Трагедије у Београду: Расправа у Скупштини - „Оставке, оставке", викали посланици опозиције и питали „колико кошта митинг СНС и ко га плаћа"

Препирке, викање, окретање леђа и упорно размењивање оптужби обележиле су још један радни дан посланика на посебној седници Скупштине Србије у Београду заказаној после два масовна убиства на територији Београда у само два дана.

Петог дана седнице, завршена је дискусија о првој од четири тачке дневног реда - извештају Владе Србије о безбедносној ситуацији у земљи после трагедија и прешло се на расправу о програму појединих телевизија које опозиција оптужује да „годинама шире насиље, агресију и неморал" и траже да им се одузме национална фреквенција.

Претходних дана, опозиција је оптуживала власт да је допринела стварању амбијента у друштву који је довео до пораста насиља, а представници владе узвраћају да се и из редова опозиције и њенбих присталица чују увреде и позиви на линч политичара из владајуће странке и коалиције.

Опозиција тражи и смену министра полиције Братислава Гашића, кога сматрају „објективно одговорним" за тренутну безбедносну ситуацију, али је током расправе изнет и захтев да премијерка Ана Брнабић поднесе оставку како би се потом створила техничка, прелазна влада.

Док опозиција сматра да је у две трагедије „систем заказао", власт тврди супротно и као аргумент наводи да је у току „најуспешнија кампања за предају нелегалног оружја" до сада.

Не очекује се да ће било који захтев опозиције бити усвојен с обзиром да Српска напредна странка Александра Вучића и њени коалициони партнери имају потребну већину у скупштини.

После пуцњава у основној школи у Београду, а потом и у селима код Младеновца, приградској београдској општини, у којима је убијено 18 људи, углавном деце и младих, опозиција је позвала на протесте под слоганом „Србија против насиља".

До сада су одржана три протеста, од којих је последњи, 19. маја био најмасовнији до сада.

У међувремену је и власт заказала скуп у Београду под слоганом „Србија наде" и са поруком на јединство свих.

Дан касније, у суботу, 27. маја биће организован четврти протест који предводи део опозиције.

Током петог дана расправе, посланици опозиције су тражили одговор од владе колико кошта скуп који организује Српска напредна странка, велика бина, озвучење и базне станице постављене у центру Београда и ко то плаћа.

Одговор за сада није саопштен.

Дневни ред посебне седнице скупштине

Пети дан расправе: Окретање леђа, расправа о телевизијском програму

У два наврата током петог дана расправе о безбедносној ситуацији у земљи, посланици опозиције бурно су реаговали на излагања појединих из владајуће странке и министара.

Док је Небојша Бакарец, посланик владајуће Српске напредне странке (СНС), говорио о телевизијама које опозиција критикује и тражи да им се одузме национална фреквенција, посланици опозиције су му окренули леђа, а зачуло се и звиждање.

Бакарец је рекао да је и ова тачка дневног реда уврштена на захтев опозиције и да је на скупштинском одбору усвојен извештај Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Он је рекао и да телевизије Н1 и Нова С, које послују у оквиру компаније Јунајтед медија, оптужио да пропагирају „мржњу, насиље, стереотипе и предрасуде" против 700.000 чланова СНС-а и 1.300.000 бирача и симпатизера владајуће странке.

Тамара Керковић, посланица Двери, оптужила Бакареца да није представио предлог закључка, већ „фалсификат", а чуле су се о оптужбе „за говор мржње".

Један од захтева опозиције, који су изнети и на масовним протестима претходних недеља, јесте и одузимање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи, на којима се годинама емитују ријалити програми у којима су, између осталих, такмичари и осуђивани криминалци и други са оптужбама за тешка кривична дела.

Али власт сматра да је захтев опозиције „лицемеран" јер се и на телевизији које критикују владајућу коалицију емитује ријалити програм, као и да су телевизије Пинк и Хепи у понуди кабловског оператера у власништву Драгана Шолака кога представници власти често називају тајкуном и повезују са једним од лидера опозиције Драганом Ђиласом.

На претходном заседању, током расправе о безбедности у друштву, премијерка Ана Брнабић је рекла да је најагресивније и нејнеморалније то што је ријалити „Велики брат" усељен у Пионирски град у Београду.

Велики брат је био први ријалити програм емитован у Србији, на основу међународне лиценце, у продукцији куће Имоушн (Emotion), чији је сувласник био Драган Ђилас, један од лидера опозиције.

„Од приче о ријалитима програмима на телевизијама не бежимо, али немојте да се сведе на то ко је агресиван, а ко је леп - може све, али онда да причамо о ријалитијима на свим телевизијама", рекла је Брнабић.

Неретко се у тим ријалити програмима такмичари туку или су насилни и често се псују и вређају.

На телевизији Хепи више се не емитује ријалити програм.

И петог дана посебне седнице, телевизије Хепи и Пинк биле су предмет расправе опозиције и власти.

Радомир Лазовић из опозиционе зелено-леве коалиције „Морамо" показивао је фотографије новинаре ових телевизија са оружјем у рукама, позивајући РЕМ и власт да реагују поводом тога, јер то, како каже, није нормално, премијерка одговара да влада није одговорна за избор чланова РЕМ-а.

„Хепи и Пинк су имали националну фреквенцију у време ваших колега, они су преживели јер су их они после 2000. помагали, подржавали, ту људи су довели ријалити програме и сада се ти исти људи боре против тога.

„Ви сте скупштина, ви имате већу одговорност, ја немам никакав утицај на националну фреквенцију", изјавила је она.

Зашто се тражи смена Братислава Гашића?

Један од захтева опозиције са великих скупова у протекле две недеље, на којима је учествовало десетине хиљада људи, јесте и смењивање министра полиције Братислава Гашића, утицајне политичке фигуре у владајућој СНС и у Србији уопште.

Гашић је од 2014. до 2016. године био министар одбране, али је смењен под притиском јавности због, како је тада образложено, сексистичког напада на новинарку и мизогинију.

„Одлуку о разрешењу Братислава Гашића с места министра потписао сам зато што наше друштво мора бити пристојно, а Србија пристојна, нормална и модерна држава", рекао је пред посланицима Вучић који је тада био председник владе.

Додао је тада да „само пристојност може да нам помогне да нам живот не личи на ријалити и балканску крчму".

Међутим, само годину дана после оставке, именован је за шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА), где је остао све до децембра 2022. када је изабран за министра полиције.

„Не пада нам на памет да смењујемо Бату Гашића који ради одличан посао", одговорио је Вучић пре неколико дана на захтеве опозиције.

Лидер СНС је подсетио и на случај у Норвешкој када је Андреас Брејвик убио 77 људи и упитао „да ли је неко тада тамо поднео оставку".

„Да ли су били протести? Демонстрације? Само директор полиције, а Норвешка се ухватила у коштац са проблемом. Неко мора да научи у шта сме да иде полиција, а у шта не", рекао је Вучић.

Истрага о раду стрељана

Министарка правде Маја Поповић изјавила је да Више јавно тужилаштво спроводи истрагу колико је пута дечак који је извршио масовно убиство у београдској основној школи ишао са оцем у стрељану и како је дошло до тога да дете буде тако обучено да пуца.

Отац малолетног дечака осумњиченог за убиство деветоро ђака и чувара на саслушању је негирао одговорност, а суд му је одредио притвор од 30 дана.

Терети се за изазивање опште опасности са тежим последицама, а запрећена је казна до 12 година.

Дечак је, према полицијској истрази, користио очев пиштољ у извршењу злочина, али је, према закону, кривично неодговоран јер нема пуних 14 година, објавило је Више јавно тужилаштво.

Опширније о овом случају прочитајте овде.

Министарка правде је додала и да је држава одмах реаговала и на други злочин, да су судови одмах реаговали и да су извршиоци у притвору, као и они који су им омогућили да дођу до оружја.

Опширније о овом случају прочитајте овде.

Шта је предузело Министарство здравља?

Министарство здравља је у сарадњи са УНИЦЕФ-ом издало списак од шест препорука за рад са децом, истакла је ресорна министарка Даница Грујичић.

Она се осврнула на и наводе о др Ранки Радуловић, музикотерапеуткињи, рекавши да су сви ангажовани за рад у школи „врсни стручњаци".

Слободан Негић, отац једне од убијених ученица, рекао је у телевизијској емисији да су нека деца на психотерапијама по повратку у школске клупе „слушала народну музику" и како је навео, „повезивала са се духовима и душама својих настрадалих другара" у присуству др Радуловић.

„Колегиница је једноставно проценила да деца треба да чују песму, то није било некакво певање, музика је пуштена преко телефона", рекла је министарка.

О томе зашто је музика пуштана деци, говорила је и др Радуловић.

Грујичић је позвала јавност да „пусти да дечји психијатри и психолози кажу који је узрок био да дете од 13 година направи трагедију која је променила Србију".

Шта се дешавало на претходним заседањима?

Првог дана расправе, извештај о безбедносном стању у земљи поднела је председница Владе Србије Ана Брнабић, бранећи министра полиције да добро обавља посао.

Други дан заседања обележила је жустра полемика премијерке Ане Брнабић и Мирослава Алексића, посланика опозиционе Народне странке.

Алексић је показао фотографију коју је премијерка објавила на Инстаграму прошлог петка поводом протеста.

„На овој фотографији, смејете се и ви и Александар Вучић и Синиша Мали, потцењујући грађане Србије и претите неким новим протестима", поручио је.

„Излагањем овог посланика дотакли смо дно. Нека вам је на час шта радите. Злоупотребили сте све што сте могли да злоупотребите политички. Злоупотребили сте децу. Мртве жене, породично насиље. Само да ви имате политички ћар", рекла је премијерка Србије Ана Брнабић о Алексићевом обраћању.

Она је додала и да о Алексићу има „најгоре мишљење" и назвала га „локалном сецикесом" који „никакве везе нема са моралом" и на крају говора љутито ударила микрофон, а док се гасио, опсовала је опозиционе посланике.

Брнабић је поручила да „власт може да се мења, али не на улици, већ само на изборима".

Претходно је Бошко Обрадовић, лидер опозиционог Покрета Двери, рекао да је решење за излазак „из ванредног стања које није проглашено, а у којем земља јесте", јесте да цела влада поднесе оставку и да се до одржавања ванредних избора оснује техничка влада.

„Кажете да нам је истекло време и да немамо никакав легитимитет. ОК, ми ћемо се повући, али нека то кажу грађани на изборима", одговорила је Брнабић, одбацујући било какву идеју о техничкој, прелазној влади.

Усред расправе, салу је напустио део опозиционих странака, иницијатора посебне седнице скупштине, незадовољни што, како су рекли, већина није седницу схватила на прави начин и да се користи за „разводњавање" приче.

Зашто је заказана седница?

Заказивање хитне скупштинске седнице био је и један од захтева који је део опозиције изнео на протестима 8. и 12. маја у Београду и другим градовима у Србији, где се окупило десетине хиљада демонстраната.

Представници опозиције траже и оставке министра полиције Гашића и Александра Вулина, шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА), смену чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Радио-телевизије Србије (РТС), као и укидање националних фреквенција телевизијама Пинк и Хепи.

Опозиционе странке сматрају да се у програмима ових телевизија „промовише насиље, агресија и неморал", пре свега кроз ријалити емисије, а да РЕМ сноси одговорност што такве програме не санкционише.

У појединим ријалити програмима, изузетно гледаним и популарним у Србији, понекад су такмичари и осуђени криминалци и други оптужени за тешка кривична дела, а није реткост да избијају туче и други облици насиља међу учесницима.

Уочи седнице скупштине, парламентарни Одбор за културу и информисање разматрао је рад РЕМ-а и већином гласова усвојио извештај овог тела, одбијајући захтев опозиције да чланови РЕМ поднесу оставке.

Годинама уназад, опозиција критикује рад РЕМ-а, називајући га оруђем у рукама власти, што из РЕМ-а негирају.

Велики скупови опозиције организовани су после масовних убистава у основној школи у центру у Београду и селима на подручју Младеновца и Смедерева.

Прво масовно убиство догодило се у среду, 3. маја, у основној школи „Владислав Рибникар" на Врачару када је К.К, ученик седмог разреда усмртио осморо ђака и чувара, а ранио још шесторо деце и наставницу историје.

Број жртава се у понедељак попео на 10, пошто је рањена девојчица подлегла повредама.

Неколико дана после незапамћене трагедије, оставку на месту министра образовања поднео је Бранко Ружић.

Вече после трагедије у београдској основној школи, до масовне пуцњаве је дошло и у на око 60 километара од престонице Србије.

Двадесетједногодишњи У.Б. осумњичен је да је пуцајући из аутоматске пушке убио осморо људи у селима Дубона код Младеновца и Мало Орашје на подручју Смедерева.

После трагедија, Влада Србије усвојила је низ мера како би се повећала безбедности ђака и становништва.

Свих 1.800 школа у Србији добило је сталне полицијске чуваре, уведен је мораторијум на издавање дозвола за држање и ношење оружја, а покренута је и акција разоружавања и предаје нелегалног оружја.

Погледајте видео са другог протеста у Београду:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]