„Био је касапин“: Жене у Хрватској устале против злостављања на порођају

У Хрватској се дешава својеврсни #MeToo тренутак, јер жене протестују због прекомерне патње и злостављања које доживљавају током трудноће и порођаја.

Учесници овај вид злостављања називају „акушерским насиљем" и жале се да се то дешава већ деценијама.

Међутим, тек када је једна посланица опозиције у парламенту проговорила о сопственом искуству, дебата се проширила широм земље и доспела на друштвене мреже - под хештегом #PrekinimoSutnju.

Ивана Нинчевић-Лесандрић описала је да је искусила „средњовековни третман" након побачаја.

„Везали су ми руке и ноге и започели киретажу без анестезије. То значи гребање грлића материце, унутрашњег органа, без анестезије. То је 30 најболнијих минута мог живота", рекла је шокираним посланицима.

Министар здравља Милан Кујунџић је наговестио да је прича била плод њене маште: „То се не ради у хрватским болницама. Можете ми дати медицинске податке ако желите и ја ћу их проверити."

Како је 400 жена прекинуло тишину

Међутим, многи Хрвати су скочили у њену одбрану, а посебно жене, назвавши је храбром.

Можда вас интересују и приче:

Хрватска је претежно католичка земља, а многи отворено говоре о женском репродуктивном здрављу које се и даље посматра у духу патријархалног друштва.

Активисти групе Родитељи у акцији (Рода), који годинама покушавају да укажу на ове проблеме, пратили су изјаве посланице кампањом #PrekinimoSutnju.

Само током једног викенда, јавило им се 400 жена које су искусиле сличне трауме, каже портпаролка групе Данијела Драндић. Ова сведочења су забележена и предата Министарству здравља.

„Имамо извештаје о биопсијама које се раде без анестетика, о медицинским поступцима оплодње без анестезије, као и шивењу након порођаја и еписиотомијама без анестезије", каже она.

Међу извештајима су били примери како се са женама разговарало на понижавајући начин током порођаја.

„Говорили су им ствари попут: 'Нећете моћи да поднесете секс' или 'раније је било лепо, а сада ће бити болно' - говорећи женама да их зашивају да би њихови мужеви били срећни", кажу из ове невладине организације.

Једна од 400 жена је Јасмина Фурлановић, која и данас са сузама у очима препричава сећања и бол који је претрпела када је пре неколико година морала да иде на операцију уклањања постељице. Ова операција се ради након порођаја уколико грешком део постељице остане у телу породиље.

„Покренули су процедуру без икаквог објашњења. Сестра ме је обуздавала", рекла је.

Министарство здравља каже да лична сведочења које је прикупила Рода обухватају „релативно мали број жена" и тешко их је истражити јер су били анонимна.

Међутим, у Министарству признају да међу болницама има „одређених разлика" при употреби анестезије, те да постоји потреба за побољшањем комуникације између медицинског особља и пацијената.

И министар здравства и сплитска болница, у којој је лечена народна посланица Ивана Нинчевић-Лесандрић, одбацили су њене наводе.

Захтев ББЦ-ја за интервју са министром Кујунџићем је одбијен.

На позив за интервју и изјаву директора гинеколошког одељења болнице у Сплиту - такође нису одговорили.

Да ли је женски бол другачији од мушког?

Хрватска гинеколошкиња Ула Мартон није се изненадила када је чула за изјаве 400 жена.

„Углавном се то не ради намерно - једноставно је тако већ годинама, а људи нису вољни да мењају навике. То је проблем.

„Други је недостатак времена и недостатак професионалаца. Када смо се придружили Европској унији, многи анестезиолози напустили су земљу јер постоје бољи услови рада у другим европским земљама."

За Даниелу Драндић из Роде, проблем лежи у искуствима жена у репродуктивној здравственој заштити јер се сматра да је њихов бол мали и небитан.

Она верује да културолошки постоји претпоставка да ће жена, ако постане мајка, бити у стању да прихвати бол.

Зашто жене имају мање моћи него што мислите

Посланица која је све покренула у парламенту одушевљена је што је то питање изашло из сенке, али зна да ће њена борба бити тешка.

„Тренутно сви говоре о томе", каже Нинцевић-Лесандрић. „То је велика промена. Сада само морамо да пронађемо решење да се проблем и трајно реши."