Парламентарни избори у Црној Гори: Изабрана нова Влада, први пут без ДПС-а председника Мила Ђукановића

Нова Влада Црне Горе изабрана је три месеца после парламентарних избора који су означили крај владавине Демократске партије социјалиста председника Мила Ђукановића.

Нови премијер Црне Горе Здравко Кривокапић предводи владу за коју је од гласао 41 посланик, 28 је било против, а један посланик уздржан.

Кривокапић је био на челу листе За будућност Црне Горе, најјаче од три коалиције које су заједно освојиле тесну већину - 41 од 81 посланика у парламенту.

Једно од главних полазишта нове црногорске владе биће, како су поручили, бескомпромисна борба за заштиту државне касе и стварања грађанске и европске државе.

Ђукановићев председнички мандат траје до 2023. године.

Расправа у парламенту

У обраћању посланицима, Кривокапић је поручио је да жели да од Црне Горе направи Луксембург.

Представљајући програм владе, Кривокапић је рекао да су у „првом плану економија, борба сса Ковидом-19 и владавина права".

Истакао је да ће међу првим правним актима које ће влада донети бити измене Закона о слободи вероисповести - који је изазвао велике протесте у Црној Гори - као и нови закони о пореклу имовине, илустрацији.

Раније је Кривокапић изјавио да ће будућа влада поштовати све међународне обавезе.

Спољнополитички приоритети нове владе остају „приступање и чланство у Европској унији и испуњавање преузетих обавеза у НАТО и другим међународним организацијама", као и добросуседски односи у региону.

Једини потпредседник у новој влади Дритан Абазовић се надовезао да Црна Гора можда не може да буде Луксембург, али да треба тежити да „не одемо сви у Луксембург или у САД".

„Ово је влада поштених људи. Црном Гором више неће владати криминалци", поручио је Абазовић са скупштинске говорнице.

Састав Владе Црне Горе

За разлику од претходне, нова Влада Црне Горе имаће пет министара и два потпредседника мање. Међу њима су ретки били укључени у политички живот Црне Горе, што је Кривокапић истакао представљајући будући кабинет као „владу експерата."

У Кривокапићевом кабинету биће само један потпредседник - Дритан Абазовић, као и 12 министара.

Абазовић ће бити задужен за безбедносни сектор и координацију служби.

Абазовић: „Једина истина - ово је влада поштених људи"

Потпредседник Владе Црне Горе Дритан Абазовић у говору у Скупштини у четвртак оптужио је досадашњу власт за „депортацију и ратне злочине", као и за „државну пљачку коју је вршила 30 година".

„Ми владу преузимамо са 600 милиона евра недостајућих средстава за 2021. годину и са четири милијарде евра дуга, док се ваши функционери бахате у вилама од по неколико десетина милиона евра", рекао је он.

Обраћајући се посланичком клубу Демократске партије социјалиста, Абазовић је повишеним тоном рекао да су „30 година радили све да опљачкају, поделе и посвађају Црну Гору".

„Али знате шта је трагедија? Ви настављате нас из опозиције да гурате у сукобе, ви цртате мете људима, ви и криминални кланови мени цртате мету", рекао је Абазовић.

Одговарајући на опаске да ли је влада „експертска", „апостолска", „грађанска", „приправничка", „влада Српске православне цркве" или „Дританова влада", Абазовић је поручио:

„Да вам кажем једну ствар која је највећа истина - ово је влада поштених људи".

Абазовић је рекао да је после изборне победе „обећао да Црном Гором више неће владати мафија".

„Исто важи и за министре који буду изабрани - нико више не сме да украде ниједан евро из државног буџета, а да због тога не сноси дисциплинске и сваке друге последице".

Шта је претходило састављању владе?

Мандатар Кривокапић изазвао је гнев дела снага на чијој је листи био носилац.

Кривокапић је одлучио да направи, како је изјавио, владу састављену од стручњака, а не политичара.

Због тога је дошао у сукоб, пре свега са најјачом странком у предизборној опозиционој коалицији - Демократским фронтом - који је јавно изразила неслагање око састава владе.

Ипак, посланици ДФ-а су подржали владу у парламенту.

„Нико из коалиције За будућност Црне Горе није учествовао у креирању и писању Споразума о програмским приоритетима експертске владе", навели су челници Демократског фронта.

Оценили су и да је Споразум о приоритетима експертске владе „приватна иницијатива или нечија подвала".

Један од вођа у тој коалицији, Андрија Мандић, поручио је да „неће дозволити да црногорски тајкуни украду народну вољу и састављају Владу Црне Горе".

На критике, Кривокапић је одговорио преко Твитера: „(...) Инсистирање на појединцима из тих коалиција није интерес грађана ни државе! Црну Гору чекају тешки и историјски изазови које само Влада са експертским карактером може превазићи".

Нова власт, обећао је он, направиће систем који није у функцији једне партије, да би грађани Црне Горе „живели у држави која служи човеку и у којој ће човек служити њој".

Улога Цркве

Успеху опозиције претходиле су вишемесечне литије у организацији огранка СПЦ у Црној Гори, тачније протеста због усвајања Закона о слободи вероисповести.

Од 26. децембра 2019. године, када је спорни закон усвојен у Скупштини Црне Горе, почели су протести свештенства СПЦ, верника и становништва, који су оценили да се тиме отвара пут „подржављењу имовине цркве".

Протести, односно литије, су организоване до јуна 2020. године када су забрањена јавна окупљања услед погоршања епидемиолошке ситуације изазване епидемијом корона вируса.

Нова влада предвођена Кривокапићем већ је најавила, а то је ставила и у Споразум о програмским приоритетима експертске владе, да ће укинути чланове закона због којих су протести иницирани.

Према оцени аналитичара, СПЦ у Црној Гори, а поготово митрополит Амфилохије, који је у међувремену преминуо од корона вируса, значајно је допринела таласу који је довео до тога да до тада неприкосновена Демократска партија социјалиста изгуби власт.

И Кривокапић је у интервјуу „Недељнику" рекао да га је управо доношење Закона о слободи вероисповести инспирисало да се укључи у политички живот Црне Горе.

„Опозиција није нудила нешто конкретно, ново и боље. И бирачи су ишли логиком да је боље да не таласају".

„И годинама се одржавала иста гарнитура са једне и са друге стране. Биле су само промене појединих играча".

Рекао је да је то демотивисало и бираче, али и потенцијалне учеснике у политичкој борби.

„Такав сам био и ја до доношења Закона о слободи вероисповести".

Један закон извео је хиљаде људи на улице широм Црне Горе:

Митрополит Амфилохије је врло негативно говорио о председнику Црне Горе Милу Ђукановићу, а једном је и позвао вернике да „не гласају за безбожну власт која би отимала светиње".

Да утицај цркве на дешавања на изборима јесте био јак, показује и предложени састав нове Владе Црне Горе, у којој има људи блиских Митрополији црногорско-приморској.

Владимир Лепосавић, члан правног тима Митрополије, биће министар правде, мањинских и људских права.

А на челу Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма је Ратко Митровић, професор Архитектонског факултета у Подгорици чији је лик осликан у ктиторској фресци Храма Христовог васкрсења у Подгорици због великог доприноса при градњи те богомоље.

За обједињено Министарство просвете, науке, културе и спорта предложена је професорка Весна Братић која је поводом смрти митрополита изјавила Радио Светигори „да смо Амфилохијевом смрћу сви постали сирочићи", упоредивши га са Мојсијем.

Однос са Београдом

Власти у Београду имају добре односе са лидерима Демократског фронта, пре свих са Андријом Мандићем и Миланом Кнежевићем.

Њих двојица су често у Београду, а председник Србије Александар Вучић је обојицу позвао на уношење бадњака у Председништво Србије 6. јануара 2019. године.

Годину дана касније, Андрија Мандић је добио орден и сабљу Министарства одбране Србије „за допринос систему одбране Србије" у време НАТО бомбардовања 1999. године.

За разлику од Мандића и Кнежевића, Небојша Медојевић не гледа благонаклоно на режим у Београду и често износи критике.

У предвечерје избора нове црногорске владе, дошло је до нових тензија на релацији Београд - Подгорица

Најпре је Црна Гора ускратила гостопримство амбасадору Србије Владимиру Божовићу због неких његових изјава које су у Подгорици протумачене као недобронамерне и као негирање црногорске државе и идентитета.

Београд је узвратио истом мером - протерао је амбасадора Црне Горе Тарзана Милошевића, али је убрзо повукао одлуку.

Кривокапић је реаговао на овај дипломатски сукоб, наводећи да „такви акти нису у духу европског пута и добре регионалне сарадње пријатељских држава".

„Одлазећи режим у Црној Гори ни у својим последњим данима не преза од поларизације друштва и продубљивања подела", написао је на Твитеру.

„Нова Влада ће радити на оздрављењу односа Црне Горе са Србијом, промовисаћемо истински добросуседску политику с Београдом, као и са свима у региону, по принципу суверености, независности и немешања у унутрашње ствари других држава".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]