Балкан, Кина и економија: Зашто ће Европа морати да се суочи са правом ценом задуживања код Кинеза

Милијарде долара кинеског новца даје подстицај привреди неких европских земаља, али поједини потписани споразуми имају кваку.

Критичари тврде да су они „дужничке клопке", у којима Кина има право да бира шта ће се десити ако се не исплате зајмови.

Кина инсистира да је поуздан партнер за улагања, али се истовремено суочава са оптужбама за искоришћавање радника и угрожавање животне средине.

Ово је један од оних снимака са сигурносних камера када је катастрофа замало избегнута.

Радник са докова из огромне грчке луке Пиреј надомак Атине види се како се шета кејом крај огромне гомиле бродских контејнера.

Наједном, он диже поглед и види како се један од њих стрмоглављује ка њему, праћен другим.

Лучки радник се даје у трк и замало избегава да га спљоште две огромне кутије - које уместо тога свом силином ударају у празан камион.

Прошле године, други радник у Пиреју није био те среће.

Четрдесетпетогодишњи Димитрис Дагклис није успео да побегне и страдао је у несрећи са краном.

„Његова смрт била је последица интензивирања нашег рада и чињенице да се довољно не примењују мере безбедности", са жаљењем говори Маркос Бекрис, председавајући синдиката лучких радника.

После Дагклисове смрти, синдикати су почели штрајк због смањења броја радника у луци чији је двотрећински власник Коско, кинеска државна компанија.

Широм Европе, док су владе забринуте због руске инвазије на Украјину после пандемије, Пекинг не посустаје ширећи свој портфолио.

Он води европске луке и руднике, гради путеве и мостове, улажући где други не желе.

Али земље морају да извагају шта добијају, а шта су ризици кад потписују споразуме са Кином.

Многе владе постале су изузетно опрезне кад су у питању такозване „дужничке клопке", у којима зајмодавци, као што је кинеска држава, могу да извуку економске или политичке концесије ако земље у које улажу не могу да отплате дуг.

Ту су и тврдње да кинеске фирме искоришћавају раднике када је реч о платама, условима рада и броју запослених.

Поставили смо питања Коску у вези са смрћу Димитриса Дагклиса, бројем запослених у Пиреју и бригом за животну средину поводом проширивања луке.

Компанија је саопштила да не жели да нам да интервју и да не може више да нам помогне.

Бекрис не криви конкретно Пекинг за допринос „ерозији радничких права", како каже.

Он тврди да би капиталистички систем после велике глобалне финансијске кризе дозволио било којој страној компанији да дође и извуче максимални профит на штету радника.

Нема никакве сумње да су улагања Пекинга довела до ренесансе у луци откако је грчка влада била приморана да је прода - баш као и друга јавна добра - после привредних турбуленција које су је тешко погодиле 2008. године.

Док јездимо у малом моторном чамцу дуж обале, брзо наилазимо на ред бродова са контејнерима који се ствара на хоризонту чекајући на сидришта - огромни водени возни парк, пун стотина хиљада тона робе углавном прављене у Кини која ће ускоро бити испоручена у све кутке Европе.

Бум у Пиреју, између осталог и пословна прилика за мештане, одражава ширу трансформацију грчке финансијске ситуације.

То је сада једна од земаља ЕУ са најбржим привредним растом.

Али, као и сви њени европске суседи, она се такође мучи са последицама, привредним и другим, рата у Украјини.

Земље преиспитују шта значи пословати са Пекингом, који је у фебруару најавио настанак новог светског поретка, у тандему са савезником Москвом.

На дан отварања Зимских олимпијских игара, Кина је, наиме, најавила „безгранично" партнерство са Русијом и обећала већу сарадњу у борби против Запада.

Од тада, Кина је одбила да недвосмислено осуди напад Русије на Украјину.

У Пиреју, наводна штета по животну средину коју изазива проширење луке навела је мештане да поднесу тужбу против кинеског власника Коска.

Влада посебна забринутост због неконтролисаног багеровања морског дна и токсичног загађења, као и повећања саобраћаја и на мору и на копну.

Адвокатица Анти Ђианулу, која се играла на овој стеновитој обали као дете, страхује за дугорочну будућност њене заједнице.

„Пиреј од тога неће имати користи. Од тога ће имати користи други људи који не живе овде.

„Пиреј је врло мали град и људи, који још живе овде, ту су већ генерацијама. И зато не може да нас отера некаква инвестиција, а да нас ништа не питају за њу."

У мермерном предворју зграде владе у центру Атине дочекује нас грчки министар спољних послова Никос Дендиас.

Он објашњава да је улагање у Пиреј од обостране користи и подсећа нас да је Кина била једини инвеститор који се јавио у време кад је грчка влада била приморана да прода луку.

„Што се тиче наших економских односа, мислим да обе стране имају корист од њих.

„Кина има улазну тачку за своје производе у Европској унији, на Балкану и у централној и источној Европи. А ми имамо велику савремену комерцијалну луку."

После краха из 2008. године, тзв. „Европска тројка" - Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд - чврсто је стајала из тога да лука мора да се прода да би се намирили све већи дугови Грчке.

„Истина је да је Кина преузела Пиреј, а сада је Пиреј једна од највећих лука у Европи и, ако је истина оно што тврде, а немам разлога да им не верујем, вероватно ће постати број један, или број два, у читавој Европи.

„То је, дакле, огроман напредак и значајно улагање."

Али шта је са потенцијалним „дужничким клопкама" које би могле да дођу са било каквим будућим кинеским улагањем у Грчкој?

Да ли је лука Пиреј врхунац односа између Атине и Пекинга?

Министар признаје да његова влада није потписала никакве друге крупне споразуме, али сугерише да ће будуће прилике процењивати од случаја до случаја.

„Нема других значајних кинеских улагања у Грчкој, али ми инвестиције процењујемо на комерцијалним основама.

„Мислим, ако Кинези желе да улажу, ми смо слободна земља и слободна економија."

Грчка није једини део Европе у који Пекинг улаже милијарде.

Док стојите на брду које се надвија над српским градом Бором, биће вам опроштено ако помислите да су вас пребацили у неку кинеску покрајину.

Радници извикују упутства на мандаринском, вијоре се црвене заставе, а управне зграде личе на храмове.

Кина улаже новац у рудник бакра који је дефинисао ову област деценијама.

Извлачење овог метала обојило је воду неких оближњих језера и резервоара нијансом рђе.

То је и метафора како црвена боја Комунистичке партија Кине оставља траг широм континента.

У Европи, али ван ЕУ, Србија нема онај ниво радничких права каква бисте очекивали у Даблину, Мадриду или Бечу.

Ово је постало болно очигледно кад смо срели тридесетпетогодишњег Вијетнамца у сенци напуштене зграде у Зрењанину, северно од Београда.

„Кинеска компанија се ужасно опходи према нама. Она нас не поштује", рекао нам је отац троје деце тихим гласом.

Данг - што му није право име - рекао је да је добио 1.400 евра да дође у Србију за грађевинарски посао у фабрици гума Линг Лонг.

Али убрзо је зажалио због те одлуке.

„Приморавали су нас да радимо више, али нам нису обезбеђивали довољно основних намирница. Кад сам први пут стигао, добијао сам двоструко више хране."

Данг је објаснио да се око 400 регрутованих вијетнамских радника плаћа мање од кинеских радника на истој локацији.

„У сваком контејнеру живи 20 до 30 радника. Понашају се према нама као према робовима."

Он је покушао да напусти посао после пет месеци, али тврди да му је послодавац рекао да нема шансе да добије авионску карту за повратак у Вијетнам.

Остао је заточен хиљадама километара од куће.

У међувремену смо чули да је Данг успео да се врати породици - али тек пошто се задужио за скоро 1.800 евра да би то учинио.

Лоши услови рада и живота нису једино што забрињава неке добротворне организације - то чине и уговори које су потписали радници.

Документи о запослењу које смо видели у Србији, земљи са амбицијама да се придружи ЕУ, чини се да су прекопирани директно од оних коришћених за стране раднике у блискоисточним земљама које на снази имају смртну казну.

Српске невладине организације, које су нам прве испричале за услове рада у фабрици гума Линг Лонг, кажу да су биле шокиране кад су схватиле шта се ту дешава.

„То је највидљивији случај трговине људима и искоришћавање радне снаге који смо имали у земљи до сада", каже Данило Ћурчић из невладине организације Иницијатива A11.

Он тврди да оно што се дешава у овој фабрици може да послужи као упозорење остатку Европе - док се кинеске компаније шире континентом.

„Ако имате кинеске компаније које долазе у друге земље, а немате институције које су довољно јаке да спрече кршења људских права или кршење радничких стандарда, вероватно ћете имати трку до дна са другим компанијама."

Фабрика Линг Лонг није одговорила на оптужбе које су изрекли Данг и други, али локални медији у Србији известили су да је компанија саопштила како је посвећена високим стандардима добробити радника.

Српска влада тврди да су инвестиције из Кине умногоме поспешиле њен економски раст, а председник Александар Вучић изјавио је да додатне кинеске инвестиције не би смео да угрози мали број вијетнамских радника.

Ова наводна кинеска кршења људских права у Европи подсећају на опхођење према ујгурској муслиманској мањини у покрајини Синђанг.

Али ту су и други разлози за опрез.

Ричард Мур, шеф британске тајне службе МИ6, упозорио је не само на кинеске „дужничке клопке" - већ и на „клопке података".

Он је за ББЦ прошле године рекао да Кина има могућност да „сакупља податке из свих крајева света" и да користи новац да „упеца људе".

Кина негира такве оптужбе.

Али, у Великој Британији, кинеском телекомуникационом гиганту Хуавеју забрањен је приступ британској инфраструктурној мрежи 5Г.

Компанија се нашла и на мети критика због безбедносне праксе и питања да ли има везе са кинеском владом, што она упорно негира.

САД су увеле санкције овој компанији.

Али у Београду, видели смо неке од 8.000 сигурносних камера постављене на улицама.

Групе за заштиту људских права забринуте су да би биометријска технологија Хуавеја могла да се искористи преко њих, али српска влада тврди да софтвер препознавања лица неће бити уведен у скорије време.

А кад су у питању кинеске дужничке клопке, критичари Пекинга указују на још један огроман пројекат у Европи.

Баш као и у случају Србије, он се налази тик изван орбите правила и прописа ЕУ - у Црној Гори.

Вожња јединим ауто-путем у овој земљи надреално је искуство.

Били смо једини на путу, ако не рачунамо стадо оваца које се спуштало низ пашњаке крај пута.

Одавно замишљена идеја о брзом путу требало је да подстакне трговину у овој балканској земљи, повезавши луку Бар, на Јадранском мору на југу, са границом са Србијом, на северу.

Али низ европских студија изводљивости закључио је да би он био сувише компликован и сувише скуп.

Ту на сцену ступа Кина са милијардом долара.

Не као поклоном Црној Гори, већ као кредитом који мора да се отплати.

Међутим, шест година откако је отпочела градња, изграђен је свега 41 километар пута, што га чини једним од најскупљих ауто-путева на свету.

Пошто смо прошишали преко мостова и кроз тунеле издубљене у планинама на до сада изграђеној деоници, стигли смо буквално до краја пута.

Пројекат је био ометан оптужбама за мито и корупцију и већ касни две године.

Неки се питају да ли ће икада бити завршен.

Услови споразума са кинеском државом су да ако Црна Гора не отплати транше кредита, било каква одлука о одштети која се дугује биће донета у Пекингу.

Кина ће моћи да заплени и друга добра, међу којима, потенцијално, и луку Бар.

Доскорашњи министар црногорске владе који је наследио ову чашу жучи је тридесетчетворогодишњи Милојко „Мики" Спајић.

Он је био изузетан ведар и весео кад смо разговарали с њим преко Зума и објаснио нам како је осмислио и обезбедио договор о исплати да ауто-пут никада не може да доведе земљу до банкротства.

Према његовим речима, положај Црне Горе је индикативан за многе мање земље које траже улагања да би покренуле инфраструктурне пројекте и дале подстицај привреди.

„Потребне су нам инвестиције. Ако су Кинези једини заинтересовани да уложе у вас, ја вам саветујем да прихватите, само будите опрезни по питању услова и клаузула тих инвестиција, и пазите да је све у складу са вашом општом политиком."

Прошле недеље, међутим, Спајић је изгубио посао кад је оформљена нова мањинска влада.

Изградња остатка ауто-пута и отплаћивање кинеског дуга сада ће бити проблем за његовог наследника.

Упркос свим критикама упућеним на рачун Кине, постоји један пројекат који неки истичу као пример добре грађевинске праске и ефикасне сарадње између Истока и Запада.

Он се налази нешто више уз Јадранску обалу од Црне Горе - у Хрватској.

Иако стижемо у недељу, рад на мосту Пељешац у пуном је јеку - камиони прелазе преко њега, а стубови се спуштају и буше у земљу.

Ово је највећи инфраструктурни пројекат Хрватске и спајаће полуострво Пељешац са хрватским копном.

Тренутно, да би стигли до копна, Хрвати са полуострва морају да прелазе деоницу обале која припада суседној Босни и Херцеговини.

Већину рачуна за нови мост платила је ЕУ, чији је Хрватска члан, али гради га Пекинг, све до последњег завртња.

Армија радника који крече, мету и постављају асфалт све до једног су Кинези.

Међутим, ни овај пројекат није лишен контроверзи.

Тендер кинеске државне компаније Кинеска корпорација за путеве и мостове био је 20 одсто јефтинији од најближег конкурента.

Европски ривали указивали су на ову нерегуларност, али нису могли да зауставе потписивање споразума.

За Бранимира Видмаровића, професора са Универзитета у Пули, мост Пељешац илустрација је како европске земље могу да пронађу равнотежу између Истока и Запада и успут не отуђе САД, највеће тржиште на свету.

„Ако искључимо критичне технологије, уколико сарађујемо на физичким стварима као што су железница и инфраструктурни пројекти, мислим да неће бити проблема да се задовоље и ЕУ, и НАТО, и САД, и Кина", каже он.

Али Бајденова Бела кућа, која је наследила трговински рат са Кином од Трампове администрације, није ублажила став према Пекингу у многим областима, и позвала је Европу да одустане од кинеских средстава и услуга.

Надали смо се да ћемо успети да разговарамо са неким од виших актуелних кинеских дипломата да бисмо сазнали нешто више о начину размишљања Пекинга поводом ширења у Европи.

Али, ниједан од пет кинеских амбасадора којима смо се обратили није био доступан за разговор.

Било да су унутар ЕУ, као Грчка и Хрватска - или на њеној периферији, као Србија и Црна Гора - европске земље мораће пажљиво да извагају позитивне и негативне стране које прате кинеске споразуме, од случаја до случаја.

Чињеница да је најбољи пријатељ председника Сија Ђинпинга по властитом признању Владимир Путин - човек који је увео Европу у највећу безбедносну кризу од Другог светског рата - фактор је који баца сенку на сваку донету одлуку.

Додатно извештавање: Костас Калергис

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]