Црна Гора и политика: Да ли Темељни уговор потреса темеље владе Дритана Абазовића

Ни три месеца откако је Дритан Абазовић постао премијер Црне Горе, уздрмани су темељи његове мањинске владе и то због Темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ).

У петак је влада, на седници која је трајала скоро пет сати и била уживо преношена, усвојила предлог текста Темељног уговора између Црне Горе и СПЦ, којим се уређују имовинско правни односи о власништву над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Управо због тога, мањинска влада је два дана касније изгубила подршку партнера Демократске партије социјалиста (ДПС) Мила Ђукановића, председника државе.

ДПС је јавност о одлуци обавестио саопштењем, али још није познато како ће се убудуће понашати у институцијама где су до сад подржавали Абазовићев кабинет.

Абазовић сматра да је корупција узрок „хистерије", а не склапање Темељног уговора и позива Специјално државно тужилаштво да настави рад.

У претходној влади Здравка Кривокапића, која је формирана после смене власти Ђукановићевог ДПС-а у августу 2020. и на таласу литија присталица СПЦ због противљења Закону о слободи вероисповести, Абазовић је био потпредседник.

У интервјуу за ББЦ је 2020. године изјавио „срушили смо балканског Лукашенка", а затим је у априлу 2022. после изгласавања неповерења кабинету Кривокапића, са Ђукановићевим ДПС-ом склопио договор о томе да мањински подржи његову владу.

Нова политичка криза у Црној Гори уследила је само неколико дана после прве званичне посете Абазовића Србији.

Шта је било у петак?

Дан пошто су испред зграде Владе у четвртак одржани протести због могућег усвајања Темељног уговора, у петак, после више од четири сата расправе, Влада Црне Горе усвојила је нацрт Уговора са Српском православном црквом.

„За" је гласало 13 министара, док је њих пет изузело мишљење.

Ипак, део министара је полемисао са премијером Дританом Абазовићем да ли је гласање било валидно.

За усвајање овог документа потребна је квалификована већина, што би могло да се тумачи као две трећине од 20.

Министар спољних послова Ранко Kривокапић из редова Социјалдемократске партије (СДП) рекао је да квалификоване већине нема.

Он је истакао да у овом случају квалификована већина представља 14 гласова, а не 13.

Пре формирања владе, коалиционим споразумом је договорено да се сва питања од виталног државног и националног интереса усвајају квалификованом већином свих чланова владе.

Кривокапић је обављао важне државне функције од 2003. до 2016. док су већину у парламенту имале партије окупљене око ДПС-а.

У једном периоду био је председник Скупштине Црне Горе.

Приликом полемика око Закона о слободи вероисповести, због којег су организовани улични протести и литије широм Црне Горе, Кривокапић је тврдио да је Српска православна црква у тој земљи „антидржавна црква, која је против свих несрба".

Иако је на сајту владе објављено да је усвојен Предлог усаглашеног текста Темељног уговора Црне Горе и Српске православне цркве, Абазовић је саопштио да није против понављања гласања на некој од наредних седница владе или електронски.

Шта је било у недељу?

На седници Председништва Демократске партије социјалиста, којом је председавао лидер Мило Ђукановић, одлука о престанку подршке влади образложена је променом политичког курса и „изражено жаљење" због тога.

„Супротно политичком споразуму о њеном формирању, влада је напустила приоритетни задатак испуњавања обавеза из агенде европских интеграција и исхитрено, неодговорно и без консултација са стручном јавношћу ушла у закључивање Уговора са СПЦ чиме је нанела непроцењиву штету државним интересима Црне Горе", наводи се у саопштењу.

Председништво ДПС-а овластило је Kлуб посланика да у току ове недеље предузме адекватне правне радње у Скупштини Црне Горе, без додатних објашњења шта би те радње могле да подразумевају.

Ђукановић је у понедељак рекао да Устав нуди више могућности и да ће разговарати са другим партијама и о могућем решењу.

„(Устав) нуди могућност изгласавања неповерења влади, а нуди и могућност скраћења мандата парламенту", рекао је лидер ДПС-а и шеф државе.

Шта могу бити излази из кризе?

Мањинску владу Дритана Абазовића чини коалиција Црно на бело, коју предводи његова странка Ура, а министри долазе из Социјалистичке народне партије (СНП), Социјалдемократске партије (СДП) и мањинских странака Албанаца, Хрвата и Бошњака.

Влада има подршку 46 посланика.

Посланици ДПС-а подржали су формирање владе, али немају министара.

Абазовић је у понедељак поручио да су приликом прављења мањинске владе, подршку тражили од свих.

„Рекли смо само ко због европске агенде Црне Горе не би било добро да буде у овој влади.

„Подршку смо тражили од 81 посланика. Ако она постоји добро, у смислу ако постоји већински, ако не све опције су на столу", рекао је црногорски премијер приликом отварања деонице пута између Подгорице и Даниловграда.

Тад је поменуо и да Темељни уговор „није Свето писмо" и да је подложан изменама, ако буде потребно, али да је и постојећи текст у складу са Уставом и законима.

Уколико се на седници парламента одлучи да влада нема подршку 41 посланика од укупно 81, једно од могућих решења за излазак из пат позиције је расписивање избора.

Социјалдемократе, које су део владајуће групације, поручиле су да је Абазовићева влада „горе решење од владе Kривокапића и затражиле расписивање ванредних парламентарних избора".

„Kрајње је време да завршимо са овом политичком и цивилизацијском агонијом у коју је Црна Гора упала после 30. августа 2020. године", наводи се у саопштењу странке.

И Председништво опозиционе Либералне партије, која је подржала мањинску владу Абазовића, једногласно је подржало покретање поступка одлучивања о неповерењу мањинској 43. Влади Црне Горе.

Друга опција је да уместо ДПС-а, одлуке владе подрже посланици Демократског фронта (ДФ), организације која има подршку странака на власти у Србији, када би неопходна била и подршка Демократа Алексе Бечића.

И та подршка могла би да буде мањинска - без уласка чланова те странке на министарске функције.

Таква већина већ је подржавала претходну владу Здравка Кривокапића.

Из Фронта су раније поручили да ће подржати Темељни уговор који је „добар за СПЦ", што црква оцењује да јесте случај са овим документом.

Трећа опција је да Абазовићева Ура не буде део владајуће комбинаторике, већ да је замене Демократе Алексе Бечића.

Синиша Вуковић са Универзитета Џонс Хопкинс изјавио је за портал Вијести да би, хипотетички, нова већина ДПС-СДП-Демократе-СД-мањинске партије имала довољно посланика да се упусти у избор новог Судског савета, избор судија Уставног суда и све остало што је неопходно остварити по питању реформи у правосуђу, како би средином октобра ЕУ упутила коначне мере за чланство.

„Напомињем хипотетички, то би могло одржати живом причу о брзом чланству, али чак и у том сценарију био би веома неизвестан степен и природа сарадње између Демократа с једне и ДПС-СДП-СД с друге", рекао је Вуковић.

Расподела мандата у Скупштини Црне Горе

Шта пише у Темељном уговору?

Абазовићев кабинет недавно је саопштио да су радне групе Владе Црне Горе и СПЦ ускладиле Нацрт Темељног уговора.

У њему се наводи да Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и да јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, преноси РТС.

Абазовић је приликом посете Београду изјавио да је он он „премијер који води европску и секуларну државу, у којој ће све верске заједнице имати исти третман".

Од доласка на власт он се двапут састао са патријархом Порфиријем, поглаваром СПЦ, први пут уочи формирања владе, други пут на манастиру Острог када је ту био и митрополит Јоаникије - највиши представник СПЦ у Црној Гори.

Јоаникије је наследио преминулог митрополита Амфилохија, који је имао важну улогу у протестима због Закона о слободи вероисповести.

Устоличење митрополита Јоаникија у септембру 2021. изазвало је велику буру у Црној Гори.

Противници су данима негодовали, тражећи да устоличење не буде у Цетињском манастиру, већ у неком другом црногорском граду.

Устоличење су доживели као наставак промовисања интереса Србије и ширења утицаја Српске православне цркве у Црној Гори.

Дошло је и до инцидената и сукоба полиције и демонстраната који су блокирали прилазе Цетињу, а поглавар СПЦ Порфирије и митрополит Јоаникије на крају су у манастир превезени хеликоптером из главног града Подгорице.

Погледајте видео о годишњици проглашења независности Црне Горе

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]