Evropska unija: Šta je Plan rasta za Zapadni Balkan

Ko ispuni reforme - dobija novac.

Tako bi se ukratko mogao opisati Plan rasta EU za Zapadni Balkan 2024-2027, vredan šest milijardi evra, zbog kojeg su se lideri regiona našli za istim stolom u Skoplju, glavnom gradu Severne Makedonije.

Taj plan namenjen je „ekonomskom rastu regiona, ubrzanju reformi i ulaganju koje može unaprediti proces proširenja Evropske unije (EU) sa ovim zemljama", saopšteno je ranije iz Evropske komisije.

„U suštini, to je plan koji predviđa dodatna sredstva u odnosu na ona koja se već daju preko pristupnih fondova", kaže Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji za BBC na srpskom.

„Uslov za to je pravljenje reformske agende na godišnjem nivou, šta će se sve uraditi u narednih godinu dana i ispunjavanjem toga, a što podrazumeva jačanje demokratskih institucija vladavine prava."

Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina (BiH) imaju status kandidata za članstvo u EU, ali ne i Kosovo.

Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku iz bezbednost, plan rasta za Zapadni Balkan ranije je nazvao „važnom ponudom, kojom se daje podsticaj za postizanje napretka u relevantnim reformama".

„Ova ponuda može da ubrza i napredak u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije kroz Dijalog koji vodi EU.

„Svaka od partnerskih zemalja Zapadnog Balkana ima priliku da podstakne ekonomski rast i u pristupi jedinstvenom evropskom tržištu, čak i pre proširenja - to je i u interesu čitave EU", naveo je Borelj.

Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, EU je „najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama", podaci su Evropske delegacije u Srbiji.

Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije: oko 65 odsto srpskog izvoza prošle godine otišlo je u zemlje članice evropske zajednice, a više od polovine ukupnog uvoza robe u Srbiju je iz EU, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz decembra 2022. godine.

EU je najveći pojedinačni donator sredstava i financijske pomoći i u BiH, u koju je od kraja rata 1995. godine uložila više od 3,5 milijardi evra, okvirni su podaci Evropske komisije u toj balčanskoj zemlji.

Međak navodi da su sredstava za članice EU mnogo veća, nego za zemlje izvan Unije.

„Hrvatska će do 2027. dobiti oko 19 milijardi evra u Evropskoj uniji, a Srbija dve.

„Naš problem pritom nije finansijski, već politički... Plan razvoja tu može da pomogne, ali problem su pre svega političke odluke."

Šta je Plan rasta i kako do novca?

Evropska komisija je u novembru predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, a koji podrazumeva šest milijardi evra bespovratne pomoći i kredita za ubrzanje socijalnog i ekonomskog približavanja Evropskoj uniji.

To u praksi znači „dve milijarde bespovratne pomoći i četiri milijarde evra povoljnih kredita".

„Sredstva su sve skuplja na međunarodnim tržištima, zaduživanje je sve skuplje i ta sredstva mogu biti bitna za sve države Zapadnog Balkana", kaže Međak.

„Te reforme su svakako deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, tako da sve ide u istom pravcu."

Iz Evropske komisije su kao cilj naveli „omogućavanje partnerskim zemljama da intenziviraju reforme i ulaganja kako bi ubrzali proces proširenja i rasta ekonomija".

„Isplata je uslovljena time da partneri na Zapadnom Balkanu sprovedu određene društveno-ekonomske i temeljne reforme."

Po usvajanju Plana rasta, zemlje Zapadnog Balkana pozvane su da podnesu pojedinačne planove sa razrađenim reformama koje će sprovesti.

„Kao neophodan preduslov, Srbija i Kosovo treba da se na konstruktivan način angažuju u Dijalogu o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU, odnosno visokog predstavnika", rekli su iz Evropske komisije.

Iz Evropske komisije ističu i da se Plan rasta zasniva na „četiri stuba".

Prvi je „jačanje ekonomske integracije s jedinstvenim tržištem Evropske unije", drugi podrazumeva „jačanje ekonomske integracije u okviru Zapadnog Balkana, putem zajedničkog regionalnog tržišta, na osnovu pravila i standarda Evropske unije", a treći „ubrzanje temeljnih reformi".

Četvrti stub je „povećanje finansijske pomoći za podršku reformama putem Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan za period od 2024-2027".

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je tada da se usvajanjem plana privrede Zapadnog Balkana približavaju Evropskoj uniji.

„Plan rasta ima ogroman potencijal i mogao bi udvostručiti ekonomiju Zapadnog Balkana u narednih 10 godina", navela je Fon der Lajen.

„Kombinacijom reformi i investicija, plan će omogućiti Zapadnom Balkanu da ubrzo oseti koristi u ključnim oblastima jedinstvenog tržišta, između ostalog slobodan promet robe, usluga i radnika, jedinstveno područje plaćanja u evrima, pa sve do transporta, energije i jedinstvenog digitalnog tržišta."

Ko je dokle stigao u evrointegracijama?

Da bi postale članice EU, države bi trebalo da ispune brojna pravila i standarde iz 35 pregovaračkih poglavlja koja su reformom procesa spojena u pregovaračke klastere, što nije jednostavan proces.

Od zemalja bivše Jugoslavije, Slovenija je prva krenula na evropski put i u EU je završila još 2004. godine, a tamo joj se 2013. pridružila Hrvatska.

Status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbija ima od 2012. godine.

Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja grupisanih u klastere, ali je čitav proces poslednjih godina znatno usporen i danas tapka u mestu.

Dve su glavne prepreke za to: usklađivanje spoljne politike sa EU, zato što Beograd i dalje nije uveo sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini i pitanje Kosova, kojim se bavi poglavlje 35 pregovora o evrointegracijama.

Prilikom poslednje posete Beogradu, Fon der Lajen je poručila da je priznanje Kosova „neophodan preduslov za evropski put", na šta je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio da „nezavisnost Kosova za nas nije pitanje".

Bosna i Hercegovina je zahtev za članstvo podnela 2016. godine, a status kandidata dodeljen joj je krajem 2022. godine.

Pregovore o pristupanju još nije počela.

Evrointegracije Severne Makedonije godinama je blokirao spor sa Grčkom oko imena države, koji je rešen, ali su se onda javili novi izazovi - Bugarska je put ka Uniji blokirala zbog neslaganja oko istorije i jezika.

Fon der Lajen je nedavno izjavila da EK stremi da otvori prvi klaster u pregovorima sa Severnom Makedonijom, ali je i dodala da je svesna da su za to neophodne ustavne promene.

Rok za usvajanje amandmana kojim bi Bugari, Jevreji, Hrvati i Crnogorci ušli u Ustav kao konstitutivan narodi u ovoj zemlji, bio je 30. novembar prošle godine, ali parlamentarne većine nije bilo.

Poslanici najveće opozicione partije VMRO-DPMNE nisu glasali za ustavne promene jer one, kako tvrde, ugrožavaju postojanje makedonske nacije.

Prilikom poslednje posete Zapadnom Balkanu posebno je pohvalila Crnu Goru, nazivajući je „predvodnicom" regiona koja „treba da pređe poslednju milju".

Crnogorski predsednik Jakov Milatović smatra da bi zemlja do članstva u EU mogla da dođe i pre 2030. godine.

Kosovo i dalje nema status kandidata.

Skoro šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]