Црна Гора, политика и избори: Шта победа Јакова Милатовића значи за Србију, Косово, регион и Европу

Нови председник - нова међународна раскрсница за Црну Гору.

Победа Јакова Милатовића у другом кругу председничких избора оставила је Мила Ђукановића без једне од водећих функција после више од три деценије, али се промене не заустављају на границама ове некадашње југословенске републике.

Новоизабрани шеф црногорске државе говорио је о жељи да се унапреде односи Београда и Подгорице, а у интервјуу за ББЦ на српском уочи другог круга избора послао је и позитиван сигнал поводом могућег придружења Подгорице Отвореном Балкану.

Тврди да је посвећен евроинтеграцијама и верује да би до чланства у ЕУ Црна Гора могла до краја његовог петогодишњег мандата.

У постизборном интервјуу за Асошиејтед прес истакао је да „Црна Гора снажно, 100 одсто води спољну политику ЕУ" и да ће „тако и остати", посебно напомињући случај руске агресије на Украјину.

„Не постоји нико у Европи, а у Црној Гори очигледно, ко може да подржи инвазију једне земље на другу суверену земљу", додао је Милатовић.

„Драстичне заокрете" на путу Подгорице ка Европској унији не треба очекивати, каже Флоријан Бибер, политиколог и директор Центра за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу, за ББЦ на српском.

Милатовић „не може много да добије одустајањем од Европске уније и НАТО-а", а влада формирана после ванредних избора 11. јуна, уколико буде стабилна, дуготрајна и формирају је партије које су подржале Милатовићеву председничку кандидатуру у другом кругу избора, „имаће шансу да оствари већи напредак на путу ка ЕУ", додаје.

„Владе од пораза Ђукановића 2020. године биле су нестабилне и у њима није било јасног консензуса око чланства у ЕУ, а ДПС пре тога није показао искрену вољу да спроведе потребне реформе, већ је оно што је урађено више нека фасада", оцењује Бибер.

Црногорски политиколог Златко Вујовић каже за ББЦ на српском да очекује далеко присније односе Подгорице са Београдом, али не и повлачење признања независности Косова и промене става ка чланству у НАТО-у.

„Повлачење признања Косова би у овом тренутку био јако радикалан потез, а тако нешто није могуће и власти у Црној Гори неће имати снаге за то, јер би се тако замерили западним партнерима, све до отвореног сукоба са некима од њих", објашњава професор Факултета политичких наука у Подгорици.

Какав однос према Србији доноси Милатовић?

Према црногорском Уставу, кључне одлуке о спољнополитичком курсу државе доноси влада, па оне неће бити директна одговорност новог председника Јакова Милатовића.

Ипак, он је у постизборном интервјуу за агенцију Асошиејтед прес истакао да ће се залагати за боље односе са Србијом, који су, према његовом мишљењу, нарушени током Ђукановићеве владавине, пренела је телевизија Н1.

„Победио је кандидат који није градио политичку платформу на представљању Србије као претње, што је радио Мило Ђукановић, већ напротив - на заговарању што ближег односа са Србијом као две суверене земље", објашњава Милан Крстић, доцент Факултета политичких наука (ФПН) у Београду, за ББЦ на српском.

Крстић додаје да ће перспектива односа Београда и Подгорице зависити од два фактора.

„Први је фактор Београда, односно питања да ли ће и Србија послати сигнал да је спремна за сарадњу са Црном Гором на једнаким позицијама и жељу да се превазиђу спорна питања.

„Други је то како ће изгледати нова парламентарна већина у Црној Гори која ће после избора у јуну формирати владу, али сумњам да ће она гајити негативан и скептичан став према Србији, ако имамо у виду раст подршке Милатовићу и другим странкама уз њега, као и пад популарности ДПС-а", истиче политиколог.

Упркос супротним тврдњама Милатовића у првим данима после избора, Златко Вујовић, професор Факултета политичких наука у Подгорици, иде корак даље и очекује „синхронизацију спољне политике" са Београдом.

„Логично је очекивати да ће они који су подржали Милатовића бити у прилици да у потпуности формирају владу након парламентарних избора у јуну, а уколико се то догоди, добићете једну стабилну, просрпску владу, која следи ставове и политике председника Србије Александра Вучића", описује он за ББЦ на српском.

Флоријан Бибер са Универзитета у Грацу сматра да „постоје извесне шансе" да ће се односи две државе поправити после победе Милатовића.

„Важно је имати на уму да је Мило Ђукановић имао напете односе са Београдом, као и да он од избора 2020. године није био централна политичка фигура у тим односима, због чега би ова промена могла да буде мање драматична него што се очекује", појашњава стручњак.

Косовско питање: Повлачење признања 'није очекивано'

Црна Гора је 2008. године признала независност Косова, а не очекује се промена овог става без обзира на могућност бољих односа са Србијом у будућности, сматра професор Златко Вујовић.

„Очекујем да ће хармонизација са спољном политиком Србије ићи уз избегавање сукоба са западним партнерима.

„Они толеришу неке потезе Вучића у нади да ће се постићи и имплементирати договор са Косовом, а Црна Гора ће покушати да плива у том међупростору", оцењује он.

Ипак, политиколог из Подгорице „дефинитивно очекује успоравање билатералних односа са Косовом, игнорисање комуникације и праћење Србије", додаје Вујовић.

Његов колега Милан Крстић са београдског ФПН-а такође сматра да повлачење признања независности Косова „није могуће у овом тренутку".

„То је нешто што би могао да заговара Демократски фронт, али није нешто на чему би они превише инсистирали, а сигуран сам да ни Европа сад, ни Демократе, ни покрет УРА не би подржали такав заокрет.

„Таквим потезом Црна Гора би скренула пажњу на себе, а у актуелном геополитичком контексту би ово могло да се протумачи и као растући руски утицај", појашњава.

Међутим, Крстић истиче и да то не значи да ће Подгорица водити идентичну политику према Косову као у ери владавине ДПС-а.

„Мило Ђукановић се у последњем мандату отвореније стављао на страну косовских Албанаца, док верујем да ће Јаков Милатовић више избегавати да се бави овим питањима.

„Он ће тумачити Косово као суседну државу, што је у складу са признањем, али гледаће да не боде очи бирачима којима се то признање није свидело, већ ће пре свега бити посвећен доброј економској сарадњи и билатералним односима", додаје доцент.

Консензус о косовском питању међу главним политичким актерима, који би могли да се нађу у будућој влади Црне Горе, није тако изражен као по неким другим питањима, оцењује Гунхилд Хогенсен Гјорв, политиколошкиња и професорка норвешког Универзитета у Тромзоу, за ББЦ на српском.

„Јако је тешко предвидети какав ће став црногорска влада заузимати у будућности, али свакако не очекујем конкретније и драстичније потезе по питању Косова у скоријој будућности", додаје Хогенсен Гјорв.

Хоће ли Црна Гора у Отворени Балкан?

Мило Ђукановић, који је више од 30 година био на најважнијим функцијама у Црној Гори, пројекат Отворени Балкан оценио је као „веома споран", супротан чланству у Европској унији и као платформу за ширење утицаја Србије.

„Какав црни српски свет, о томе причају људи попут Ђукановића који су још у деведесетим годинама 20. века.

„Мене само занима да воз којим моји родитељи обилазе родбину у Београду не стоји пола сата у Бијелом Пољу, па пола сата у Пријепољу - ако то може да реши, апсолутно сам за Отворени Балкан", казао је Милатовић два дана пре другог круга избора у интервјуу за ББЦ на српском.

О питању евентуалног придруживања Отвореном Балкану по Уставу Црне Горе не одлучује председник, већ влада ове земље, а одлуку би требало очекивати после јунских парламентарних избора, каже професор Златко Вујовић.

После тога, сматра он, „биће тешко избећи улазак Црне Горе у пројекат Отворени Балкан".

Његов колега из Београда Милан Крстић сматра да је Милатовићева убедљива победа „индикатор да грађани Црне Горе немају ништа против Отвореног Балкана".

„За Милатовића Отворени Балкан у политичком смислу не представља велики проблем, а може да пошаље додатну позитивну поруку ка делу српски опредељених бирача којима се тако сугерише да је земља отворена за бољу сарадњу са суседима, где спада и Србија", објашњава доцент ФПН-а у Београду.

Међу политичким партијама које би после јунских избора могле да уђу у нову владу постоје и другачији ставови према инцијативи, чији су део Србија, Северна Македонија и Албанија, напомиње Крстић.

„Неке партије су имале скепсу према Отвореном Балкану, попут Демократа Алексе Бечића или чак Милојка Спајића из Милатовићеве партије.

„Али, после Милатовићеве победе на председничким изборима, његов став би могао да постане доминантан", додаје.

Погледајте како је изгледало славље на улицама Подгорице после председничких избора:

Може ли Отворени Балкан да буде кочница на путу ка ЕУ?

Апсолутно, сматра професор Златко Вујовић.

Процесе преговора са ЕУ и придруживања Отвореном Балкану види као „два потпуно супротстављена процеса", а европске интеграције „неће бити приоритет наредне владе" и Јакова Милатовића, тврди политиколог.

„Уместо да наше стандарде прилагођавамо уласку у Европску унију, ми ћемо их ублажавати да бисмо могли да изађемо у сусрет регионалним захтевима", сматра Вујовић.

Политиколошкиња Гунхилд Хогенсен Гјорв не очекује да Подгорица одустане од евроинтеграција, али сматра да би питање Отвореног Балкана могло да буде изазов на том путу.

„Новоизабрани председник је досад јасно поручио да је заинтересован да Црна Гора постане чланица ЕУ и да жели да раскрсти са политиком прошлости и корупцијом.

„Како Отворени Балкан неки виде као пројекат којим управља српска политика, то би можда могло да се покаже проблематично за Милатовића", истиче професорка из Норвешке.

Пред Милатовићем, али и владом коју би Црна Гора требало да добије после парламентарних избора у јуну, налази се „трновит пут", додаје.

„Биће интересантно видети како ће балансирати између тог пута и односима са суседним земљама у региону, попут Србије.

„Заиста има огроман и тежак задатак - људи су га изабрали и дали му велику подршку како би спровео реформе и увео земљу у Европску унију, а до наредних избора мораће да донесе осетне промене како би људи наставили да му верују", каже Хогенсен Гјорв.

Поред тога што ће морати да увере бираче да се промене дешавају, Милатовић и наредна влада ће тај задатак имати и у Бриселу, где ће „морати да донесу кредибилитет за преговарачки сто", додаје професорка.

Шта би могло остати исто?

Црна Гора је досад отворила сва поглавља у преговарачком процесу са Европском унијом, а привремено су затворена три која се тичу науке, образовања и спољне политике.

Током председничке кампање, нови председник Јаков Милатовић изразио је веровање да би до краја његовог петогодишњег мандата та земља могла постати чланица ЕУ.

Не треба очекивати „велики заокрет" у политици Подгорице према Бриселу, сматра политиколог Флоријан Бибер.

Један од аргумената је и тај што су све партије које су га подржале у другом кругу, не рачунајући Демократски фронт, отворено за чланство у ЕУ, објашњава.

Ипак, брзина којом ће се Црна Гора у будућности кретати ка чланству у ЕУ неће зависити само од тамошњих властодржаца, већ ће на потезу бити и Европска унија.

„Милатовић још треба да јасно покаже у ком смеру ће се земља кретати, али ће он зависити и од тога колико је атрактивно оно што Брисел понуди Црној Гори", каже Бибер.

Црна Гора је постала део НАТО алијансе 2017. године, а питање чланства у овом одбрамбеном савезу „неће бити ни разматрано" после избора Милатовића и формирања нове владе, верује он.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]