Вучић, Русија и Украјина: Позиција Србије тежа после изјава Путина о Косову, остајемо снажно на европском путу

Србија ће у предстојећем периоду бити под много већим притисцима да призна независност Kосова да би Запад могао да каже Москви да случај Kосова није сличан украјинском Донбасу, рекао је Александар Вучић, председник државе.

Он је казао и да је позиција Србије „промењена на лошије" после изјаве руског председника Владимира Путина којом је довео у везу питање Kосова са статусом Доњецка и Луганска у Украјини.

Тврди да руски лидер „није имао посебну намеру да наштети Србији", већ да је желео да заштити сопствене интересе.

„Путин, желећи да заштити руске интересе, нашао је политичко-правни основ за упад у Украјину који штити одлукама Међународног суда правде и преседанима које су починиле западне земље на територији Србији.

Данас се догађа то да, шта год говорили на Западу, они знају да тврдња о преседану из 2010. није наивна, и да је Путин повукао аргумент који није лаган, иако ће на Западу рећи да то није исто", навео је Вучић.

Русија, као стална чланица Савета безбедности, 23 године се залаже за поштовање Резолуције 1244.

Та резолуција је потврдила „приврженост свих држава чланица (Уједињених нација) суверенитету и територијалном интегритету Савезне Републике Југославије", државе која више не постоји, али је наложила повлачење војске и полиције са Косова и Метохије, стављајући ову територију под међународну управу.

Резолуција је донета после НАТО бомбардовања Југославије 1999. године.

'Путинова аргументација није слаба'

Путинова аргументација „свакако није слаба", навео је Вучић, рекавши да Србија „долази у проблем јер ће цео Запад тражити од Београда да брзо иде ка признању независности Kосова да би могли руском председнику да кажу да то није исти случај и да и он то може да каже ако би се договорио са Украјином".

„Јер ако имате сагласност две воље и добијете сагласност Србије за то, онда више не постоји правни преседан и то више није ни сличан, а камоли исти случај", додао је.

Вучић је рекао да су му "сви европски лидери" рекли да је Путин у њиховим међусобним разговорима "инсиситирао на случају Kосова".

„То не значи да ће Русија да призна Kосово, неће, нити мислим да ће нешто битно да се деси по том питању, него ћемо ми бити под великим притиском да Путин не би могао да користи аргумент Kосова", навео је Вучић.

Он је казао и да дијалог са Приштином „готово да не постоји" и додао да је његов овонедељни састанак у Берлину са косовским премијером Аљбином Kуртијем био „само покушај дијалога" јер представници Приштине „ниједног тренутка нису желели дијалог".

Београд ће снажно и моментално одговорити ако Приштина прекрши вашингтонски споразум и затражи пријем у међународне организације.

„Наш одговор се неће тицати саопштења као 2008. и 2004. али ни оружја, него наше снажне дипломатске офанзиве. Показаћемо зубе многи снажније него што су мислили", казао је Вучић.

Вашингтонски споразум имао је кратак текст и мноштво разноликих одредби, а потписан је у Белој кући септембра 2020.

Једна од њих био је и једногодишњи мораторијум на покушаје Косова да се учлани у међународне организације, као и на акције Србије да то блокира.

Рок је истекао септембра 2021.

Србија жели да буде део европског друштва

Председник је подсетио да је, према последњим истраживањима јавног мњења, већина грађана Србије против приступања Европској унији (ЕУ) по први пут у историји евроинтеграција и најавио да ће Србија наставити да се приближава Европи упркос томе".

„Ми желимо да будемо део европског друштва, морамо да водимо рачуна о нашим интересима, сопственој будућности и будућности наше деце", рекао је Вучић.

Ипак, „Србија неће гасити пријатељства на Истоку", рекао је.

Како је истакао, Србија највећу спољнотрговинску размену остварује са ЕУ и добија европске инвестиције.

Србија је војно неутрална и тако ће остати „осим ако већина буде за неку другу одлуку", навео је Вучић.

Резерве хране довољне

Србија има „довољне, велике" залихе пиринча, уља, кукуруза, пшеничне, шећера, пасуља, сардина и кухињске соли.

„Што се хране тиче, нема никаквих проблема, а у стању смо да обезбедимо готово цео регион", навео је Вучић.

Можда ће вас занимати и ова прича

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]