кредибилитета Јавног тужилаштва за ратне злочине, раније су саопштили из невладине организације за заштиту људских права Фонда за хуманитарно право.

За време њеног мандата подигнут је мали број оптужница, уз нетранспарентан рад, додаје се.

Тужилаштво зависи од главног тужиоца и због тога је ова институција толико таворила, каже Пауновић.

Нови тужилац Кнежевић „заслужује то место и једина штета је што ће да иде у пензију“, објашњава она за ББЦ.

За ово место био је једини кандидат, а предложила га је Загорка Доловац.

Дипломирао је на Правном факултету у Новом Саду 1986. године и цео радни век провео у тужилаштву.

Био је и војни тужилац 1999.

Ко је Бранислав Лепотић?

Од пада надстрешнице у Новом Саду, све очи су упрте у Бранислава Лепотића, главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду.

Неки Новосађани, али стручњаци замерају му што се од трагедије ниједном није обратио.

На сајту тужилаштва његове биографије нема.

Пре ове позиције био је на месту главног тужиоца Основног тужилаштва у Врбасу, пренео је портал Нова.

Тек 16. септембра 2025. ВЈТ у Новом Саду је подигло оптужницу против против 13 људи због пада надстрешнице на Железничкој станици 1. новембра 2024, међу којима је и некадашњи министар Весић.

Упркос захтеву за одређивање притвора за све, Виши суд у Новом Саду је 18. септембра донео одлуку да Весићу одреди кућни притвор од три месеца, а за осталих 12 продужи ту меру за још 90 дана.

Поред Весића, на њиховој оптужници су и Јелена Танасковић и Небојша Шурлан, бивши директори Инфраструктуре железнице Србије.

Сви оптужени се терете за тешко дело против опште сигурности, саопштило је Тужилаштво.

Виши суд је у априлу ове године вратио иницијалну оптужницу у Новом Саду на допуну истраге, наводећи да је потребно боље разјашњење да би се испитала основаност оптужнице.

Уследио је необични окршај саопштењима тужилаштва и суда у јуну, а затим у септембру и оптужница.

И Лепотић се нашао на удару провладиних таблоида, који му замерају чак и 20 стручних обука у земљама западне Европе, због чега је Високи савет тужилаштва од Републичког регулаторног медија затражио заштиту новосадског тужилаштва од непримереног спољног утицаја.

Погледајте видео са једне од неколико блокада зграде правосудних органа у Новом Саду

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]