Самит Западни Балкан: У сенци оставки, војне параде и смрти

Док су у Ланкастер Хаус, у близини Бакингемске палате, улазили председници влада земаља Западног Балкана, Немачке, Пољске и Грчке, сви погледи неочекивано су били уперени у - небо.

Демонстрација прелета Краљевске авијације која је тако обележила свој стоти рођендан привукла је далеко више пажње него дефиле лидера који су у Лондон дошли по мало наде за своју европску перспективу.

По наду су дошли код две домаћице скупа које и саме траже нову сигурност за политичку будућност.

Тереза Меј је непосредно пред долазак на фотографисање са лидерима Балкана одржала прву седницу принудно реконструисане владе, изнутра нагрижене унутарпартијским сукобима о изласку из Европске уније који су кулминирали одласком Бориса Џонсона са места шефа дипломатије и оставкама још два министра.

Ангела Меркел дошла је у Лондон после напора да очува стабилност своје владајуће гарнитуре.

Смрт Лорда Карингтона

У дану када су се у Лондону састали балкански лидери, преминуо је један од Британаца који је покушао да их помири.

Лорд Карингтон био је последњи живи члан Черчилове владе, на Балкану запамћен као посредник који је, заједно са португалским дипломатом Жозеом Кутиљером, на Мировној конференцији о бившој Југославији покушао да спречи рат у Босни и Херцеговини. План су најпре прихватиле све стране, а онда га је руководство Алије Изетбеговића одбило.

У Британији га памте и као последњег министра спољних послова пре Бориса Џонсона који је поднео оставку.

Уз традиционалне поруке о европској будућности којој су вербално сви посвећени, и додатак Декларације министара унутрашњих послова о бољој сарадњи на плану безбедности, балкански министри у различитом расположењу су напустили Лондон.

Срећнији су били они који су наставили у Брисел, где се НАТО на свом годишњем скупу спремао да донесе много важније одлуке, попут дугоочекиваног позива Македонији у пуноправно чланство.

Како цивилно друштво пропитује балканске шефове дипломатије

Дипломатија на Балкану: Решења која се чекају

Има ли Берлински процес снаге

Изостанак вести из Лондона које би пуниле насловне стране не брину председницу Владе Србије.

Ана Брнабић каже да Берлински процес има снаге у процесима инфраструктурног повезивања региона, економске сарадње и повезивања младих.

„Не мислим да све увек треба да буде бомбастична вест.

Мислим да, када се нешто почне, треба да останемо посвећени томе да бисмо видели резултате."

Њен хрватски колега Андреј Пленковић каже да су теме и овога пута биле привреда, безбедност, али и питање ратног наслеђа.

„У Декларацији са Самита јасно пише формулација којом се надлежност над злочинима из рата који су почињени на територији Хрватске предаје управо Хрватској", рекао је Пленковић о дилеми која периодично потреса регион.

Највеће похвале Македонији и Грчкој

Вест са Самита Западног Балкана више нису ни беле патике албанског премијера Едија Раме.

Ипак, европски лидери имали су и по коју похвалу за колеге са Западног Балкана.

Ангела Меркел оценила је договор Грчке и Македоније као историјски, али и истакла да чврсто стоји иза своје идеје о Берлинском процесу.

Низ самита оценила је као „залог за будућност".

Заокупљена бригама о стабилности свог кабинета, Тереза Меј „спаковала" је као поклон својим гостима дупло више средстава из Фонда за конфликте, безбедност и стабилност.

„Напуштамо Европску унију у марту, али остајемо посвећени изградњи стабилности и безбедности како Западног Балкана, тако и Европе", поручила је Тереза Меј.

Домаћин шестом самиту биће Пољска, и то на предлог Немачке.

У Лондону је присутан био и Алексис Ципрас - Грчка се спрема за домаћинство Самита 2020. године, али актуелног премијера до тада чекају веома неизвесни избори.

Балкански лидери бар су се у Лондону навикли да се домаћини - лако мењају.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]