Председнички избори: Шта за Црну Гору значи победа Јакова Милатовића над Милом Ђукановићем

Једна ера политике у Црној Гори је завршена.

Јаков Милатовић, кандидат Европе сад, убедљиво је победио Мила Ђукановића, лидера Демократске партије социјалиста (ДПС) и постао нови председник Црне Горе.

Дугогодишњи лидер био је симбол дуготрајне власти на Балкану, носећи са собом политички утицај без обзира коју функцију је обављао - председника или премијера Црне Горе, од 1998. предводећи више од две деценије водећи ДПС.

Нови председник, с друге стране, долази из странке која је основана пре годину дана, а у чијем имену је реч Европа, што може да открије и будуће путеве којима би Милатовић могао да води Црну Гору.

У предизборном интервјуу за ББЦ на српском, он је напоменуо да му је чланство у ЕУ приоритет, да чланство земље у НАТО-у сматра веома важним - и ту нема промене.

Промену Милатовић најављује кроз боље односе са суседима, посебно са Србијом, али и позитивним сигналима према регионалној иницијативи Отворени Балкан, чему се Ђукановић жестоко противио сматрајући ово удруживање ширењем утицаја званичног Београда.

Ново гласање је одмах иза ћошка - ванредни парламентарни избори, на којима ће Црна Гора тражити излаз из дуге институционалне кризе, заказани су за 11. јун, па ће после њих бити јасније да ли ће Милатовићев председнички мандат бити оснажен подршком владе која суштински води политику земље.

У табору ДПС-а било је и суза, док су присталице Милатовића, као и странка које су га подржале, славиле на подгоричким улицама - заставе Црне Горе, Србије, па и понека тробојка Савезне Републике Југославије, некадашње заједничке државе, вијориле су се из аутомобила.

„Са једне стране имамо анти-ДПС и анти-Ђукановић осећај који је почео да се конституише после парламентарних избора 2020, када је ДПС први пут изгубио већину - дакле, ту је реч о негативној мотивацији бирача", каже политиколог Предраг Зеновић у разговору за ББЦ.

А поред тога, наводи, велики део гласача је и „поздравио и наградио Милатовића за економски програм Европа сад", којим су у Црној Гори, пре свега на уштрб обавезног доприноса за здравствено осигурање, повећане минимална и просечна плата.

Иако је ДПС појединачно и даље међу партијама са највећом подршком, њихова моћ је после губитка власти 2020, потом и лоших резултата на локалним изборима 2022, додатно окрњена убедљивим поразом Ђукановића.

„Нема сумње да ће ови резултати бити веома дестимулишући за бираче ДПС-а, да ће код њих доћи до даљег опадања - не у тако великим процентима, али ће они бити значајни", сматра Зеновић.

Погледајте видео: Ноћ промене у Црној Гори

Шта Милатовић као председник доноси Црној Гори

„Вечерас је ноћ коју смо чекали више од 30 година и нека нам је са срећом ова победа свих нас", изјавио је Милатовић у првом обраћању јавности.

Поред њега у том тренутку стајали су досадашњи премијер Дритан Абазовић, лидер покрета УРА, бивши премијер Здравко Кривокапић, лидер Демократског фронта Андрија Мандић и Алекса Бечић из Демократске Црне Горе.

Сви они важни су актери парламентарних избора из 2020, када је ДПС први пут после 30 година остао без власти.

Кривокапић је тада постао премијер, али је његова влада брзо пала и уследио је период институционалне кризе, када су сви међусобно више времена провели у сукобима него у политичкој стабилности.

„Ако председничке изборе посматрамо као лакмус папир за оне 11. јуна, онда ово дефинитивно значи консолидацију парламентарне већине из 2020, иако ће део колача свакако отићи Европи сад", наводи Зеновић, професор на хуманистичким студијама Универзитета Доња Горица.

Реч је о покрету основаном је 2022, чији су лидери - Милојко Спајић и Милатовић - били министри у Кривокапићевој влади.

„Посебно ће ту бити важна стабилизацијска улога Милатовића", додаје.

„Функција председника у Црној Гори ограничена, али он ипак даје мандат за састављање нове владе - у том новом ангажману, без кохабитације, лакше може да уследи формирање нове извршне власти."

Кохабитација означава ситуацију када председник земље не долази из коалиције која чини владу, што углавном значи доста политичких компликација.

Таква поставка у Црној била је од 2020, са Ђукановићем као председником, а његовим противницима у две владе - Кривокапићевој и Абазовићевој (иако је ДПС другој дао мањинску подршку).

Абазовићева влада пала је у августу 2022, када јој је ДПС ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Зеновић додаје да би Милатовићевом победом могло да дође и до још једне промене, а коју назива „симболичком".

„Мислим да ће се водити значајно умеренијом, толерантнијом и инклузивнијом политичком реториком него Ђукановић."

Пораз неприкосновеног ДПС-а на изборима 2020. догодио се на таласу протеста српске заједнице - која Ђукановића већ дуго оптужује за дискриминацију - пре свега због спорног Закона о слободи вероисповести.

Ђукановић за то време тврди и да у његовим ставовима „нема антисрпства", већ да је само „против великосрпске политике".

„То заоштравање на националном, верском, идентитетском и етничком смислу донело је пораз ДПС-у, а чињеница да се велики број људи мобилисао око једне верско-идентитетске теме пуно је коштала Ђукановића", сматра Зеновић.

„Није био председник свих грађана."

У првом обраћању, Милатовић је често помињао помирење: „Нека нам је на срећу победа помирене Црне Горе", рекао је.

Иза кулиса председничких избора

„Осећа се нешто у ваздуху, да ће се нешто десити", рекао ми је самоуверено у недељу пре подне један од подгоричких таксиста.

Цело јутро га, каже, зову пензионери да их вози на гласање, сачека испред бирачког места и после врати кућама.

Током једног од тих вожњи и он је, додаје, часком завршио шта има.

Значи није било двоумљења?

„Ма какви, за осам секунди сам све обавио - ушао изашао и готово."

Изненадио се када је у том тренутку, после једног скретања, испред бирачког места затекао читав низ телевизијских камера у ставу мирно.

Није знао да Милатовић ту гласа.

„Ђукановић гласа у 12, тамо у Основној школи…

„Саво Пејановић, знам", прекинуо је часком тај покушај информисања и уз осмех додао: „А имали смо вала кад и научит'".

Милатовић је убрзо - након што је морао да се враћа кући по личну карту - гласачко право обавио праћен шкљоцањима фотоапарата.

Исти аранжман био је и када је Ђукановић требало да гласа.

Поређане камере, фотоапарати на готовс и један пас који је пред свима позирао, уживајући на пролећном сунцу.

„Председниче, председниче", викали су сниматељи и фоторепортери који трен касније, не би ли се Ђукановић окренуо баш ка њиховом објективу.

Двојица дечака убрзо су добила и селфи са председником.

Неколико сати касније камере су нови шпалир правиле у два изборна штаба.

У ДПС-у их је било већ око 19 часова, али се осим нервозне шетње новинара загледаних у телефоне, тамо дуго није ништа дешавало.

Ђукановићеве присталице, огрнуте црногорским заставама, почеле су да се окупљају тек нешто после 21 час, сат времена по затварању биралишта.

И атмосфера је била прилично суморна.

„Ово је вечна, поносна, земља наша, овде смо по срећном звездом рођени.

„Ово је храбра, горда, мајка наша, а ми смо њени брижни синови", запевала је група младих у једном тренутку.

Када је најављено да ће се Ђукановић појавити, брзо су их поређали на бину, да буду одмах иза лидера странке.

„Људи, само достојанствено", чује се из првог реда.

Међутим, једна девојка је убрзо била на ивици суза.

„Марија, сиђи доле онда", довикнуо јој је неко и смирила се.

Када се Ђукановић појавио почело је скандирање: „Мило, Мило, Мило".

„Црна Гора је изабрала, ја тај избор поштујем. Честитам Милатовићу на поверењу које је добио.

„Желим му да буде успешан председник, јер ако он буде успешан биће успешна и Црна Гора", рекао је Ђукановић у првом обраћању.

Подгоричким улицама за то време одјекивале су аутомобилске сирене и ватромети.

Кроз прозоре су се вијориле заставе Србије и Црне Горе, често уз подигнута три прста, док је музика трештала са радија.

„Ко је пао? Мило пао, бре, Мило пао", викала је једна девојка седећи на прозору аутомобила, придржавајући се рукама за кров.

А у изборном штабу Европе сад - славље и огромна гужва.

„Нек се чује са небеса, нема више ДПС-а", скандирају.

А онда и: „Готов је, готов је", па „Јакове, Јакове", да би се потом певало „лијте кише хладне воде, Мило оде, Мило оде".

У једном тренутку се чуло и „хапси Дритане, хапси Дритане", на шта се Абазовић само насмејао и благо климнуо главом.

„Каква је ово сила заједничке Црне Гора", рекао је Милатовић у првом обраћању, причајући о „великој и историјској победи", док су га прекидали аплаузи.

Победу је са сарадницима залио шампањцем, а аутомобилске сирене су дуго одјекивале улицама.

И после гласања - гласање

Гласачи у Црној Гори ће 11. јуна поново да се „друже" са бирачким листићима.

После добрих резултата на локалним изборима 2022, када су добили место градоначелника Подгорице, сада и председника државе, да ли је могуће да Европа сад добије место премијера и тако комплетира три најважније функције у држави?

„Питање је да ли ће се то управо и десити, да ли ће тај вид концентрације власти допустити остали политички актери", сматра Зеновић.

Њихов највероватнији кандидат биће лидер покрета Милојко Спајић, који је заправо био прва опција на председничким изборима.

Кандидатура му је одбијена због проблема са пребивалиштем у Србији, па је уместо њега у трку ушао Милатовић - и победио.

„Серију победа настављамо на парламентарним изборима", навео је Спајић у изборној ноћи.

Зеновић упозорава да је стрпљење опозиционих бирача из 2020. „негде при крају", што значи да ће „бити велики притисак да се брзо дође до владе".

„Питање је шта ће бити ако Европа сад буде инсистирала да на свим позицијама има људе, све зависи од резултата избора и динамике која ће се десити у том процесу."

Да ли ће Ђукановић предводити листу ДПС-а и даље није познато.

Новинарка Вијести покушала је то да га пита у изборној ноћи, али су је ометале његове присталице, да би он на крају рекао да ће „бити времена за питања".

„Демократска партија социјалиста ће и даље бити снажан фактор, али значајно слабији него што је била до јуче", сматра Зеновић.

„Њен коалициони капацитет ће бити веома мали, будући да није дошло ни до промене реторике, ни до промена унутар саме партије."

Једна од опција, о којој се пред председничке изборе све више шушкало, могла би да буде коалиција са дојучерашњим највећим непријатељима - званичном Београду блиским Демократским фронтом Андрије Мандића.

Мандић и Ђукановић, иако дугогодишњи ривали, током кампање су често слали помирљиве тонове један другом.

Зеновић ту опцију ипак назива „очајничким актом" и не верује у њу, иако „не искључује да постоји део политичких елита са обе стране које ту виде излаз".

„Али то није део расположења већине ни са једне, ни са друге стране и та комбинација у унутар државном смислу нема никакве шансе.

„То би био прејак ударац за обе групације... Ударац који би могао буде погубан за њихову будућност."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]