„Отворени Балкан": Кога нема у пројекту повезивања суседа

Пројекат „Мали Шенген" постао је пројекат „Отворени Балкан", али није ништа мање „мали" него што је био до сад.

Председник Србије Александар Вучић и премијер Северне Македоније Зоран Заев и Албаније Еди Рама потписали су три споразума три земље - о сарадњи на олакшању увоза, извоза и кретања робе, о сарадњи у вези са слободним приступом тржишту рада и о сарадњи у заштити од катастрофа.

На састанку у Скопљу договорено је и да од 1. јануара 2023. буду укинуте граничне контроле између Србије, Северне Македоније и Албаније, преноси агенција Бета речи председника Србије Александра Вучића.

Ипак, ван иницијативе и даље су балкански суседи ове три земље - Косово, Босна и Херцеговина и Црна Гора.

Иницијатива неформалног имена „Мали Шенген" настала је на састанку Вучића, Раме и Заева у Новом Саду, у новембру 2019.

На низу састанака који су уследили, учесници су остали исти, а остали потенцијални чланови за ББЦ објашњавају разлоге зашто не приступају овом виду регионалног повезивања.

Мапа Балкана 2021. године: наранџасто - чланице иницијативе „Отворени Балкан", жуто - чланице Европске уније, сиво - ниједно од наведеног.

Косово

За пројекат који је већ променио два имена, влада у Приштини коју предводи Аљбин Курти има - треће име.

У писаном одговору ББЦ-ју, портпаролка Владе Косова Ваљбоне Мехмети о пројекту говори као о „иницијативи из Новог Сада" и наводи да су ставови званичне Приштине већ познати.

„Иницијатива из Новог Сада нема нашу подршку.

„За нас, такозваној иницијативи Мини Шенген недостаје визија за регион", каже Мехмети.

Уместо тога, Куртијева влада предлаже другачији облик економског повезивања.

„Предложили смо унапређење регионалне сарадње од ЦЕФТЕ ка пројекту СЕФТА, у складу са моделом Европске економске зоне, од чега би све земље Западног Балкана истовремено имале користи", наводи Мехмети.

За косовску владу гаранција за учешће у пројекту није ни присуство најближег партнера - Албаније.

„Ко каже да је ово иницијатива осмишљена у подрумима бивше Југославије, за прекомпоновање Југославије и давање хегемоније Србији, да ће Србија узети све што имамо, живи у паралелном свету.

„Друго, живи за политику, а не ради повећања благостања и јачања мостова међу људима.

„И треће, заборавља да ако овако почнемо, онда можемо рећи да је и ЕУ велика Југославија. ЕУ је велика Југославија, а ово је мала Југославија… али у ствари не, ово је ни више ни мање него стварање простора који живи по принципима, вредностима и механизмима ЕУ-а, док се свака од земаља труди да се интегрише у ЕУ", преноси речи албанског премијера Едија Раме Ал Џазира Балкан.

Подршку пројекту „Отворени Балкан" дао је потпредседник Српске листе Игор Симић који је на Фејсбук профилу навео да је „Балкан постао поље где су трећеразредни политичари разних центара моћи глумили величине и настојали да себи изграде каријере".

„Ово је прилика коју не смемо пропустити", закључио је Симић.

Српска листа део је Владе Косова, где има једног министра - Горана Ракића, у ресору заједница и повратка.

Босна и Херцеговина

Иако је изгледало да се расположење Босне и Херцеговине (БиХ) према овом пројекту регионалног повезивања мењало ка позитивном, представници званичног Сарајева нису се појавили на састанку у Скопљу.

У новембру 2020. године, министарка иностраних послова БиХ Бисера Турковић била је врло јасна када је за новинску агенцију Анадолија рекла да „Мини Шенген" није привлачан за ову земљу.

„Од момента када је потписано Заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, а које су такође базиране на четири слободе, тзв. мини Шенген је практично идејно изгубио на значају, обзиром да је Заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, практично објединило обим свих модалитета тржишног повезивања на Западном Балкану", рекла је тада Турковић.

Међутим, непосредно пред састанак у Скопљу, формални шеф министарке Турковић, председавајући Већа министара Зоран Тегелтија рекао је за лист Аваз да је Босна и Херцеговина спремна да буде део пројекта.

„Спремни смо да будемо део сваког пројекта којим ће бити унапређена економска сарадња земаља Балкана", рекао је Тегелтија и напоменуо да ће представник БиХ присуствовати наредном састанку, ако буде позван.

На питање ББЦ-ја упућено Министарству које предводи Бисера Турковић зашто БиХ и даље није део ове иницијативе, стигао је једноставан одговор.

„О томе Председништво БиХ још увек није донело одлуку", наводи се у писаном одговору.

Она је додала да је у септембру прошле године Председништво БиХ задужило Веће министара, па онда у октобру Веће министара задужило надлежна министарства да направе анализу интереса и користи БиХ.

И баш као и у интервјуу из новембра 2020, министарка Турковић иницијативу „Отворени Балкан" упоређује са Берлинским процесом - каже да је свака иницијатива позитивна, ако није у сукобу са Заједничким регионалним тржиштем.

„Заједничко регионално тржиште у оквиру Берлинског процеса, практично је објединило обим свих модалитета тржишног повезивања на Западном Балкану.

„Процеси регионалне сарадње требају бити ефикасни и морају нас водити ближе Европској унији и бити под окриљем Европске уније."

Ипак, оно у чему се порука министарке Турковић сада разликује у односу на новембар 2020. је изостављање поруке да је „Мали Шенген изгубио на значају".

Црна Гора

Од тренутка када је иницијатива „Мали Шенген" зачета у Новом Саду, па до актуелног скопског састанка, Црна Гора је доживела политичку промену чекану три деценије.

Власт Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића прекинула је опозициона победа и формирање експертске владе Здравка Кривокапића.

Ипак, велика политичка промена није значила и промену става Подгорице о овој регионалној иницијативи.

На питање ББЦ-ја постављено Министарству вањских послова Црне Горе одговорено је да у овој институцији нису у могућности да доставе одговор о ставу Подгорице до објаве текста, али да „стоје на располагању да у наредном периоду, уколико буде новина, образложе став Црне Горе према иницијативи".

Раније је о овом питању говорио црногорски шеф дипломатије Ђорђе Радуловић.

У интервјуу за Раша Тудеј, који преноси подгоричка Побједа из априла 2021, на питање зашто се Црна Гора још није придружила пројекту „Мали Шенгена", Радуловић је одговорио да у овом моменту земља учествује у раду више од 30 регионалних иницијатива.

Као бољу алтернативу издвојио је Берлински процес који је започет на иницијативу немачке канцеларке Ангеле Меркел.

„Прошле јесени припремљен је Акциони план Заједничког регионалног тржишта, који подразумева све оне слободе које су доступне у оквирима Мини Шенгена, додатне повољности због чињенице да ово тржиште обухвата шест држава.

„Најснажнији аргумент у прилог Берлинском процесу је тај што је у потпуности подржан од стране ЕУ.

„У поређењу са њим, Мини Шенген пружа нижи ниво сарадње и интеграције и због тога, у овој фази, он једноставно није потребан Црној Гори", рекао је тада Радуловић.

Погледајте видео о укидању роминга на Балкану

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]