Црна Гора и избори: Шта ће одлучити други круг између Мила Ђукановића и Јакова Милатовића

Прича о председничким изборима у Црној Гори први пут после готово две деценије спала је на два слова, а епилог ће добити 2. априла.

Кампања је у пуном јеку, а у то да ће бити први човек Црне Горе убеђени су и Јаков Милатовић, кандидат покрета Европа сад, и Мило Ђукановић, актуелни председник и лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), који више од три деценије влада земљом.

Ђукановић је у првом кругу освојио 36, а Милатовић 29 одсто гласова.

Други круг председничких избора одржава се после неколико политички и те како бурних година.

Од августа 2020, ДПС нема суштинску контролу у црногорској влади, али су и странке које су славиле победу на последњим парламентарним изборима у међувремену више времена провеле у сукобима него у политичкој стабилности.

Какви год да у недељу буду резултати, гласачи у Црној Гори ускоро ће се поново дружити са бирачким листићима - ванредни парламентарни избори заказани су за 11. јун.

Други круг председничких избора последњи пут је одржан 1997, када је Ђукановић, после велике поделе у ДПС-у, имао дуел са дугогодишњим сарадником Момиром Булатовићем.

Булатовић је тада био бољи у првом кругу, али је Ђукановић на крају славио.

Ко је уз кога

Иако ће на бирачком листићу у недељу бити само два имена - Милатовића и Ђукановића - њих двојица као да нису једини учесници другог круга.

Тако барем делује на подгоричким улицама, где поруке са билборда шаљу и кандидати који су председничку трку завршили пре готово две недеље.

„Да побиједимо Мила Ђукановића", великим црвеним словима пише на једном од њих, уз важан додатак одмах испод: „Гласамо за Милатовића".

У потпису - Андрија Мандић, Демократски фронт.

Недалеко одатле је и билборд с поруком „2. априла часно за Јакова", уз лик Алексе Бечића из партије Демократска Црна Гора,

„Прва ствар која може да буде пресудна у другом кругу је заправо исход првог круга", сматра Милош Бешић, професор Факултета политичких наука у Београду.

Мандић је у првом кругу био трећи са 19 одсто гласова, док је Бечић освојио 11 одсто.

„Сви они су на истој линији - против ДПС-а и Ђукановића - и нема никакве сумње да ће се највећи број гласова Мандића и Бечића прелити код Милатовића, што њему даје велику предност", наводи Бешић у разговору за ББЦ на српском.

Математика указује да уколико Милатовић понови резултат из првог круга, уз подршку свих који су тада заокружили Мандића и Бечића, може да очекује чак и 60 одсто гласова.

„Нема никакве сумње да је већински део Црне Горе више против Ђукановића, него што је за њега", сматра Бешић.

Ђукановић се на ту математику до сада није обазирао.

У обраћању после првог круга избора самоуверено је поручио да је најјачи кандидат, говорећи посебно о неискоришћеним „резервоарима подршке".

Ана Ненезић из црногорског Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ) који надгледа изборе, сматра да ће исход највише зависити од тога колико партије на терену ураде на мотивисању бирача.

Посебно је важно да ли ће се бирачи осталих партија одазвати на позиве њихових лидера и пружити подршку неком од двојице кандидата, сматра она.

„Демократски фронт је, на пример, партија деснице, а за Милатовића не можемо рећи да се уклапа у ту врсту политичког спектра, па је питање шта ће ти бирачи урадити", наводи Ненезић за ББЦ на српском.

У бирачком телу Црне Горе, додаје, углавном има „од 10 до 13 одсто лутајућих бирача", али и доста неопредељених, чији број зависи од избора до избора.

Бешић истиче и значај излазности.

„Ако она буде мала, испод 60 одсто, онда Ђукановић може имати добре шансе - ако буде висока, онда је то сценарио у ком је тешко претпоставити да он може да победи", каже.

Подршку Ђукановићу истакли су његови традиционални партнери попут Либералне партије, Социјалдемократа и мањинских лидера, али и неке познате личности.

Међу њима су, на пример, прослављени кошаркашки тренер Богдан Тањевић и режисер Вељко Булајић, познат по партизанским филмовима из доба Југославије.

Подршку Ђукановићу пружила је Радa Трајковић, политичарка са Косова, као и Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, док је подршку из региона добио и од Жељка Комшића, члана Председништва Босне и Херцеговине.

Званични Београд се до сада није изјашњавао, иако је министар иностраних послова Ивица Дачић после првог круга био задовољан резултатом.

„Срби ће у другом кругу бити одлучујући фактор", навео је Дачић тада.

Једини се огласио Војислав Шешељ, лидер некада моћне, а данас ванпарламентарне Српске радикалне странке, који је пред Хашким трибуналом осуђен за ратне злочине.

„Сад је најважније да ми из Србије вербално подржимо да сви гласају за Милатовића, да се реши проблем Ђукановића, а онда да се у некој нормалнијоj, толерантнијој атмосфери одрже парламентарни избори и попис становништва", навео је Шешељ на телевизији Хепи.

Из ДПС-а су веома брзо Милатовића почели да називају „Шешељевим кандидатом", наводећи да први човек радикала „награђује и препознаје злу намеру према Црној Гори".

Убрзо се огласио и покрет Европа сад, који се одрекао подршке Шешеља.

Његов наступ, како су навели, има за циљ „да одвуче пажњу одређеног дела бирача" и да је суштински реч о „подршци Милу Ђукановићу, његовом старом ратном другу".

О џеповима

Милатовић је у првом кругу освојио око 98.000 гласова, Ђукановић око 120.000, али се нада да ће та бројка у другом кругу бити још већа.

На сцену сада ступају питања дијаспоре и мањина.

После првог круга Ђукановић је причао о неискоришћеним резервоарима подршке, где би најважнији могао да буде ван граница Црне Горе.

„Иако прецизни подаци не постоје, углавном се помиње око 150.000 људи који имају право гласа, а живе ван Црне Горе", наводи Ненезић.

„То можда не звучи много, али у земљи малих бројки као што је Црна Гора, која има око 600.000 становника, реч је о бројкама које у значајној мери могу утицати на победу."

Арбен Јакупи из црногорске Управе за сарадњу са дијаспором и исељеницима, навео је да око 130.000 грађана ван Црне Горе има право гласа, али и да га већина никада не користи.

Један од разлога је што црногорска дијаспора према закону не може да гласа у дипломатско-конзуларним представништвима држава у којима живе, већ морају да дођу Црну Гору.

Зато су се често чуле критике различитих учесника на изборима о плаћању пута у домовину грађанима из дијаспоре, само како би били у земљи када се гласа.

Јакупи процењује да овог пута број гласача из дијаспоре „неће прећи 4.000", као и да је осам регистрованих летова у Управи.

Удружења из дијаспоре, каже, имају право да се сами организују и дођу на гласање.

Бешић сматра да гласови Црногораца који живе у земљама на Запада „несумњиво иду више ка Ђукановићу", као и да они нису у великој броју гласали у првом кругу.

„Оно што се не зна јесте у ком броју ће доћи... Знамо за референдум 2006. године, да је то било око 15.000 гласова", каже Бешић.

„Ако тако велики број и сада уђе у бирачко тело, то јесте значајна промена."

Међу њих не убраја оне који живе у Србији, а имају право гласа у Црној Гори.

Они ће, сматра, махом гласати против Ђукановића, а процењује да је реч о 5.000 до 8.000 људи: „Већ су гласали у првом кругу и сада су укалкулисани".

Ненезић ипак указује на опрез, јер не постоје докази да ће бирачи из региона заиста подржати Милатовића, као ни да ће дијаспора са Запада бити за Ђукановића.

„Али ако и један и други мотивишу људе да се у огромном броју појаве на дан гласања, то би значајно могло да утиче на исход", сматра она.

„Ипак, нисам сигурна колико ће људи заиста то и учинити."

Поред дијаспоре, излазност у првом кругу није била велика ни у срединама где живе мањинске заједнице, пре свега Бошњаци и Албанци.

„Мањине традиционално сарађују са ДПС-ом, учествовали су са њима у свим сегментима власти и негде по тој инерцији, као и по изјавама представника партија, очекује се да ће у другом кругу подржати Ђукановића", каже Ненезић.

Бешић сматра да излазак гласача из мањинских заједница „заиста може да поспеши Ђукановићеве шансе".

„Немојте заборавити да у Црној Гори има око 20 одсто мањина, да највећи број њих гласа за Ђукановића, а да је у претходном кругу била релативно мала излазност у бошњачким општинама."

Кампања

Кандидати су између два круга организовали митинге и конвенције широм Црне Горе, покушавајући да привуку бираче.

Поруке су сличне као у првом кругу.

За већину противкандидата Ђукановић тврди да наступају са „платформе Велике Србије", иако „Милатовић то покушава да прикрије".

Бешић сматра да су исте тезе у свим изборним кампањама Ђукановића и његовог ДПС-а још од 2006. године и референдума о независности Црне Горе.

„То је увек 'чувамо независност, бранимо се од Србије и идемо у Европску унију' - у годинама после референдума су на том трагу добијали изборе, али очигледно је да на тим темама више не могу да опстају.

„Не можете више уплашити грађане Црне Горе да ће изгубити независност, не боје се ни Велике Србије, а ЕУ је нешто што сви заговарају, тако да ни то није неки аргумент."

Иако је Ђукановић појединачно и даље најпопуларнија политичка личност у Црној Гори, а ДПС најснажнија странка, њихова моћ последњих година знатно је окрњена.

На парламентарним изборима 2020. ДПС је остао без власти први пут после 30 година.

Партија је касније обезбедила мањинску подршку влади Дритана Абазовића, али је на локалним изборима изгубила и власт у Подгорици.

Те 2020. почео је и политички прилично буран период за Црну Гору, праћен институционалном кризом која и даље траје, а земљом већ неколико месеци руководи техничка влада Абазовића.

ДПС јој је ускратио подршку због потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом, документа којим се СПЦ гарантује својина над црквама и манастирима на територији Црне Горе.

Ненезић сматра да је ДПС раније заправо имао „много јачи националистички израз".

„Те теме сада нису тако доминантне у јавном простору - грађани су се уморили од њих, замарају их, не желе више о томе да слушају и да причају о томе.

„Желе да причају о економији и Европској унији, што се види и по успону Европе сад."

Иако је до избора остало тек неколико дана, она каже да „кампање готово да нема".

Два дана пред изборе, кандидати ће се први пут директно суочити у дебати коју ће преносити црногорска телевизија и Ненезић сматра да би тај дуел могао да буде значајан.

„Показаће на који начин ће они комуницирати, које информације имају један о другом, на којим темама инсистирају, шта је ко радио у претходном периоду и шта даље нуди - све би то могло да утиче на неопредељене бираче."

Милатовић је до сада, поред критике Ђукановића, највише причао о економији и повећању плата, што је, оцењују стручњаци, и донело популарност његовом покрету.

У политику је ушао управо после смене ДПС-а 2020, када су он и Милојко Спајић, лидер Европе сад, били министри у влади Здравка Кривокапића.

Тада су изнели економски план којим је, превасходно укидањем обавезног доприноса за здравствено осигурање, минимална плата повећана са 222 на 450 евра, а просечна плата са 530 на 630 евра.

Бешић наводи да га кампања Европе сад и Милатовића „уопште није импресионирала", називајући је „прилично бледом".

„Њихов кључни аргумент је да су повећали плате, чији даљи раст грађани сада очекују, што математички не знам да ли је уопште могуће.

„Други аргумент је само бити против Ђукановића, што није ништа ново, али јесте мобилизаторски фактор за велики број гласача", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected].