Балкан, Европска унија, политика: Које поруке Шарл Мишел доноси Београду, Тирани и Сарајеву

У тродневну посету Балкану стигао је председник Европског савета Шарл Мишел, после бројних посета немачких и бриселских званичника претходних недеља.

Шеф европског тела које дефинише општи политички правац и приоритете Уније на турнеји прво је посетио Београд.

Очекивано је да Мишел од Србије затражи да уведе санкције Русији.

„Он ће вероватно инсистирати на томе да је Србија, као земља кандидат, у обавези да се придружи европским партнерима.

„Дијалог Косова и Србије је тренутно веома ниског приоритета за ЕУ и очекујем да ће се ова тема у најбољем случају покренути на маргинама", каже Наташа Вунш, професорка европских интеграција на Факултету политичких наука Универзитета у Паризу.

Наредне две станице шефу Европског савета биће у петак Албанија, а у суботу Босна и Херцеговина.

Мишел је током боравка у Београду посетио Научно-технолошки парк са председником Александром Вучићем и премијерком Аном Брнабић, а касније је имао састанак са председником и заједничку конференцију за медије.

Шта су рекли после састанка Вучић и Мишел?

Шеф Европског савета уочи доласка у Србију позвао је и на стварање „Европске геополитичке заједнице" како би се продубила сарадња током заједничких изазова у Европи.

И на конференцији с Вучићем, Мишел је изјавио је да би „Европска геополитичка заједница" помогла земљама које желе да се придруже Европској унији, јер би им олакшала процес приступања.

„Изазови с којима се суочавамо захтевају нове начине размишљања и рада.

„Морамо да убрзамо европске интеграције и да створимо подстицај за реформе", поручио је.

„Желимо да дамо конкретне бенефите свим грађанима Србије и свим партнерима у региону, а то значи да већ сада почнемо са интеграцијом, током приступних преговора", казао је Мишел.

Председник Србије Вучић је истакао да је циљ државе на чијем се челу налази пуноправно чланство у ЕУ.

Он је подсетио да је то и питање „разума", напомињући да је ЕУ највећи инвеститор у Србији са око 67 одсто укупних инвестиција.

Током састанка једна од тема био је и рат у Украјини.

„Мишел је на веома снажан начин изразио жељу и очекивања ЕУ да се Србија прикључи санкцијама против Руске Федерације.

„Ја сам председника Мишела упознао са нашом ситуацијом, са нашим политичким ставовима и још једанпут желим да му се захвалим на свакој врсти подршке коју је лично и коју је ЕУ пружила Србији", навео је Вучић.

Разговарали су, каже, и конкретније о европској геополитичкој заједници, о чему је било речи раније и са Макроном.

Председник Србије подржава ту идеју.

„Да будем отворен, немам ништа против, не видим завереничке теорије. Увек ће бити оних који ће да проналазе длаку у јајету.

„Независно од ситуације, сваке године бисмо имали прилику да присуствујемо великим самитима 27 лидера и да тамо говоримо", рекао је Вучић.

Санкције Русији - питање свих питања

Да ће санкције Русији бити кључна тема састанка за српским званичницима, сматрао је и пре конференције Владимир Међак из Европског покрета у Србији.

„То је у овом тренутку у Европи питање свих питања, све остало долази после тога, али не значи да ће друга питања да оду.

„У пакет питања на Западном Балкану спада Косово, границе, улазак у чланство ЕУ, па и улазак у НАТО, после најаве Финске и Шведске да ће се прикључити", каже Међак за ББЦ.

Од земаља Западног Балкана у НАТО алијанси нису Србија, Босна и Херцеговина и Косово.

Два дана пошто је почела инвазија Русије на Украјину званични Београд је саопштио одлуку да не уводи санкције Русији и у томе истрајава већ 80 дана.

У међувремену се Србија придружила само старом пакету европских санкција.

Београд се усагласио са Одлуком Савета Европске уније којом се продужава важење рестриктивних мера бившем председнику Украјине Виктору Јануковичу, за кога се верује да је руски држављанин, и водећим члановима украјинског руководства из периода 2010-2014.

„Покушај Србије да задржи средњи пут између приближавања ЕУ уз задржавање посебних односа са Русијом немогуће је дугорочно одржати.

„Као будућа држава чланица ЕУ, она ће морати да поштује обавезу да се усклади са спољном политиком ЕУ и не може да тежи очувању неутралности у кључним спољнополитичким питањима као што је руска агресија на Украјину", напомиње професорка Вунш.

Усклађивање спољне политике је део преговарачког поглавља 31 на путу ка ЕУ.

Шта је пре доласка поручио Шарл Мишел?

Уочи посете Западном Балкану, Шарл Мишел је одржао говор пред Европским економско-социјалним комитетом, саветодавним телом, у ком се осврнуо на европску перспективу региона Западног Балкана.

Навео је да процес проширења треба да буде ефикаснији и живљи и да створи нови замах које ће подстаћи реформе.

„Решење би могло да лежи у прогресивној и постепеној интеграцији, већ током процеса приступања. Више за више.

„На пример, када нека земља испуни неопходне стандарде у датом сектору, могла би активно да учествује и има саветодавни глас у раду Савета министара зависно од агенде".

Земља би се, како је рекао, постепено интегрисала у акције ЕУ, како се буде потврђивала њена усаглашеност са правним тековинама Уније.

„Примера ради, у одређеним областима унутрашњег тржишта, роминг зони ЕУ или заједничком енергетском тржишту.

А када земља достигне одређена мерила, такође би имала користи од приступања европским програмима и фондовима ЕУ који нуде конкретне користи њеним грађанима'', изјавио је Мишел.

Постојали би и обрнути процеси, додао је.

„На пример, ако земља назадује у погледу владавине права, одређене бенефиције интеграције би биле повучене".

Процес европских интеграција Западног Балкана јако дуго траје, а о томе су говорили и француски и немачки лидер Емануел Макрон и Олаф Шолц.

„Макрон је прошле године поручио да треба да се да нека визија завршетка тог процеса, да схватимо да не иде како ваља и да видимо како да га завршимо.

„Да не постане процес ради процеса, а ми смо на граници тога", закључује Међак.

Мишелова посета региону уследила је после предлога француског председника Емануела Макрона да се створи својеврсна Европска политичка заједница како би се сарадња са суседним земљама Европе проширила изван процеса придруживања који је у тешкоћама.

Циљ Мишелове посете је и да ублажи страхове да ће недавно поменута заједница бити замена за ЕУ, каже професорка Наташа Вунш у писаној изјави за ББЦ на српском.

„Процес проширења стагнира годинама и очекујем у најбољем случају врло мали напредак, на пример да се отворе додатна преговарачка поглавља.

„Уместо тога, очекујем да се Мишелова посета усредсреди на одрживост и пожељност европске (гео)политичке заједнице и да покуша да убеди регионалне колеге да овај пројекат неће заменити, већ допунити процес приступања", напомиње Вунш.

Председник Европског савета објавио је да ће у јуну организовати састанак лидера западнобалканске шесторке са шефовима држава или влада чланица ЕУ.

Састанак лидера ЕУ и Западног Балкана биће одржан 23. јуна ујутру, уочи заседања Европског савета, навео је Мишел.

У преговорима са ЕУ од земаља Западног Балкана најдаље су одмакле Црна Гора и Србија, док Северна Македонија и Албанија и даље чекају почетак.

Босна и Херцеговина и Косово нису још близу тога.

Тирана и Сарајево су следеће две дестинације Шарла Мишела.

„У Босни ће порука бити да нема цепања БиХ и да прича о сецесији мора да се заустави, с обзиром да је рат у Украјини, ми смо позадина западног фронта и они ће покушавати на сваки начин да стабилизују простор и смире", истиче Међак.

Ко је Шарл Мишел?

Шарл Мишел, који има 46 година, постављен је на место премијера Белгије у октобру 2014. године, после формирања десничарске коалиције, чиме је постао 38. најмлађи премијер земље од 1841.

Четири године касније понудио је оставку, када је изгубио подршку коалиционог партнера због његове подршке мигрантима.

На месту председника Европског савета налази се од 2019. године.

Европски савет окупља шефове држава и влада чланица Европске уније, министре спољних послова, као и председника Европске комисије.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]