Србија и Косово: ЗСО кључ, починиоци из Бањске морају бити приведени правди, поручио шеф НАТО-а у Београду

Заједничке војне вежбе НАТО и Србије, напетости и сукоби на северу Косова, Заједница српских општина (ЗСО) - све су то биле теме састанка генералног секретара Алијансе Јенса Столтенберга и српског председника Александра Вучића.

Дан пошто је боравио у Приштини, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг дошао је у Београд где је од Вучића чуо да је Србија увек за што чвршћу сарадњу са КФОР-ом, мисијом западне алијансе на Косову, „ако треба и да их буде и више како би се заштитили Србији који су тамо једини угрожени".

Столтенберг је рекао да је суштина мисије НАТО да штити владавину права, да је недопустиво свако насиље и осудио нападе на припаднике КФОР-а током нереда на северу Косова у мају ове године.

Поручио је и да је НАТО за стварање заједнице општина која би Србима на северу Косова дала већи степен аутономије.

Посета Столтенберга региону западног Балкана организована је на 29. годишњицу Дејтонског споразума којим је успостављен мир средином 1990-их после крвавог рата у бившој Југославији и утврђена држава Босна и Херцеговина (БиХ), састављена од два ентитета - Федерације БиХ и Републике Српске.

У Београд је дошао из Приштине, где се састао са косовском председницом Вјосом Османи и премијером Аљбином Куртијем.

Посета шефа НАТО-а Приштини и Београду уследила је после још једне неуспеле рунде преговора у Бриселу, а наводно је на столу дорађена верзија плана о начину формирања Заједнице, односно Удружења српских општина, како су пренели поједини медији.

Међутим, из седишта ЕУ кажу да не желе да говоре о документима док се о њима преговара.

КФОР, Звечан и Бањска

Била је ово прва посета Столтенберга Београду од два крупна инцидента раније ове године на северу Косова, најпре у Звечану, потом и у оближњем селу Бањска.

Шеф НАТО-а је рекао да нема никакве толеранције за било какво насиље.

„Неки припадници НАТО-а били су на удару напада у мају, у септембру смо видели још једно избијање насиља на Косову. То је недопустиво, они који су то учинили морају бити изведени пред лице правде", навео је Столтенберг.

У мају 2023. на северу Косова дошло је до сукоба између локалних Срба и припадника КФОР-а, када су новоизабрани председници локалних самоуправа у већински насељене три српске општине дошли до зграда општина уз асистенцију Косовске полиције.

Нови, тежи инцидент догодио се у септембру, када је у ватреном обрачуну у близини манастира Бањска убијен припадник Косовске полиције, као и тројица Срба.

„После тог насиља, НАТО је распоредио додатних 1.000 војника на Косову, што је највеће повећање у последњој деценији", каже Столтенберг.

„То показује да је НАТО спреман да очува мир за све заједнице", додао је.

Погледајте видео о сукобима Срба и КФОР-а у Звечану:

Вучић је на то узвратио да није потребно да НАТО на Косову осигурава било кога, осим Србе.

„Само су Срби угрожени и искључиво су Срби нападани од 2001. године, а нарочито од када је на власти Аљбин Курти", рекао је.

Додао је да је шефу НАТО-а пренео да је 13 одсто Срба напустило север Косова у последњих годину дана због угрожености и притисака приштинских власти.

„Знам да Запад занимају само Бањска и Звечан", рекао је Вучић и после кратке паузе рекао да ће одговорни за дешавања на северу Косова одговарати у складу са домаћим правом и законодавством.

Навео је и да ће Србија „чувати мир и стабилност", као и да у оквиру дијалога ради све што може да се дође до компромисног решења.

Столтенберг је додао да је суштина у „принципу и вредности владавине права".

„Сваки пут када видимо кршење закона, да су невини људи убијени, поруке су исте - они који су одговорни морају да одговарају."

Наговестио је и појачано присуство КФОР-а на северу Косова, али није изнео детаље.

Столтенберг је поручио: „Дијалог је једини пут ка миру и стабилности, а успостављање Заједнице српских општина кључ за нормализацију односа".

Вучић је на то рекао да не верује да ће ЗСО бити успостављена „све док је Аљбин Курти (косовски премијер) на власти".

Погледајте видео о дешавањима у Бањској:

„Тражићу опет вежбе Војске Србије и НАТО", каже Вучић

Иако инсистира на војној неутралности, Србија је од 2008. године чланица НАТО програма „Партнерство за мир" и раније је било вежби припадника Војске Србије и западне алијансе.

Вучић каже да жели да се те вежбе поново одржавају.

„Као врховни командант, упутићу захтев Влади Србије да у наредном периоду размотри одлуку о томе да поново кренемо одржавање заједничких вежби са НАТО-ом које смо имали раније и са другим нашим партнерима", рекао је он.

Непосредно после септембарских сукоба у близини манастира Бањска, косовски званичници упозоравали су на кретање и распоређивање српске војске и артиљерије у близини Косова.

Европска уније, званичници Сједињених Држава и Немачке, одмах су позвали Србију да престане са војним активностима у том подручју.

Вучић је тада изјавио да је њихова реакција несразмерна, као и да Србија нема намеру да пошаље војску на Косово.

Шеф НАТО-а је Вучићу данас рекао да „гомилање снага војске Србије близу границе (с Косовом), не би допринело побољшању ситуације".

Вучић је на то рекао да српска војска тада није прекорачила права и овлашћења.

„Где ћемо у складу са уставом Србије, не угрожавајући никога, да распоређујемо војску, то је наша ствар", навео је Вучић.

„Да нам у Приштини издају наређења где ће наше војска да буде, на 10 или 15 километара удаљености, не пада нам на памет."

Додао је да сарадња са снагама НАТО-а и КФОР-а важна како би се „колико-толико осигурала безбедност за српски народ на Косову и Метохији".

Вучић је имао и посебне речи захвалности за Столтенберга.

„Хвала му на на томе што сам увек могао да узмем телефон у руку да позовем, да јавим шта мислим, да затражимо подршку, да тражимо помоћ.

„Мораћемо да унапређујемо наше односе са НАТО-ом, да покушамо да повратимо изгубљено поверење, али ћемо и даље љубоморно да чувамо своју војну неутралност".

Шта су рекли Столтенберг, Курти и Османи?

Шеф НАТО-а се прво састао са Вјосом Османи, која је највише причала о сукобу у Бањској.

„Србија стоји иза напада, како у погледу организовања, тако и у погледу снабдевања наоружањем и опремом, тако и у погледу финансирања и обуке у војним базама у Србији", казала је Османи, преноси портал Коссев.

Један од учесника тог сукоба био је Милан Радоичић, донедавно високи званичник Српске листе, најснажније странке косовских Срба, која блиско сарађује са Београдом.

Радоичић је касније преузео одговорност за напад.

Приведен је и саслушан у Београду, а потом пуштен на слободу.

„Уместо да изручи терористе, Србија нажалост наставља да их подржава у планирању нових напада, против Косова, против регионалне стабилности", тврди Османи.

Столтенберг је на то одговорио да су дешавања у Бањској „пробудила забринутост да би распрострањени сукоби могли да се врате на Западни Балкан".

„Такви напади (у Бањској и Звечану) су неприхватљиви и они који стоје иза њих треба да одговарају.

„Урадићемо све што је неопходно како бисмо одржали сигурно окружење и осигурали слободу кретања свим људима на Косову", навео је.

Курти је током састанка са Столтенбергом за Србију је рекао да је „перманентна опасност", наводећи какву све војну опрему има близу Косова, преноси Коссев.

Столтенбергу је показао и налазе косовских органа за које тврди да „потврђују директну умешаност државе Србије" у сукобе код манастира Бањска.

Погледајте видео: Туча у Скупштини Косова, Курти поливен водом

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]