Србија и Црна Гора: Председници влада сагласни да односе треба „ресетовати" и окренути нови лист

„Нема Мила, нема Тита, сад се ође Дритан пита", певале су присталице Дритана Абазовића после парламентарних избора у Црној Гори 2020. године на којима је постао битан тег на нестабилној ваги црногорске политике, где је сваки грам битан.

Две године касније, лидер Грађанског покрета УРА стигао је до премијерске фотеље, а за прво одредиште које ће обићи на тој функцији изабрао је Београд.

„Први пут после обнове независности, пре 16 година, Влада Црне Горе је за прву званичну, државну, билатералну посету изабрала Србију", каже Владо Павићевић, саветник Владимира Јоковића, министра пољопривреде и потпредседника црногорске владе.

„То је у симболичком и суштинском смислу огромна порука", рекао је Павићевић за ББЦ на српском.

Абазовић се по доласку у Београд прво састао са премијерком Аном Бранбић, а очекује се и састанак и са председником Александром Вучићем.

На конференцији за медије са Брнабић, Абазовић је изјавио да се његовом посетом Београду „окреће нови лист" у односима две земље, као и да је неприродно да буде било каквог шума у комуникацији, преноси агенција Фонет.

Тај нови циклус, додаје, значи и приступање „отвореним питањима приступимо на крајње одговаран начин и у корист грађана обе државе".

Брнабић је додала да сви желе да се ресетују односи између две државе и да се уђе у еру најбољих могућих односа.

„Немамо ближе земље од Црне Горе, као што и ви кажете да нема Црној Гори никог ближег од Србије, ни политички, ни економски", рекла је Брнабић.

Последњих година многа питања оптерећују односе двеју држава, које су готово читав век - од 1918. до референдума о независности Црне Горе из 2006. - делиле заједничке границе.

Неки од њих су питање Српске православне цркве у Црној Гори, приступање Црне Горе регионалној иницијативи Отворени Балкан, као и изручење Светозара Маровића, бившег председника Србије и Црне горе.

Данашњи односи Београда и Подгорице „не могу се означити као лоши", али су „сигурно испод реалних могућности", сматра Зоран Лутовац, некадашњи амбасадор Србије у Црној Гори.

„Политичке елите никако да прихвате да односи Србије и Црне Горе не смеју зависити од тога ко је на власти, нити од личних односа политичара", каже Лутовац за ББЦ на српском.

„Они морају бити на највишем могућем нивоу у свим областима, јер су две државе упућене једна на другу, као и њени грађани, чији је однос далеко бољи."

Какви су тренутни односи Београда и Подгорице

Политичка вага Црне Горе поприлично се љуљала због многих промена, од чега су протеклих година зависили и односи Подгорице и Београда.

Демократска партија социјалиста (ДПС), актуелног председника Црне Горе Мила Ђукановића, током лета 2020. године први пут је, после три деценије, остала без власти.

За премијера Црне Горе тада је именован Здравко Кривокапић, а Абазовић је био потпредседник владе задужен за националну безбедност.

Избори одржани су после дугих протеста Српске православне цркве и њених верника током 2019. и 2020. године због спорног Закона о слободи вероисповести.

Према неким оценама, протести су знатно утицали на исход парламентарних избора и пораз до тада неприкосновеног ДПС-а.

Међутим, Кривокапићевој влади је у фебруару 2022. изгласано неповерење.

„Очигледно да Кривокапић није имао наклоност Београда и да није био његов миљеник, иако је то била влада која је истицала да је више окренута Србији него претходне", сматра Лутовац.

Абазовићеву мањинску владу данас чине странке које имају 16 од укупно 81 представника у парламенту, а њено формирање подржали су и посланици ДПС-а, странке коју је Абазовић критиковао пре него што је постао премијер.

„Другим речима, Вучић је бољи са актуелном владом, коју ДПС подржава, него са претходном, коју ДПС није подржавао", каже Лутовац.

Он сматра да у односима Србије и Црне Горе данас „нема озбиљних и суштинских проблема, осим што се идентитетско питање - које је у Црној Гори често кључно - користи у политичке сврхе."

А односе између две републике обележио је у међувремену низ успона и падова.

Павићевић сматра да су и пре формирања Абазовићеве владе они били „помало унапређени у односу на период власти ДПС-а", али да је и то „недовољно".

„За ова два месеца, када видимо те сусрете које су Абазовић и Вучић имали, видимо да то има релативно брзу шансу да напредује."

Људи у Црној Гори само желе да „формални политички односи буду као и међу људима у њиховим свакодневним животима", каже Павићевић.

„Они путују, друже се, то су братства, кумства, рођачке везе, предузетничке... Али када се дође до политике, ето одмах и препрека.

„Они неће да им политика прави проблеме, већ да их решава", оцењује Павићевић, који је политичко искуство градио и у Србији као посланик опозиционе Нове странке у Народној скупштини.

Пет тренутних питања у односима Србије и Црне Горе

„Прва ствар која може да се договори релативно лако јесте питање приступања Црне Горе регионалној иницијативи Отворени Балкан", каже Павићевић.

Реч је о иницијативи неформалног назива „Мали Шенген", насталој 2019. године, која је потом преименована у Отворени Балкан.

Чланови су Србија, Северна Македонија и Албанија, које су последњих година потписале низ споразума о сарадњи, пре свега у вези са олакшањем увоза, извоза и кретања роба.

Очекује се и да од 1. јануара 2023. буду укинуте граничне контроле између три земље.

Међутим, Косово, Босна и Херцеговина и Црна Гора су и даље ван те иницијативе.

„Моја је процена, као неког ко има формалну позицију саветника министра и потпредседника Јоковића, да ће Црна Гора приступити тој иницијативи", каже Павићевић.

Та тема је све битнија за јавност у Црној Гори, јер је „створена атмосфера да је Отворени Балкан у интересу земље", оцењује.

„Много има прича и предрасуда о Црногорцима као лењим људима, који не воле много да раде, али то је заправо радан народ, којем је до максимума развијен предузетнички дух.

„Они на све рационално гледају, а ако бисмо отворили простор Западног Балкана, управо би људи у Црној Гори од тога имали највише користи, као и лука Бар и многе компаније.

„Мислим да они једва чекају да се што пре уђе у тај експеримент".

Абазовић је недавно у Охриду присуствовао иницијативи Отворени Балкан, али у статусу посматрача.

Претходно је више пута хвалио ову иницијативу.

Пред пут у Северну Македонију је, на пример, изјавио да „још није чуо валидан аргумент зашто Црна Гора да не приступи".

Павићевић сматра да би питање приступања Црне Горе Отвореном Балкану могло да буде решено већ после посете Београду.

Међутим, Лутовац о овој иницијативи „нема превисоко мишљење".

Лидер опозиционе Демократске странке сматра да та иницијатива „није мотивисана интересима грађана", већ „унутрашњим и регионалним мотивима политичких лидера".

„Не видим смисао свега тога, ако већ имате Цефту, Берлински процес и европске интеграције, као ни ко има користи од тога што је укључен у Отворени Балкан", каже Лутовац.

ЦЕФТА је трговински споразум који дефинише јединствену зону слободне трговине у југоисточној Европи, чије су потписнице, између осталог, и све земље Западног Балкана.

Берлински процес је иницијатива будућег проширења Европске уније земљама Балкана, који се често посматра као паралелан процес иницијативи Отворени Балкан.

Кључна разлика је, међутим, што власти у Приштини желе да буду чланице Берлинског процеса, док на састанке регионалних лидера Отвореног Балкана не желе да долазе ни као посматрачи.

Званичне посете - 5:0 за Црну Гору

Абазовићева посета биће пета посета највишег црногорског званичника Београду у последњих десет година, пише РТЦГ.

Мило Ђукановић, тада премијер Црне Горе, у званичној посети Београду био је 2013. године.

Годину дана касније дошао је тадашњи премијер Игор Лукшић, а потом 2017. и његов наследник Душко Марковић.

У Београду је 2021. био и Здравко Кривокапић.

Са те посете остало је упамћено да је црногорског премијера на београдском аеродрому дочекао министар пољопривреде Бранислав Недимовић и то неформално обучен.

За то време нико од највиших српских лидера није био у званичној, билатералној посети Подгорици.

Ана Брнабић, премијерка Србије, у фебруару 2021. била је у Подгорици, доносећи Црној Гори прву испоруку Спутњик вакцина против корона вируса.

На аеродрому ју је дочекала делегација Владе Црне Горе, на челу са тадашњим премијером Здравком Кривокапићем.

„Здравље изнад свега, а солидарност прије свега, то је исказ данашњег великог догађаја", рекао је тада Кривокапић.

Као другу важну тему Павићевић истиче питање Темељног уговора који регулише односе Црне Горе и Српске православне цркве (СПЦ) као верске заједнице.

„И то је такође лако решиво, јер се и то питање ставља у контекст односа две државе", сматра Павићевић.

„А колико сам схватио, сада се само чека најава датума када ће бити потписан, а мислим да ће то бити веома брзо".

Абазовићев кабинет у уторак је саопштио да су радне групе Владе Црне Горе и СПЦ ускладиле Нацрт Темељног уговора.

У њему се наводи да Црна Гора признаје континуитет правног субјективитета СПЦ и да јемчи неповредивост права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима и просторима у њеном власништву, преноси РТС.

Абазовић је приликом посете Београду изјавио да је он он „премијер који води европску и секуларну државу, у којој ће све верске заједнице имати исти третман".

Од доласка на власт он се двапут састао са патријархом Порфиријем, поглаваром СПЦ, први пут уочи формирања владе.

„Била је то његова приватна посета Београду и обојица су тада имали врло добре утиске, јавно су говорили о томе", наводи Павићевић.

„Други је био у Црној Гори, у манастиру Острог, када је ту био и митрополит Јоаникије - највиши представник СПЦ у Црној Гори - и где су само потврдили изузетну комуникацију и усмерење да Темељни уговор треба што пре да се потпише".

Јоаникије је наследио преминулог митрополита Амфилохија, који је имао важну улогу у протестима због Закона о слободи вероисповести.

Устоличење митрополита Јоаникија у септембру 2021. изазвало је велику буру у Црној Гори.

Противници су данима негодовали, тражећи да устоличење не буде у Цетињском манастиру, већ у неком другом црногорском граду.

Устоличење су доживели као наставак промовисања интереса Србије и ширења утицаја Српске православне цркве у Црној Гори.

Дошло је и до инцидената и сукоба полиције и демонстраната који су блокирали прилазе Цетињу, а Јоанакије је на крају у манастир стигао хеликоптером.

То све значи да питање Темељног уговора нимало није једноставно.

Његовом потписивању противе се и поједини Абазовићеви сарадници, као и чланови паралементарне већине, што би могло да угрози његову мањинску владу.

Абазовић је, међутим, недавно изјавио да његова влада „неће пасти" због тог уговора.

„Док будем премијер водићу се државним интересима, партијски инетереси ме не интересују, укључујући и партију коју водим", изјавио је Абазовић у Београду.

Лутовац сматра да је „мешање држава у то питање можда било и превелико", и „превазилази верско питање".

„СПЦ је дубоко укорењена у Црној Гори, где има дугу традицију и историју и треба водити рачуна да не буде дискриминисана у односу на друге верске заједнице.

„Али мислим да је за стабилност Црне Горе важно да се то питање реши на задовољство свих кључних актера", каже.

Црногорска православна црква, коју канонски не признаје ниједна патријаршија, обновљена је 31. октобра 1993. године.

Једна од тема разговору у Београду је и Светозар Маровић, некадашњи председник Србије и Црне Горе, државе која је 2003. наследила Савезну Републику Југославију.

Маровић је 2015. године ухапшен у Црној Гори због сумњи да је умешан у корупцију и шверц.

Следеће године је, по признању кривице, пуштен из притвора, и одлази за Београд, где је и данас.

У међувремену је и осуђен, а Црна Гора је више пута од Београда тражила изручење.

„Уверен сам да би најбоља потврда тих наших ресетованих односа (Србије и Црне Горе) било то да се, хипотетички говорим, Светозар Маровић појави на неком од граничних прелаза у Црној Гори и да га ми овде приведемо правди", рекао је Абазовић недавно за лист Нова.

На питање да ли односи могу уопште да се ресетују с обзиром да није решено ниједно отворено питање, конкретно и изручивање Светозара Маровића, Абазовић је у Београду рекао да постоје супротни ставови конкретно о том питању и да не може све и одмах да се реши на једном састанку.

Абазовић је рекао да не може да се прави притисак на Владу Србије, преноси РТС.

Павићевић наводи да је то „једно од осетљивијих питања".

Све треба „препустити највишим званичницима Србије и Црне Горе, а можда и министарствима правде, да отпочну комуникацију, па да видимо докле ће то да иде", каже.

Лутовац, међутим, каже да „стварно не зна због чега би то оптерећивало однос са Црном Гором".

Важно је, каже, да се државе уважавају у међусобним односима и потраживањима.

„Ако је то Црној Гори важно, требало би да буде важно и Србији - то је најбољи начин за грађење нормалних односа", наводи Лутовац.

Павићевић очекује и да економија буде једна од тема сусрета, иако „она можда не изгледа као да је у прва три кључна питања".

„У Црној Гори се много прича о кризи која се најављује од јесени - цене свих кључних производа и основних намирница су порасле.

„Поново је у том смислу пажња усмерена на Србију", каже.

Једно од решења би могао да буде договор две државе да из Србије, у случају кризе, стижу гарантоване залихе и намирнице за шест месеци.

„Али не као поклон, или неку врсту милостиње, већ да се не брани извоз тих производа у Црну Гору", каже Павићевић.

О томе је после састанка са Абазовићем причала и Ана Бранбић.

Како наводи, најважније теме о којима су разговарали биле су храна, енергенти и инфраструктурно повезивање.

„Док ми имамо хране и наши партнери и пријатељи у региону ће имати хране, а Србија има довољно хране", навела је.

Питање односа две земље већ дуже време оптерећује и ситуација са амбасадором.

Црна Гора је у новембру 2020. године Владимира Божовића, амбасадора Србије у Подгорици, прогласила за непожељну личност због „континуираног мешања у унутрашње ствари земље".

Божовић ту одлуку није признао.

„Што се мене и Републике Србије тиче, ја сам и даље амбасадор у Црној Гори", изјавио је Божовић у новембру 2020. године за Радио Слободну Европу.

Ту функцију од тада обавља из Београда, а не из Подгорице.

Србија је у одговору прогласила Тарзана Милошевића, амбасадора Црне Горе у Београду, персоном нон-грата, али је ту одлуку потом повукла.

Абазовић је у Београду рекао и да је са Аном Брнабић разговарао о овом питању и да је закључено да у духу добре сарадње треба да имају амбасадоре Црне Горе у Београду и Србије у Подгорици.

„То је јако важно и за ове теме које су економског карактера. Да и они имају своју дипломатску мисију, као и код остваривања економске дипломатије", рекао је Абазовић.

Трајна питања

Односе Србије и Црне Горе, поред свега тога, оптерећују и размимоилажења по ширим спољнополитичким питањима.

Једно од најважнијих свакако је питање односа према инвазији Русије на Украјину, која траје више од четири месеца.

Иако су и Србија и Црна Гора кандидати за чланство у Европској унији, до сада је само званична Подгорица ускладила спољну политику са Бриселом.

То значи да је због инвазије, попут чланица Европске уније и других земаља Запада, Русији увела санкције.

Србија то и даље није урадила, иако је осудила инвазију.

Друго питање, које има блиске везе са првим, јесте чланство у НАТО алијанси.

Црна Гора је од 2017. године до НАТО савеза, а Србија није, јер заговара војну неутралност.

Ипак, у Србији, која је скоро потпуно окружена НАТО чланицама, није било много реаговања у вези са одлуком Црне Горе да приступи војној алијанси.

Један од најважнијих разлога за то, јесте што се ширењу НАТО-а жестоко противи Русија, од које Србија има подршку по питању Косова, као и зависност од снабдевања гасом.

А управо је Косово још једно место размимоилажења између званичног Београда и Приштине.

Косово је 2008. прогласило независност од Србије, а међу земљама које су прве признале његову независност је и Црна Гора.

Четрнаест година касније, питање Косова и даље је далеко до решеног.

Независност Косова у међувремену је признало око 100 земаља, али тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација, због вета Русија и Кине.

Погледајте видео о годишњици проглашења независности Црне Горе

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]