Хрватска и Европска унија: Колико је чланство у заједници европских народа променило свакодневни живот

Док Србија и још неке земље Западног Балкана и даље седе у чекаоници Европске уније, Хрватска обележава десету годишњицу приступања Унији која је у међувремену уздрмана одласком Велике Британије, пандемијом корона вируса и различитим вредносним ставовима појединих држава чланица.

Пре десет година, тадашња премијерка Јадранка Косор из реда владајуће Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) почетком децембра 2011. ставила је потпис у Бриселу на уговор који две године касније уводи земљу у Европску унију.

Ово је врхунац њене политичке каријере, али истовремено и почетак краја.

Уговор је потписан 9. децембра, али су парламентарни избори у Хрватској одржани неколико дана раније и ХДЗ је изгубио власт.

Косор је после тога избачена из странке, уз образложење да је нарушила њен углед.

То потписивање у Бриселу Арсен Баук, политичар супарничке странке - Социјалдемократске партије (СДП) - посебно памти.

Управо тих дана сазнао је да ће највероватније бити министар у новој Влади Хрватске.

„Када смо преузели власт, имали смо још неке ствари да обавимо да бисмо званично ушли у Унију 2013", каже Баук, који је и постао министар управе те 2011. године, у разговору за ББЦ на српском.

„У целом процесу приступања, Европска унија је мало експериментисала у Хрватској.

„Како? Легенда каже да су се опекли када су укључили Бугарску и Румунији, па су од нас тражили више, нешто што се нигде другде не спроводи".

Та 2011. била је значајна и за Карла Реслера, политичара ХДЗ-а, који је тада размишљао у учлањењу у странку.

Тачно осам година од када је 1. јула 2013. Хрватска постала пуноправна чланица Уније, Реслер је заступник у Европском парламенту и саветник садашњег премијера земље и председника ХДЗ-а Андреја Пленковића.

Јер, власт се још једном променила и ХДЗ је опет преузео парламент.

„У Хрватској смо имали турбулентан период и све те околности су утицале и на приступање Унији, али верујем да је чланство обликовало Хрватску", каже Реслер за ББЦ.

У једном су обојица сагласни.

Док Баук мисли да су људи у Хрватској „добили мање него што су очекивали", Реслер на питање да ли су људи у Хрватској срећнији и богатији од када су у Унији, има нешто другачији став.

„Не бих рекао да се осећају сретнијим субјективно, али објективно - јесу", каже он.

Подаци Еуростата показују да је Хрватска, после Бугарске, друга најсиромашнија земља Европске уније, али је истраживање Еуробарометра говори да готово половина људи у овој земљи има поверење у Унију.

ЕУ - „нешто апстрактно" или не

Машењка Бачић, новинарка из Сплита, мисли да Унија за многе обичне људе представља нешто „превише апстрактно и далеко од њихове свакодневне праксе и живота".

„Један од највећих изазова било је усклађивање законодавства с правном стечевином ЕУ", каже за ББЦ Машењка Бачић.

„Тако је Хрватска добила бољи оквир за развој демократије, владавине права те поштовања људских права, што је вероватно један од најпозитивнијих учинака".

„Но друго је питање праксе и спровођења закона".

Она даје пример када је хрватски заступник у лето 2021. године говорио у Европском парламенту о стању сексуалног и репродуктивног здравља жена у ЕУ.

Тако је тражено да све чланице поштују та права и осигурају право на легалан побачај и сексуалну едукацију.

„Питање је што се овим мења на свакодневном плану", пита се Бачић.

„Што та резолуција значи за Хрватску у овом тренутку где још нема новог закона који регулише побачај.

„Некој младој жени која жели да побаци, а нема новца, док се доктори у најближој болници позивају на приговор савести и одбијају да ураде побачај, то ништа не значи".

Јелена Марин, која је родом из Далматинског Косова ради у невладином сектору већ 15 година.

Све те године бави се управо „апстрактним пројектима ЕУ" и тврди да помоћ стварно може да се види.

„То је огромна разлика и за обичне људе", тврди Марин.

„Примера ради, када смо запослили бројне старије жене кроз европске пројекте да раде са старима - за њих је то нови живот.

„Оне су биле годинама незапослене, а сада примају 600-700 евра и сигурне су.

„Можда оне не знају да тај новац долази из Брисела, али то је велика разлика".

Слично је и за младе људе, каже она.

„Када неко од тих младих људи проведе два семестра у Италији - сада се то сматра нормалним, а раније је било чудно.

„Сада ти људи одрастају отворенији него раније".

Недавно истраживање агенције Промоција плус показало је да чак 39 одсто грађана нема никакво поверење у правосуђе, а као његов највећи проблем наводе корупцију - њих чак 60 одсто.

Привредни показатељи не иду у прилог Хрватској, а према истраживањима Еуростата о потрошњи по глави становника у 2020. години, Хрватска је на самом дну у Европској унији.

Стандард у Хрватској је 56 одсто нижи него у Немачкој.

„Такви параметри су најбољи показатељи развијености", каже хрватски економиста Вук Вуковић.

„Ми боље стојимо него земље у региону, али то је због туризма, да немамо туризма, били бисмо још гори.

„Туризам рађа огроман улазак новца и капитала у земљу, а ту је и елемент онога што добијамо из фондова Европске уније.

„Лоши су механизми којима се новац који долази из иностранства прелива, у новац људи, грађана. Наши грађани имају мању корист него они у Европској унији", рекао је Вуковић, кога је цитирао портал Индекс.

„Притом ту мислим на новац било каквих инвестиција, али и новац ЕУ фондова".

Хрватска - добар или лош ђак

У Унији, признаје Баук, „постоје државе чија се реч више слуша".

„То су, наравно, Француска и Немачка, то није тајна", додаје он.

Механизам ЕУ функционише тако да постоје санкције за државе које не примењују исту политику као Унија.

На питање да ли је Хрватска добар или лош ђак Уније, Баук каже да „није ЕУ учитељица, а ми мали ђаци".

„Нисам импрeсиониран бриселском бирократијом, па не волим бити третиран као ђак", каже он.

„Ако и тако гледамо, ми нисмо међу најлошијим ђацима.

„Упркос свему смо у друштву најразвијенијег дела света".

Људи у Хрватској, по мишљењу Баука, добили су мање него што су очекивали, али он мисли да је то природно.

„Када се припремате за нешто, имате велика очекивања, али мислим да људи овде јесу богатији, имају много више прилика".

Карло Реслер мисли да Унију не треба гледати као однос мањих и већих народа.

„Постоје разлике колико је неко дуго у Европској унији, такве разлике се виде", додаје он.

Европски фондови, обојица се слажу, ипак снажно мењају Хрватску.

„Нема ниједног места у којем није било значајнијег улагања у инфраструктуру, 80 одсто свих јавних инвестиција је из европских фондова, а без тога бисмо имали петину данашњих улагања", истиче Реслер.

„Пељешки мост је постао симбол тога".

Да ли су срећнији и богатији - шта мисле Хрвати

Маријана Матуловић Смољан из Дубровника је била на другој години студија када је Хрватска постала чланица Европске уније.

„Нама студентима је све то била доста згодно, могли смо више и лакше да путујемо и идемо на размене у европске земље, све је то било једноставно", каже Маријана за ББЦ на српском, која данас има 30 година.

„Наш факултет је имао директне уговоре са другим факултетима широм Европе, нисмо морали ми сами да тражимо где ћемо ићи".

Она, ипак, каже да те олакшице није искористила.

Али Матеј Ловреновић из Загреба јесте.

Он има 24 године, а живи у Лондону, где је завршио основне и мастер студије и данас има посао.

„Мени је било супер што нисам морао да се ломим са масовном документацијом када сам одлазио на факултет из Хрватске", каже Матеј за ББЦ.

„Само сам положио енглески и превео диплому и био сам у Лондону.

„Иако је Британија изашла из Уније, могу овде да останем и радим колико хоћу".

Матеј каже да је, када је земља ушла у ЕУ, приметио како се у Хрватској отворила локална економија.

„Раније је Хрватска имала два циклуса - лето и остатак године.

„Сада ми се чини да је менталитет почео да се мења.

„Видим да се људи не баве само туризмом, а и они који су остали у овој грани - некако су схватили да могу да искористе тај новац од ЕУ да боље развију бизнис, не само да чекају да им дођу туристи".

ЕУ, ипак, није сама од себе „потерала" Матеја у Лондон.

„Дошао сам у Британију први пут са 14 година и одмах сам звао моје да им кажем - ја ћу овде живети.

„Мислим да ЕУ не усмерава младе, али они који желе да оду - имају прилику".

„Сва три црнца у Загребу"

Матеј нема осећај да су само млади усмерени ка том „европском валу".

„Моја мајка ради на Факултету и научила је енглески последњих година преко размене професора по Европи", каже он.

„Један део и старијих људи мислим да је схватио да је сада део нечег већег и да то треба искористити".

Као рођени Загрепчанин, Матеј каже да има утисак да се клима ипак променила у главном граду Хрватске.

„Ја сам у Загребу као клинац знао сва три црнца који тамо живе, а данас је то доста другачије, различитости се више прихватају", додаје Матеј.

Сандра Жалац Микичић школовала се у неком другом периоду - током рата 1990-тих.

Са 52 године, данас на питање шта се у Хрватској променило од како је постала део Уније, одговара кратко - „баш ништа".

„Једино чега могу да се сетим јесте лакши прелазак границе, али и компликованија администрација у пословним активностима због увођења различитих прописа које пре нисмо имали", каже Сандра за ББЦ.

Ријека - лука рекордер у Хрватској

Ако је неки град искористио средства Европске уније, онда је то Ријека.

Овај град је апсолутни рекордер по коришћењу новца из фондова ЕУ, поносан је градоначелник Ријеке Марко Филиповић.

„Ријека је променила седам држава, а да се није макла са места где стоји", каже Филиповић за ББЦ на српском.

„Ми смо увек били град унутар великих држава, тако да смо једва дочекали да постанемо део Уније.

„Ријека је увек била лука који прихвата различитости".

На списку 175 пројеката које су реализовали од новца ЕУ су школе и вртићи, предузетнички инкубатор, аутобуси...

Ријека је 2020. годину дочекала као Европска престоница културе, а у претходних годину и по дана је реализовала „највеће инвестиције у култури у историји Хрватске", каже Филиповић.

„Од фондова ЕУ биће обновљен и Титов брод 'Галеб', који ће постати музеј", каже градоначелник Ријеке.

„Нема делегације која долази у Ријеку, а да не жели да посети 'Галеб'.

„Биће то сјајан мамац за туристе".

Ријека је као престоница културе, каже Филиповић, „добила неки нови ритам".

„И поред короне, захваљујући Ријечкој тврдоглавости, ми смо одржали 500 догађаја", каже он.

Филиповићев главни задатак у Ријеци је данас - да задржи људе.

„Млади људи одлазе и налазе будућност у земљама ЕУ, нарочито после отварања граница, када су укинуте боравишне визе", каже градоначелник Ријеке.

„Један део људи је искористио могућност преласка границе, али добар део се вратио и то је нормално.

„Највећи проблем је што је некада у валовима миграције одлазио један члан, а сада су нажалост отишле целе фамилије".

Шта jе са остатком Балкана

Хрватска је у Унији, али шта је са остатком Балкана?

Реслер мисли да ће и други суседи ићи у истом смеру.

„То је логично и природно, на југоистоку Европе остало је неколико држава које нису у ЕУ, а мислим да им је у интересу да буду, као и Хрватској и Унији", каже заступник Хрватске у Европском парламенту.

Ипак, додаје да у Унији „постоји засићење са проширењем".

„Ако негде поменете проширење код неких држава чланица, имате доста људи који су скептични", додаје Реслер, иначе саветник хравтског премијера.

„Мислим да је то велика грешка".

Његов колега из СДП-а Баут каже да, када се доносе одлуке у Европском парламенту, представници Хрватске често другачије гласају о темама у региону.

„Мени се то не свиђа, али то је већ део регионалне политике која нас све много више интересује", каже Баут.

„Вероватно много више него рибарење у Ирској".

Односи Србије и Хрватске у светлу преговара о Европској унији

Србија има статус кандидаткиње за ЕУ од 2012. године, приступни преговори трају од 2014, а привремено је затворила тек два поглавља.

У 2020. години Србија није отворила ниједно поглавље у преговорима са ЕУ, а ова тема често је предмет изјава званичника из Беогртада и Загреба.

И даље оптерећене ратом од пре 30 година, власти у Србији и Хрватској скоро стално играју вербални пинг-понг.

Реагујући на изјаву хрватског шефа дипломатије да ће Хрватска повећати број припадника у саставу мировних снага КФОР На Косову, председник Србије Александар Вучић је оценио да је таква одлука донета да би „Хрватска додатно понизила Србију".

Одговор из Загреба је брзо стигао.

Зоран Милановић, председник најмлађе чланице Европске уније, рекао је почетком маја 2021. године да српске власти „све раде да не уђу у Европску унију, а као преговарају".

„Ми нисмо у равноправном положају.

„Ми смо чланица ЕУ, Србија није. И ако желе ући морамо разговарати.

„Нама није падало на памет да се тако безобразно и дрско опходимо с државама; са Словенијом која је мања од Хрватске, али је била чланица ЕУ.

„Ја не желим тај положај користити за уцјењивање, али имам дојам да на другој страни уопће не постоји стварна амбиција да Србија за 15 година уђе у ЕУ.

„То је можда зато што би сви који сад владају Србијом, морали тражити домовину негдје другдје", рекао је председник Хрватске Зоран Милановић.

У Београду је прилично ватрено и оштро дочекана изјава Гордана Грлића Радмана, министра спољних послова Хрватске, да Србија треба да покаже вољу за испуњавање свих критеријума на путу ка ЕУ, као и да призна геноцид у Сребреници.

„У том смислу гледамо на подручје владавине права, питање несталих особа, права жртава рата, процесуирање ратних злочина, сурадњу с међународним казненим судом, признавање геноцида у Сребреници, јачање добросусједских односа како с чланицама ЕУ тако и онима изван ЕУ", рекао је Грлић Радман.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]